Пуни утисака, наставили смо даље до манастира Гргетег, задужбине Змаја огњеног Вука Бранковића из XV века.

Дошавши пред капију овог манастира, сви присутни су имали утисак да је то рај на земљи. Уређеност порте, спомен-чесма, мозаици, фрескопис храма који је у фази израде -оставило нас је без даха. На оближњем брдашцу, налази се Спасо преображенски скит, који је такође велелепан.

Наша следећа станица је био манастир Ново Хопово. Предање говори да је камен темељац овом храму поставио Свети митрополит Максим око 1500. године. У овој Светој обитељи се чувају мошти Светога Великомученика Теодора Тирона, коме смо се помолили и помазали уљем из кандила са Његовог кивота. Занимљиво је и то да је у овоме манастиру боравио, стекао прва знања и замонашио се Димитрије Обрадовић тј. Доситеј Обрадовић.

Поред дугог пута, радосни и озарени смо стигли и до манастира Велика Ремета. На капији манастира нас је сачекао игуман Стефан. Отац Стефан нас је даривао књигама са надом да ћемо се поново срести.

Последња станица на нашем путешествију су били Сремски Карловци, градић који чува дух старих времена. Посетили смо Саборни храм Светог Николаја, зграду гимназије, богословије, Патријаршијски и Епископски двор.

Испуњени посебном топлином због благослова који су нам даривале фрушкогорске светиње и мошти које смо целивали, вратили смо се у нашу лепу Шумадију.