За певницом певао је ход Младих из Крагујевца.

Након прочитаног јеванђелског зачала, Митрополит Јован је произнео беседу рекавши:

“У име Оца и Сина и Светог Духа

Браћо и сестре, данас прослављамо трећи дан Силаска Светог Духа на апостоле који се догодио у граду Јерусалиму, педесети дан по Васкрсењу Христовом, због чега се овај празник и назива Педесетница. Дух Свети сишао је на апостоле у виду виду огњених језика и просветио је да, иако су апостоли били неуки, прости рибари, после примања Духа Светога у себи почели чак да говоре и страним језицима. Апостолска реч није била празна реч, није била реч људска. Њихова реч је била сила истине, јер их је сила Духа Светога осенила, а сила благодати Божје је, уствари, сила огњена. Зато се од нас, браћо и сестре, и тражи да имамо огњену веру, огњену молитву. Тражи се од нас да све што радимо у животу буде огањ, да се такав огањ разгори у нама, како бисмо осетили благодатни дар Духа Божјега. Ако бисмо могли на наш начин, људски начин, објаснити шта се десило у Јерусалиму, можемо рећи да ковач, ма колико био вешт у руковању, ништа не може урадити без помоћи огња. Човек, макар учинио све са своје стране, како би очистио срце своје, користећи врлине као алат, без помоћи огња Духа Светог остаје беспомоћан и сав његов рад остаје бесплодан и некористан, јер сâм његов рад нема снаге да очисти душу од нечистоте и прљавштине. Зато свако богослужење, браћо и сестре, почињемо молитвом Богу Духу Светоме „Царе небески, Утешитељу Душе истинити, који си свуда и све испуњаваш, Ризницо добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте“. Ако не примимо Духа Божјег у себи, нећемо се очистити. Сви смо грешни, јер нема човек без греха, али баш због тога се молимо Богу Духу Светоме да дође и усели се у нас и да нас очисти од сваке нечистоте. Ми се у тој молитви молимо да нас очисти и од душевне и од телесне нечистоте. Душевну нечистоту не може опрати спољашњим средствима, она се чисти Духом Светим.

У овој молитви се молимо да се над нама деси оно што се у оно време догодило на дан Педсетнице, када су апостоли били сабрани у једној просторији и када је Дух Свети у виду огњених језика, као лахор, сишао на њих. Љубав коју су до тада наслућивали, од тада постаје део живота апостола. Чак и ако бисмо требали објаснити Бога, послужићемо се речима Светог апостола и јеванђелиста Јована који говори да је Бог љубав. Заиста, када човек поседује љубав Божју у себи, онда узраста у свим хришћанским врлинама. Са друге стране, о томе да су апостоли имали такву љубав Божју у себи, сведоче њихова житија у којима видимо да су они зарад Христа и љубави према Њему претрпели страдања. Ниједан од апостола, осим апостола Јована, није завршио природном смрћу. Сви су завршили мученичком смрћу. На овом месту можемо поставити питање: зашто су они то чинили? Управо из љубави су страдали, како би другим људима благовестили такву љубав, као и истину спасења. Сва мучења су могла да издрже зато што је у њима обитивао Дух Свети, који их је бодрио и храбрио. Знајући све ово, ми се овом молитвом, молитвом „Царе небески“, молимо Духу Светоме да дође и да се усели у нас. Јер, ако се не усели у нас, у нас се усељава друга нечастива сила која ће нас гонити да не будемо на путу Христовом. Господ Исус Христос је обећао својим ученицима, приликом свогм Вазнесења, да ће им послати Духа Светога, Другог Утешитеља који ће пребивати у њима, Духа Истине кога свет не види, нити га познаје. У истом Јеванђељу по Јовану, на другом месту, Спаситељ говори: „А када дође Он, Дух Свети, Дух истине увешће вас у сву истину“. Када спознамо истину и то да је истина у Богу, онда се нећемо служити неистином. Шта практично значе ове речи да ће нас научити и увести у сву истину? Значе да је потребно сваки дан да се молимо да Дух Свети дође у нас и да нас очисти од сваке нечистоте.

Дакле, да се молимо, браћо и сестре, да Дух Свети влада у нама и да руководи нама. Уколико нас не води Дух Свети, води нас дух овог времена, који неће Бога. Потребно је да се сваки дан молимо да Дух Свети сиђе на нас, као што се свакодневно молимо за „хлеб наш насушни“. Бог је увек вољан да нам шаљем Духа Свога, кога шаље кроз свете тајне, свете врлине, а највише кроз Свету Литургију. Ипак, од нас тражи да се свакодневно молимо за Духа Светога. Дух Свети нам долази и одлази сходно нашој ревности или нашој лењости у молитви, сходно добрим делима и трпљењу. Благодатни дарови Духа Светога су радост, мир, доброта, трпљење, кротост, смирење, а такви дарови захтевају благодарност. Зато је наш народ увек знао да, кад год седне за трпезу да једе, се прекрсти и помоли Богу, да заблагодари Богу на пруженој храни.

Све што нам је у извесном тренутку потребно, даће нам Бог Дух Свети. Зато, цар Давид на једном месту говори да онај који у Бога верује, никада неће просити, јер ће му Бог дати и упутити га да заради за насушни хлеб, а да преко њега дође до најнасушнијег хлеба, до Причешћа и сједињења са Богом. Браћо и сестре, кад се усели Дух Свети усели у нас, све ћемо знати и моћи и задобити све што је потребно. Зато, молимо се Богу Духу Светоме, јер у Цркви све бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Дух Свети је Онај који ће нас бодрити и онда када падамо, када мислимо да не постоји излаз. Све док не угасимо Духа Божјег у себи, ништа није пропало и нема разлога за страх. Зато, послушајмо речи апостола који говори: „Не гасите Духа Божјег у себи“. Угасећи Духа Божјег у себи, можемо угасити себе. Тада човек није испунио своје биће Духом Светим, већ је испунио себе собом и духом овог времена, духом нечастивим. Зато, сада и увек, молимо се Богу да пошаље Духа Светога који ће нас очистити и просветлити и уразумити како бисмо говорили језиком Духа Светога, а не својим језиком.

Нека је срећан и благословен дан и срећна слава овог храма свима вама. Нека сте срећни и Богом благословени и да понесете Духа Светога из овог храма и преносите на свој дом и своју децу његову благодат!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа крагујевачког и Митрополита шумадијског г. Јована

Верни народ је свог архијереја дочекао са љубављу и радошћу. Након Свете Литургије Митрополит Јован је пресекао славски колач, након чега је уследила празнична трпеза.

Овогодишњи домаћин славе био је господин Марко Огњановић, који је у заједничкој сарадњи са црквеном општином ове парохије припремио ручак за све госте. У току ручка надлежни свештеник, протојереј Дејан Петровић, бираним речима је поздравио Митрополита Јована и све присутне госте.

протојереј Дејан Петровић