Један од највећих духовника православног света у савременом добу, научник, молитвеник и исповедник вере Христове, Преподобни отац Јустин Ћелијски, од чијег се рођења ове 2024. навршило сто тридесет, од престављења Господу четрдесет пет и од преноса његових моштију десет година, сабрао је хиљаде верника предвођених архипастирима Цркве Божје да у светињи на обали Градца принесу молитве благодарја и славословља у част његових јубилеја.

Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслуживање високопреосвећене и преосвећене господе архијереја берлинског и немачког Руске Заграничне Цркве Марка, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игнатија, рашко-призренског Теодосија, тимочког Илариона, нишког Арсенија, осечкопољског и барањског Херувима, шабачког Јеротеја, ремезијанског Стефана, топличког Петра и домаћина, Епископа ваљевског Исихија, као и свештеника и свештеномонаха из више епархија. Богослужење су појањем улепшали хор свештеника и богослова под управом протонамесника Бранка Чолића.

– Данас прослављамо Благовести, почетак нашег спасења, дан у ком је Свети архангел Гаврило јавио Пресветој Богородици да ће се у њој зачети Логос Божји. Уобичајено за нас људе, који мислимо и живимо по логици овог света, Она је најпре пројавила страх како се иначе ми људи плашимо пред тајном чуда, појавом благодати Божје. Али, архангел Гаврило поручује Пресветој Богородици да се не боји, јер ће Дух Свети сићи на Њу, силом Својом је осенити и пројавиће се оно што није могуће човеку, већ само Богу – казао је о тајни данашњег празника патријарх Порфирије, тајни која нас уводи у спасење људског рода које ће се збити Оваплоћењем Другог Лица Свете Тројице.

– Архангел Гаврило позива Пресвету Богородицу да се измести из овог света у контекст благодати Божје, присуства Божјег, где не влада рацио и логика, где говори језик вере и поверења. Удостојио је архангел Гаврило Пресвету Богородицу да уђе у простор благодати Божје, промисла Његовог како би надишла своју логику и језиком вере, поверења и љубави стекла искуство сусрета са живим Богом, у коме се откривају тајне Божје, али и тајна човека, тајна света и да је Христос алфа и омега – беседио је српски првојерарх.

– Ове године, прослава Благовести поклапа се са Крстопоклоном недељом у којој нам, у средини Велике четрдесетнице, Црква поставља крст да буде извор снаге, оријентир, знак и знамење у току поста, када пролазимо разне подвиге и имамо многа искушења. Речи Господње: Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном продубљују празник Благовести, указао је патријарх Порфирије, истакавши да узимање крста и одрицање никако не значи да треба да напустимо своје ближње, своју креативност и стваралаштво, већ да се полажење за Христом тиче нашег унутрашњег бића, нашег етоса. Те речи значе: определити се да будемо увек са Христом, да Он постане наша мера, да Њиме мислимо, говоримо и ходимо, да Христос живи у нама, без обзира на то на ком месту се налазимо и какав је наш положај у друштву, расветлио је патријарх Порфирије поуке Светог апостола Павла, које до данас одјекују као позив да следимо Сину Божјем и Његовом Јеванђељу, јер све је узалудно ако Христос није темељ и смисао нашег постојања. Славећи ове велике дане у манастиру Ћелије, једном од, уз Косово и Метохију, манастир Хиландар и друге светиње, родних места нашег народа, славимо оног који је на крштењу добио име по Благовестима – Благоје, оног који је означен именом философа – Светог Јустина Ћелијског.

– У најтежа времена за наш народ, отац Јустин је благовестио и истовремено распет био. Не на силу, иако је био прогањан од сила овог света, него изнутра, добровољно је распео свој ум, своје срце, своју вољу на крсту Христовом да би у њему заживео Христос и кроз њега проговорила благовест о спасењу у Христу. У најтежа тамна и мрачна времена са овог места текле су реке благе вести о Христу Спаситељу и напојиле сваки педаљ наше земље. Нахраниле многе душе у нашем народу, који је тумарао по беспућима. На овом месту сабирали су се многи и проналазили Христа. Зато, браћо и сестре, семе са овог места је проклијало и даје благодатне плодове – закључио је патријарх Порфирије, узмоливши Господа да опредељење нашег народа буде да живимо за Христа, свесни распећа и невоља, али и победе Христове, која је и победа наша, коју смо добили од свих светих из рода нашег од Светог Саве до оца Јустина.

За земног живота Преподобног оца Јустина, који је у манастиру Ћелије био својеврсно изгнанство, али истовремено и предано служење Богу и свом народу, ова светиња постала је место поклоњења мноштва боготражитеља из целог света, али и младих интелектуалаца, од којих су неки управо њиме надахнути и сами одлучили да се као монаси предају на службу Богу и својој Цркви. Најпознатији међу њима свакако су блажене успомене митрополит Амфилохије и епископ Атанасије, Епископ бачки др Иринеј, Митрополит берлински г. Марко… Као гимназијалац оцу Јустину у Ћелије је долазио и патријарх Порфирије и многи други. Такође, проповеди оца Јустина радо је слушао академик др Владета Јеротић, један од највећих српских интелектуалаца новијег времена. Велики углед ава Јустин уживао је и ужива у Грчкој, а на Светој Гори сматрају га својим иако никада на тлу монашке државе није физички боравио. Тако је до данашњих дана, о чему сведочи присуство мноштва верника са свих страна, као и монаха и монахиња из сестринске Грчке Цркве.

Приликом освећења славског жита и колача, на крају свете Литургије, патријарх Порфирије је истакао да је отац Јустин смерница и путоказ нашем народу и честитао данашњи празник. Молитвена свечаност је крунисана доделом ордена Преподобног оца Јустина патријарху Порфирију. Као духовни отац верног народа Епархије ваљевске, која баштини лик и дело ћелијског богомудраца, признање које се додељује за црквену просвету, културу и мисију поглавару Српске Православне Цркве је уручио Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, који је крај њега духовно стасао у манастиру Ковиљу.

Извор: Епархија ваљевска