Господин Радмоло Цекић је рођен 22. јула 1953. године у Јагодини од оца Бранка и мајке Даринке. Крштен је 20. марта 1961. године у храму Светих апостола Петра и Павла у Јагодини. Радмило Цекић је завршио ОШ и Гиманазију у Јагодини, а Природно-математички факултет - одсек географија у Новом Саду. Био је резрвни артиљеријски старешина (ШРО Задар), стажирао у Врању. Радмило Цекић је ожењен Милицом Цекић (рођ. Бојковић). Света тајна брака извршена је у храму Светих апостола Петра и Павла у Јагодини 4. јуна 1985. године. Радмило и Милица имају ћерку Ану. Радмило Цекић је радио као професор у Гиманазији у Јагодини и у Пољопривредној школи у Рековцу, затим у Шумском газдинству у Јагодини и у предузећу Морава дрво, где је био и директор до 2003. године, а од 2003-2018. је радио као инспектор у звању саветника у Министарству трговине, туризма и телекомуникацуја.

Након прочитаног јеванђелског зачала отац Александар Гајић је одржао проповед:

„Човек је биће створено за живот, јер ако смрт управља нама, ако је смрт крај нашег живота, онда живот и нема пуно смисла. Доказ за то да је човек биће створено за живот је тежња човека, што показује читава историја човечанства, да надживи овај живот, да остави неки траг, зарез уисторији. Не постоји ниједно друго биће на планети које показује такву вољу за животом, Бог је створио човека за живот и та воља за животом у нама увек тиња. Радмило је био члан Црквеног одбора и доскорашњи председник ЦО, који је цео свој живот, макар колико сам га ја познавао, показивао да је та воља за животом заправо бити кротак, смирен. Његово смирење према другим људима у опхођењу, његова кротост, је у ствари нама који нисмо таквог сентимента и темперамента, давала пример какви треба да будемо у опхођењу, блажи једни према другима. Кроз ту кротост, Радмило је показивао и љубав према другом човеку, а Богу се и служи тако што изражавамо љубав према сваком човеку, јер сваки човек је икона Божја. Према породици је био увак кротак, увек благ, трпељив, а љубав је трпљење. Породица, супруга Милица и кћерка Ана осећају велики губитак, а нама данас свима остаје да се помолимо Богу да опрости Радмилу све што је погрешио у животу, јер нема човека који не греши и да замолимо Бога и да се уздамо да ће Бог Радмила, Цекића, како смо га звали, да прими у небески загрљај а нама остаје да се молимо за њега, а свакако ће Радмило да буде и велики молитвеник наш пред престолом Господњим. Нека му је вечнаја памјат, вечно сећање наше и да то сећање буде што дуже и нека му Бог души опрости.“

Нек му је вечан помен и Бог да му души опрости!