Велики број верника је узео молитвено учешће на Светој Литургији која се по први пут служи у селу Дулене, а епископ се окупљеном народу обратио богонадахнутом беседом.

“Христос Васкрсе, драга браћо и сестре. Радујем се што сам данас овде са вама да заједно служимо Божанствену Литургију, да се причестимо, да се Богу помолимо, да Бог и Свети Јован Криститељ још више вам дарују и вере и наде и љубави и поуздања да овај храм довршимо. Радујем се што градњом овога храма ја видим вашу љубав према Богу на првом месту, вашу љубав према Цркви, радујем се вашем елану и могу да вас похвалим све и да вам се задивим, да сте за овако кратко време овакво једно дело учинили. Верујем да се данас радује и Свети Јован Крститељ али верујем да се радују и ваши преци што градите храм Божији, што градите дом Божији да се у њему слави име Божије и што ће се у њему кад се год служи Света Литургија спомињати не само ваша имена него и имена свих ваших предака. Кроз свету Литургију ми чувамо наше претке од заборава, а то је много важно, важно је што се молимо за њих, као што је важно да се молимо и за себе. Чини ми се да је у нашем народу тај заборав почео да нас осваја, заборављамо често и Бога, а кад заборављамо Бога заборављамо и себе, а кад себе заборављамо заборављамо и оне око нас. Чим се препустимо забораву ми се усамљујемо и наш ум почиње да лудује, да високо мислимо о себи али док се молимо ми смиравамо свој ум, док се молимо ми смиравамо себе, док се молимо ми разговарамо са Богом, ми кад се молимо за некога ми комуницирамо са том особом за коју се молимо и коју волимо ма где та особа била, ми осећамо то дејство молитве и осећамо да тај за кога се молимо да је са нама. Ми данас славимо треће обретење главе светога Јована коме је и овај храм посвећен, ми славимо уствари човека који је највећи рођени од жене. Ми треба да се трудимо да задобијемо Царство Небеско, а то је Бог, да задобијемо Бога, а где је Бог ту је љубав. Ми то Царство Небеско почињемо овде да задобијамо кроз љубав, веру и наду. Царство Небеско овде на земљи јесте Света Литургија коју ми данас овде служимо у још не довршеном храму, али ако останете у љубави у слози заиста овај храм ће бити врло брзо завршен. Ево у време мога владичанства шумадијском епархијом ниједан храм, а саграђено је преко стотину храмова, ниједан није тако брзо никао као печурка, а то је захваљујући вашој љубави, вашој вери. А ја вас само молим и ви се молите да се одржите једни са другима, да изграђујући овај храм и ви се још више изграђујете, да се уграђујете у овај храм као што сте се до сада уградили. Апостол Павле каже „уграђујте се у Цркву Христову као живо камење”. Ова свака цигла коју сте овде уградили ће вам бити сведочанство у Царству Небеском, да сте заиста саградили дом Божији. Нема веће радости за једнога човека него да сагради кућу, а шта да кажемо када градимо дом Божији. Ми градимо за себе кућу, а кад градимо храм ми градимо дом за сав верујући народ, без обзира да ли тај народ овде живи или на другом месту. И ништа није случајно код нас православних као ни то да се овај храм посвети Светом Јовану Крститељу. Ономе човеку, пустињаку који је 30 година провео у пустињи, у молитви. И када се усавршио у молитви он се потпуно предао Христу, и од самога Христа добио заповест да изађе и да проповеда Јеванђење то јест да припрема народ за долазак Христов. И како је почео, са речима „покајте се, јер се приближило Царство Небеско”. И сам Господ је своју проповед почео покајањем, и нема већега дела од дела покајања. Покајање је потребно свакоме од нас. Неко ће рећи да није грешан али Господ нам каже да нема човека без греха. Човек се греши свакодневно, али је питање да ли смо ми свесни шта је грех. Грех је одвајање од Бога, отуђивање од Бога, а када се од Бога отуђимо отуђујемо се и једни од других, онда видимо недостатке другога, а своје недостатке не видимо, а то није хришћански браћо и сестре. Покајање је врло важно јер је оно веће од свакога греха. У историји Цркве Христове имамо толико примера да су највећи грешници кроз покајање постали светитељи. Према томе и ти грешници су грешили али су чули тај ехо и Господа Христа и Светога Јована да треба да се кају. Христос је дошао ради грешника, а не ради праведника како и Сам каже у Јеванђељу. Ми кроз покајање треба да сагледамо себе, а онда ћемо другачије поступати према другима. Христос се није гнушао грешника, већ је и седео и јео с њима и то користио да их позове на покајање. Свети Јован Златоусти каже да је грех рана а покајање је лек. Свима нам треба тај лек покајања јер смо грешни. А милосрђе Божије и љубав Божија су већи од свакога греха, па се зато и каже да љубав покрива мноштво грехова. Ако искрено волимо неку особу онда и ма кој грех она учинила ми ћемо опростити. Браћо и сестре сваког дана треба да мислимо о своме спасењу. Ми не знамо кад ће Христос доћи, и ми то не треба ни да испитујемо већ ми треба да се припремамо, а да ли ће то бити у нашем веку или не то није наше и тиме не треба да се оптерећујемо. Ми треба да буде спремни као оних 5 девојака из Јеванђеља које нису угасила онај пламичак свога кандила већ су будне чекале Женика. Тако ми треба да се припремамо за сусрет са Жеником. Ми не знамо када ћемо са сусрести с њим и зато увек треба да се припремамо, ми нисмо господари времена, време је у руци Господњој. Треба да благодаримо Богу што нам је дао те дане у којима ми можемо да радимо на своме спасењу. Дати су нам хиљаде дана на земљи да се определимо за своје спасење или за своју погибао. Треба да стресемо грехе са себе, да се духовно очистимо. Грех нас прља али не треба да се толико плашимо греха, али треба да се плашимо ако се не покајемо за грехе своје. Ми треба себе да осуђујемо и да се кајемо, а не друге да осуђујемо. Када видимо себе као највећу мрљу на овоме свету тада ћемо почети да се кајемо. Патријарх Павле је говорио да ако смо толико слаби и не можемо да се кајемо, онда бар да се застидимо. Да се застидим што сам се огрешио о Онога који ме највише воли. Наш народ је рекао ко се Бога не боји и људи не стиди томе је све дозвољено. Љубав Божија и правда Божија су повезане, јер да нема правде Божије не би било разлике између доброга и лошега човека јер љубав све покрива. Када човек призна себи да је грешан када каже да је највећа мрља, а то не може да каже без смирења, јер му гордост не да чак му гордост каже ти си чист, они други су прљави, када схватимо да су сви бољи од мене е то је хришћански. Човече па Бог опрашта, а ко си ти да не опростиш другоме. Ми често мислимо да Бог нама треба да опрости а ономе поред нас да не треба да опрости. Ако прашташ биће ти опроштено, ако волиш бићеш вољен, ако мрзиш бићеш омрзнут, ако чиниш зла и други ће теби зло чинити. Та гордост човекова је опасна, јер ако не дођемо до самоосуђивања високо ћемо полетети и пасти. Треба да завапимо Господу да нам се смилује, али да се смилује свакоме јер смо ми повезани једни са другима кроз Свете Тајне. Сви смо ми удови једнога тела како каже апостол Павле. Како постоје лекови за тело тако постоје и лекови за душу, а ти лекови за душу су у Цркви. Потребна нам је послушност а послушности нема без смирења. Будући да нисмо слободни од греха не треба да очајавамо због тога али када паднемо треба да устанемо. Али не можемо устати без помоћи Божије, без милости Божије, без руке Божије. А нема те провалије из које нас Христос неће извући ако ми затражимо Његову помоћ. Христос нам себе нуди, а Он је највећи Лекар, па коме да се обратимо ако не Њему. Нека је благословен овај дан, нека се дух светога Јована Крститеља њише над овим храмом. Цркву градимо да се у њој сабирамо да праштамо једни другима, храм нас позива на покајање. Храм нас позива на јединство, а не на раздор јер ако има раздора такав нам храм не треба.

Нека сте срећни и нека сте Богом благословени!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Свештеник Срђан Ђорђевић