Благољепију богослужења допринели су и Србски православни појци који су песмом увеличали ово духовно сабрање.

После трократног опхода око храма Епископ Јован је положио у часну трпезу мошти светих сурдулички мученика и том приликом истакао значај овог момента. “Храм је обиталиште Бога, то је дом у коме Господ пребива. Данас у овај храм, у овај престо полажемо мошти светих сурдуличких мученика. Они су послтрадали од бугарског окупатора. Тадашњи митрополит Викентије Крџић је жив одран али и многи други са њим. Сви они су пострадали за правду али не за прваду овоземаљску већ за правду Божију која се разликује од наше правде и која је савршена правда. Њима ћемо се данас молити али и увек када се у овом храму буде служила света Литургија.

Бог вас благословио!”

Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

По освећењу храма у трему испред цркве Епископ је служио Свету Архијерејску Лирургију. На малом входу Владика Јован је одликовао надлежног свештеника вранићког Дарка Павловића достојанством протонамесника. Новоодликованом свештенику Владика је кроз своју поуку истакао следеће речи:

“Данас си одликован за свој труд и рад у Цркви. Одликовање се у Цркви и у свету даје за нешто што је урађено али се у Цркви оно пре свега даје за још већу ревност и пострек за духовно напредовање. Нека ти одликовање не буде на гордост и сујету већ за спасење твоје и твоје породице а посебно за спасење парохије и народа који ти је поверен”.

Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После прочитаног Јеванђеља Епископ се обратио сабраном народу следећим речима:

“Христос Васкрсе драга браћо и сестре. Темељ нашег живота и наше вере је Васкрсење Христово. Ми који смо крштени немамо користи од вере ако не верујемо у Вечни живот. Живећи у овом времену по Богу и вери коју нам је Бог оставио треба да остваримо живот Вечни. У нашем Символу вере исповедамо да чекамо Васкрсење мртвих и живот у будућем веку. Значи наша вера је вера у бесмртност.

Нека је благословено ово наше сабрање пред овом новоосвећеном црквом где смо се сабрали да служимо свету Литургију. Нема већег дела за човека него да служи Богу свету Литургију. Литургију служимо сви заједно и кад је служимо исправно Богу онда ћемо и ближњем нашем служити на прави начин. Ако се отуђимо од Бога отуђујемо се и од ближњих. Зато нам је дата Црква, покајање, причешће да се враћамо Богу и једни другима јер где су два или три сабрана у име Божије тамо је и Господ присутан. То треба да имамо на уму да када смо у Цркви тада је Бог са нама. Кроз Литургију се ми уздижемо на Небо. То је дело Божије и Бог све чини у своје време. Наше ће време бити када дође по промислу Божијем дан спасења. Ми смо хришћани и корачамо земљом али увек треба да мислимо на Небо. Тако живећи бићемо другачији ни бољи. Онда нећемо зло чинити и трудићемо се да не грешимо јер незнамо ни дана ни часа у који ће Господ доћи. Све то сабираа света Литургија. Она сва времена претаче у вечност. Литургија се служи за хришћане. Кроз Литургију је Христос поставио трпезу да се на њој ми хранимо. Ако не умемо да приђемо тој трпези остаћемо гладни. Причешће је наша духовна храна. Тело нам тражи храну и увек треба да му дамо по мери. Исто тако и душа то иште. Тражи молитву, исповест, добра дела и пре свега сједињење са Богом. Зато нам је потребна вера и то јеванђељска вера а не вера коју сам ја измислио. Јеванђељска вера и брда премежта. Толико је она силна. Правом вером усељавамо Бога у себе. Ако немамо Бога у себи онда ће се у нас уселити нечастиви. Онда ћемо се хвалити и тражити да нас други хвале. Од тога немамо користи. Права вера нам је показана у данашњем јеванђељу. Човеку је Господ помогао да проглед јер је био слеп. На човеку се догодило чудо. Чуда нема без вере. Чуда се догађају где има вера. Нажалост ми често не видимо, када себе обзиђујемо собом, Бога на сваком кораку. Ако себе показујемо у првом плану онда се други не види али ако другога ставимо испред себе онда ћемо задобити славу Божију. Бог је стално око нас. Господ је заиста велики и дарује нам да осетимо чудо. Али ако почнемо да се хвалимо онда нам је хвала на пропаст. Данашње јеванђеље нам о томе говори да треба духовно да прогледамо. Тада ћемо видети и Бога и другога човека. Ако овај догађај гледамо људским очима да је Господ дао вид слепом човеку онда га нећемо правилно схватити. Овај догађај треба да гледамо духовним очима. Кад почнемо да живимо Црквом и када Цркву слушамо онда живимо духовно али када се уздижемо изнад Цркве онда смо духовно ослепели. Колико год Богу благодарили за телесни вид толико још више треба Бога да молимо да нам отвори духовни вид. Свако од нас је у неку руку слеп. Духовно слепило настаје када чинимо зло човеку. На нама је да се молимо и да чинимо добро да би смо духовно уивек видели. Тада се усељава љубав. Љубав је када дајемо а не очекујемо ништа за узврат.

Ми увек тражимо кривца у другоме. То чујемо и из данашњег јеванђеља где се тражи кривац што је човек слеп. Господ нам одговара да нико није крви већ се на тај начин јавља слава Божија. То је важно да тако живимо да би се у нама јавио Бог. Бог ће нам се јавити ако ми спустимо своје јављање и почнемо да истичемо Бога а не себе. Нека би нам Господ помогао да Дух Свети пребива у овој цркви а пребиваће ако буде пребивао у нама. Ако се потрудимо да Духа не гасимо у себи а то врло лако чинимо. Без Духа човек не може да живи. Не мислимо да смо Богом дати да руководимо другима. Онај који се истиче себе да све зна тај пре свега истиче своју слабост. Зато проверавајмо себе јесмо ли у Цркви и је ли живи Христос у нама. Ако смо у Цркви и Христос живи у нама онда ће живети сваки човек и највећи непријатељ ће бити у нама и биће нам пријатељ јер га сместамо у своје срце. То је тај виши ниво хришћанске љубави да се молимо и за непријатеље наше.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Светој тајни Причешћа приступио је велики број верног народа и деце. Причешћивали су се на три места из три путира. Након свете Литургије организовано је послужење Епископа и свештенства у сали парохијског дома а после тога у трему новосвећене цркве брвнаре приређен је пригодан програм за све окупњене а затим и трпеза љубави под шатором у историјској вранићкој порти која обилује многим знаменитостима.