Велики број мештана, међу којима и значајан број деце дочекао је свог Епископа и са њим заједничарио у Богоугодном литургијском сабрању.

Преосвећеном Владици саслуживали су архимандрит Евтимије настојатељ манастира Јошанице, архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, протојереј Новак Илић, протонамесник Горан Лукић, протођакон Иван Гашић и ђакон Бојан Миленовић.

Негујући обичај да искористи сваку прилику да поучи поверени Му народ, Преосвећени Владика обратио се сабраном народу Божијем рекавши да

“Налазимо се у једном благословеном периоду Васкршњег поста. И пост је заиста благословен од Бога, благословен је још у самоме рају, када је Бог благословио Адама и Еву, оне који су живели са Богом, који су гледали Бога, који су слушали Бога и Бог им је дао једну заповест, а то је да једу са свог дрвећа у рају, само са једнога да не једу, а то је било дрво познања добра и зла. Док су наши праоци живели по том благослову и нису јели од тога дрвета они су заиста били у благослову Божијем и у радости Божијој. Они су знали како је то лепо када се човек уздржава, јер и њима је требало да се они уздрже да не једу од тог дрвета. Ђаво их је на помукао начин преварио рекавши им да ће и они постати као богови ако окусе плод са дрвета. И наравно, човек се полакомио. Човек жели да буде Бог. И у томе је сва несрећа људска што човек некако жели да Бога спусти на земљу, а да се он подигне на небо. Овде је у питању гордост, у питању је, браћо и сестре, да сазнам оно што ми није потребно и да сазнам ста се догађа иза завесе коју је Бог поставио између нас и њега, и ту завесу не можемо скидати док се не сретнемо са Богом. Та несећна радозналост људска одводи човека у велика зла. Прво га та радозналост расејава и ту се човек бави другим, а не бави се собом. То је радозналост која не води Извору Живота, која не води Богу. Док су Адам и Ева пратили благослов Божији и док је њих пратио благослов Божији они су осећали радост. А пост јесте радост, јер се постом уздржавамо и пост нам помаже да се изменимо, да се променимо, пост нас враћа у себе да погледамо себе изнутра и да признамо себи себе. А када себе сагледамо и сагледамо своје недостатке онда ћемо се уплашити па више нећемо ни помислити да другога осуђујемо, јер прво треба да осудимо себе. Пост нас, као што рекох, враћа себи како би се ми вратили Богу. Пост нас уводи у смирење. А тамо где је смирење тамо нема гордости. Зато је Господ и рекао да се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат. Горд човек, како рече један свети отац, јесте оличје ђавола. Јер ђаво се погордио, одвојио од Бога и ту је своју гордост пренео и на Адама који када је видео да је изгубио то што је имао, сео је на сред раја и горко заплакао. У свему овоме нам може помоћи ова предивна поука коју смо чули од премудрог Соломона који каже „Сине, буди мудар себи. Јер ако будеш мудар себи онда ћеш бити мудар и другима.“а шта је мудрост? Мудрост није само неко знање или богатсво које смо стекли како ми то замишљамо, мудрост је како каже поново премудри Солом „почетак мудрости је страх Божији.“ И док имамо тог страха Божијега у себи ми се нећемо огрешити о Бога нити ћемо се огрешити о другога. Имати страха Божијега значи плашити се да се не огрешимо о љубав Божију, као што се право васпитано дете плаши да се не огреши о родитељску љубав. Мудрост је и да се клонимо зла, греха, себичности, пакости, саможивости. То је мудрост. А да очувамо ту мудрост помаже нам пост и молитва. Сви смо ми грешни, браћо и сестре, а чим смо грешни ми смо пали. Таква је људска природа- огреховљена. Е зато је Бог дошао у овај свет да ту палу људску природу уздигне пред Престолом Оца свога небескога. Значи, Бог је дошао да нас пале подигне. Али, ако не желимо да се подигнемо неће нас Бог ни подићи. Човек који је пао мисли да може сам да устане и неће да пружи руку пријатељу који је поред њега и који му се нуди да му помогне, већ мисли да може сам. Зато, уздајмо се у Бога и тражимо милост Божију, тражимо да нам Бог помогне да умножимо и пост и молитву, али и да умножимо веру своју. Али, да би то умножили ми морамо знати шта је вера и зашто верујем. Морамо знати шта је љубав и шта је жртва. А Бог је љубав и он нам је све дао за наше спасење. Дао нам је и све лекове за нашу духовну болест, а она је грех, ђаво и смрт, како је то често говорио и писао свети и преподобни Јустин Ћелијски. То су три авети, како наш народ зна да каже, које усмрћују човека, одвајају човека од Бога, али га одвраћају и од себе самога, а онда се човек одвраћа и од својих најближих и најмилијих, односно од другога. Молимо Бога у току овог благословеног Часног поста да нам се тај благослов умножава у нама, а он ће се умножавати ако постимо, али не само од мрсних јела, већ да постимо и од својих недела.нека нам Господ помогне да истрајемо у посту и молитви, да се очистимо и да дочекамо ту радост над радостима, а то је Васкрсење Христово, тј. наш Васкр“, закључио је Епископ Јован.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Литургијског сабрања приступило се читању реферата на тему “Оче, сагреших небу и Теби (Лк. 15,21)“, који је за ову прилику припремио парох поповићки протонамесник Марко стевановић. Након излагања приступило се плодној дискусији на поменуту тему, а Првојејрарх Епархије шумадијске искористио је прилику да поучи свештенство и да смернице за још плодоноснији рад на њиви Господњој.

Потом је у ОШ „Цана Марјановић“ у Раљи одржан Васкршњи час, који су несебичним трудом и љубављу припремили ученици са својим вероучитељем и наставницима.

ђакон Бојан Миленовић