Преосвећени се обратио окупљенима надахнутом беседом:

“Неизмерно хоћу да се захвалим нашем брату Дејану, свештенику Слободану, брату Милинку као и свима вама дуленцима који сте препознали ово свето дело које овде сада настаје.

Велика је радост када се у једном селу гради кућа и цело се село сабира да помогне домаћину да се кућа што пре сагради, а овде је већа радост јер смо осветили темељ за дом Божији где ће ако Бог да да се служи Света Литургија и ту да се Богу милимо и да се причешћујемо. Људи у животу праве многа велика дела граде солитере, фабрике, то је једно, а сасвим друго градити дом Божији. Ово село и ако је по броју мало има велику љубав и велики одзив. Народ помаже , и то ме радује јер осећамо радост кад градимо дом Божији. Нека Бог благослови све трудбенике, све мајсторе, све оне који на било који начин помажу да се овај храм доврши. Ово је ваш биљег, ваш печат, јер црква нема свој крај као што га имају зграде и фабрике. Поред зидане цркве потребна нам је и жива Црква, народ. Потребно је да се рађате, да се множите, да осећате ову цркву као своју мајку, овде да долазите да се задојите вечном истином, вечном правдом, вечном љубављу. Нека да Бог да што пре овај храм завршимо да га освештамо и да га вама предамо да се ту сабирате.

Бог вас благословио и сваким добром даривао!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Свештеник Срђан Ђорђевић