ВЕЛИКИ ПЕТАК И ИЗНОШЕЊЕ ПЛАШТАНИЦЕ У САБОРНОМ ХРАМУ

ВЕЛИКИ ПЕТАК И ИЗНОШЕЊЕ ПЛАШТАНИЦЕ У САБОРНОМ ХРАМУ

У јутарњим часовима Великог Петка 3. маја 2024. године у 8 часова, у Саборном храму у Крагујевцу, Преосвећени Владика Јован, служио је Царске часове, у којима се помињу догађаји Гетсиманске ноћи, хватање Исуса, одрицање Апостола Петра, издајство Јудино, распињање на Крст.

Велики Петак, дан када је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. Никад невинијег осуђеника, и никад безумнијег судију свет видео није. Људи муче Бога као што Га нико никада није мучио, пљују на Бога, као што Га нико никада пљувао није. Људи муче Онога који је дошао да нас избави од муке, предају на смрт Онога Који нам је донео живот вечни.

У Петак поподне у 16 часова, у Саборном храму, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Вечерње са изношењем Плаштанице. Плаштаница изображава Господа положеног у гроб. Вечерњем богослужењу је присуствовао председник ЦО Саборна црква, Господин Мирослав Брковић.

Плаштаница се пре изношења налазила у олтару, на Часном престолу. Уз певање стихире: “Тебе одјејушчагосја...” свештенослужитељи су подигли Плаштаницу и заједно са Преосвећеним Владиком Јованом, обишли су око Престола и изнели Плаштаницу на припремљен гроб на средини храма. Ово вечерње се служи у спомен скидања Тела Господњег са Крста, када су Исусови тајни ученици Никодим и Јосиф из Ариматеје, назван благообразним, тј. знаменитим, измолили дозволу од Пилата, и скинули пречисто Тело Господње са крста, ради сахране. После изношења Плаштанице Преосвећени Владика се обратио вернима речима:

“Сада смо изнели плаштаницу у гроб Господа Христа, који символише Тело Христово, које је погребено и положено у гроб. Господ је ради нас сишао у Ад, да спасе оне који су у аду у паклу. Зато се и каже: “Телом у гробу, а душом у Аду, а на Престолу са Оцем и Духом Светим”. Зашто је Господ сишао у Ад, браћо и сестре? Зато, што Бог неће да нико пропадне. Господ хоће да се сви људи спасу и дођу до познања истине. Да се молимо Богу и да размишљамо како је Господ Бог, Бог и Човек био у гробу и тиме показао и нама пример да је и то наш пут, али, показао нам је пример као што је Он Васкрсао, да ћемо и ми васкрснути. Ми ћемо васкрснути ако имамо веру у Бога и ако живимо том вером. Ми ћемо васкрснути, ако не будемо на страни оних који су пробијали и клинце забијали у Тело Христово и тако га разапели. Ми ћемо се спасити, ако, будемо на десној страни оног разбојника, који је заиста, када је видео шта се догађа када је Христос разапет, да се земља тресе, сунце се помрачило, гробови се отварају, мртви устају, он је узвикнуо: “Сети ме се Господе када дођеш у Царство своје”. Видите браћо и сестре, људи се деле на оне који верују и оне који не верују. Они који верују они су у свему оно што је Господ претрпео за нас, видели да је то ради нас и ради нашег спасења, а они који неверују, ништа нису могли да виде од оне парусије која се догађала приликом Распећа Христовог. Зато, да се молимо Богу, да нам Бог отвори и ум и срце и духовне очи да сагледамо страдања Христова, да се поклонимо страдањаима Христовом, да би кроз клањање страдањима Христовим, поклонили се и Светом Васкрсењу Његовом.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку вршено је јутрење Велике Суботе, и тада се савршава чин сахране Христове. Ради тога, Преосвећени Владика са свештенством Саборног храма, умилним појањем и читањем, пред гробом Господњим, на средини храма, уз кађење и уз држање упаљених свећа, произнео је непорочне стихире, којима претходе стихови из 118. Псалма, подељених на три статије, у једној од статија се каже: “Животе, како умиреш; како и у гробу обитаваш, царство смрти разрушаваш и умрле подижеш из Ада.” После отпеваног канона и великог славословија, Преосвећени Владика кренуо је са свештенством у крсни опход око храма са Светом Плаштаницом, уз појање: “Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни...” сагласно речима Цркве, која Христов гроб назива најсветлијим, јер је извор нашег васкрсења.

Протојереј Срећко Зечевић