Светој Литургији присуствовала је и ЊКВ принцеза Љубица Карађорђевић са својом ћерком принцезом Исидором.

Након прочитаног јеванђелског зачала беседио је владика Јован: „У име Оца и Сина и Светога Духа. Срећан празник Света Три Јерарха, браћо и сестре. Нека је благословено наше сабрање на св. Литургији у овоме храму. Литургија је најважнији догађај у животу сваког човека. Она је извор и циљ нашег живота на земљи и зато ако све не увире и извире из Литургије онда је наш живот промашен. Литургија спуста небо на земљу, а земљу уздиже на небо. Наш осећај када уђемо на Св. Литургију треба да буде као да смо већ једном ногом закорачили у Царство Небеско. Треба да имамо осећај да смо у присуству Бога. Литургија је такође и Богојављење, где се Бог јавља. Важно је да чујемо Божије јављање, а чућемо га ако незаглувимо сами од себе. Бог се стално јавља. Он се сваком човеку јавља, поготово ономе који заиста носи Бога у себи. Ми на Литургији прослављамо Свету Тројицу, прослављамо све свете угоднике и светитеље Божије међу којима и ова три светитеља, Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова и Св. Јована Златоустог. Они су својим учењем просвећеним од Духа Светога нама омогућили да што више спознамо тајну Бога, тајну Цркве, тајну и овога и онога света, иако ми никад не можемо по суштини сазнати суштину Божију. Бог нам се открива онолико колико нам је то потребно за наше спасење. Ова тројица светитеља осветљавали су пут хришћанима и упућивали их на тај једини пут Христов. То је онај пут за који је сам Господ Исус Христос једини могао рећи: „Ја сам Пут, Истина и Живот“. Такође смо данас у Јеванђељу чули како Господ каже Апостолима, а тиме и нама „Ви сте светлост свету. Не може се град сакрити када на гори стоји, нити се пали свећа и ставља под суд него да свима светли у кући“. Шта је својство светлости? Па, да одгони таму. То треба да се пренесе и на духовну страну. Морамо имати светлост Христову у себи да би она разгонила нашу унутрашњу таму. Браћо и сестре, Христос својом Божанском светлошћу обасјао је и осветлио и споља и изнутра васцело биће човеково. Он је извео на светлост људског сазнања и осветлио све тајне неба и земље. Тако је показао људима да је Он светлост која просвећује и освећује свакога човека. Ми смо просвећени самом Светом Тајном крштења. Требамо да се трудимо да у себи одржимо ту светлост и просвећење. Од човека зависи хоће ли живети у светлости или у тами. Христос је наша светлост. Ми само треба да желимо да будемо обасјани и да сачувамо ту светлост у себи. Уколико је Господ у нама и ми у њему онда и ми постајемо светлост. Ми не светлимо собом него светлошћу Христовом. Тако исто и свеитељи. Они су обасјани светлошћу Христовом и ту светлост су чували и тако и учили друге ова данашња три Светитеља Христова. Без богословља ове свете тројице светитеља данас је скоро немогуће богословствовати, тојест, немогуће је говорити о Богу. Свети Григорије је рекао да богослов значи онај који се моли. Нама су потребни вера, љубав, нада, молитва, то све иде заједно. Свети Василије нас опомиње и учи и каже: „Оно што разликује доброг од рђавог човека то је оно што добар човек на добро употребљава дарове Божије, а рђав човек је онај који дарове Божије употребљава на зло“. Сви ми поседујемо дарове Божије. неко више неко мање. Дарове треба примити са благословом без обзира колико их имамо. Бог је тај који зна колико и коме треба да да. Бог је срцезналац. Бог зна колико ми можемо да одговоримо на те дарове. Јер онај који има мање, мање треба и да се труди, а онај коме је много дато од њега се и много тражи. Важно је да то све прихватимо као дар и промисао Божији. Ову тројицу светитеља красила је вера у Бога и живот по тој вери. Зато и ми данас овде сабрани помолимо се да нам Бог да да припадамо истинској и правој вери. Да верујемо исправно. Да верујемо православно и да та наша вера не буде мртва вера, јер вера без дела је мртва. Вера треба да буде жива. Вера нам је потребна у свако време и у сваком месту. Док будемо имали вере, нећемо се изгубити, и нисмо изгубљени. Па и онда када паднемо и огрешимо се и када помислимо да нам нема спасења, вера ће нам рећи да нисмо у праву. И коме ми да кажемо да нема спасења за нас. Коме? - Богу. Богу који спасава свакога човека. Богу који од највећег грешника чини светитеља. Сви смо позвани да светлимо својим животом, животом јеванђеља, животом вере. Нека је срећна слава. Нека је срећно ово наше сабрање на овој Литургији и да осетимо присуство Бога. Данас ће већина нас да се причести. Треба ли нам већа радост. Треба ли нам већи дар него што нам је Бог дао себе, да се можемо причешћивати и освећивати и да будемо осветљени. Нека нас Дух Свети води и руководи.

Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Велики број верног народа причести се Светим Даровима Христовим међу којима су били и ученици једног одељења ОШ „Карађорђе“ из Тополе са својим вероучитељем Александром Алексићем и учитељицом Слађаном Делић.

После заамвоне молитве освећени су славски дарови и пресечен је славски колач. Евхаристијско сабрање настављено је у кући породице Михаиловић свечаним славским ручком.

ђакон Стеван Илић