Чтецирали су: Лазар Коларевић, Влада Степовић, Петар Недељковић, Никола Марковић и Сава Конатар.

За певницом је било братство храма Светога Саве са верним народом.

По прочитаном Јеванђељу, Преосвећени Владика обратио се верном народ,у пре свега истичући да је Божић празник мира:

„Архангел Гаврило је најавио рођење Месије речима: „Јављам вам ево радост велику која ће бити свему народу, јер вам се данас роди спас, Христос Господ у граду Давидову.“ Зато се ми поздрављамо по Божићу речима: „Мир Божији Христос се роди“. Пророк Исаија нам најављује долазак мира народу Божијем, који ће се остварити Рођење детета по имену Емануил, што ће рећи са нама је Бог, или Бог је сишао међу нас. Свет у коме живимо, и стање у којем се налази васцели род људски, да ли чује поруке мира, и да ли тежи човечанство данас Божанском миру? Чујемо сваки дан да се говори о миру, слушамо о миру, а мира све мање. Где је разлог? Разлог је у томе што човек појединац и народи мисле да мир треба да дође споља, и да мир треба да дође од другога, а мира нема ниједан човек ако га нема у себи. Јер онај који има мир у себи он заиста живи миром Божијим и он се труди да шири мир Божији међу људима, али човек свој мир ставља изнад мира Божијега, и мисли да је мир само оно што он мисли да је мир, и да је то прави мир, и такви људи се хвале да поставе неки свој мир међу другима, а не виде да разарају мир Божији како у себи тако и у другима. Дакле, браћо и сестре као хришћани треба да схватимо да не можемо имати мир за себе ако не желимо мир другоме. Дошли смо у неко стање да се радујемо када чујемо за неки немир, да је неко нешто урадио. И онда ми нисмо весници мира него немира, и човек и нема мира у себи. Онај који нема мира Божијега у себи, њему смета мир код других људи. Такав човек се уплиће да управо унесе немир, и да га још више распламсава, не знајући да ако шири немир код других, надај се своме немиру који ће те када тада срушити. Рођењем Христовим светлост је дошла у свет који је до тада лежао у тами. Зато ће Апостол Павле рећи да се Бог појавио када се испунило време, када је испуњено све што је о Христу речено вековима и вековима. Бог долази у свет који виче „Ава Оче“, Оче пошаљи нам мир и светлост у немиру смо у тами смо. Али човек то не може да види ако нема мира у себи. Дакле, браћо и сестре Рођењем Христовим открива нам се љубав, јер је љубав свела Бога на земљу. Бог је заволео нас пре него што смо ми заволели Њега. Зато човек треба да отвори те духовне очи и мисли, па да каже Бог ме љубављу обасипа а шта ја Богу узвраћам? Да ли Богу узвраћам љубављу или мржњом? У човековом срцу је и Бог и ђаво и љубав и мржња. Шта ће владати у мом и твом срцу влада од мене и од тебе, боље речено од наше вере. Тамо где је права вера где се живи по вери, тамо браћо и сестре нема места немиру. Немиран човек је неспокојан човек, немиран човеку све смета. Немирном човеку смета браћо и сестре што у човеку влада мир Божији. Он човек устаје, на тог мирног човека који живи у миру са Богом и са другима. Он хоће стално немир, а нас је Бог створио да будемо градитељи мира а не рушитељи мира. Браћо и сестре Бог нас заволео пре него што смо ми заволели Њега. Љубав је свела Бога на земљу. Шта је човек узвратио на ту љубав Божију? Бог од нас тражи не толико много него да на ту љубав Божанску да потрудимо се да одговоримо нашом људском љубављу. Дакле, кроз Рађање нам се открива велика милост Божија, јер овакви какви јесмо, слаби и немоћни ми се уздамо у милост и љубав Божију која никада не престаје, која није као наша људска љубав. Човек је измислио ту људску погрешну љубав и зато устаје и на Бога и зато устаје и на човека. Господ Исус Христос је ту љубав пројавио својим рођење и доласком на свет. То значи да је рођењем и доласком Христовим помирена земља са небом и земља са небом. Помирен је Бог са човеком и човек са Богом. Да ли влада тај мир у нама да то сваки човек осећа? Да ли признајемо у каквом се стању као иконе Божије се налазимо? Да ли признајемо да немамо довољно љубави? Да ли признајемо да наша љубав није тако жртвена? Нема љубави без жртве браћо и сестре. Зато је Христова љубав крстоваскрсна која воли подједнако свакога човека. Мир на земљи и добра љубав међу људима је најбољи начин прослављања Бога. Мир Божији је оно што је непоходно свакоме човеку, мир је оно на чему ми стојимо и на том миру зидамо себе и свој живот. На миру зидамо себе и свој живот. Миран човек који се помирио са Богом и са другима он себе изграђује у ту вечну грађевину, а немиран човек гради грађевину и та грађевина се руши па ће та грађевина да га опече што није градио са миром Божијим.“

У наставку беседе Преосвећени се дотакао и живота светог првомученика Стефана: „Молимо се Богу мира да мир влада у нашим срцима, нашим мислима, осећањима, да би владао мир Божији у нама треба да имамо веру, какву је показао први мученик за Христа архиђакон Стефан, кога данас прослављамо. Први је крв своју пролио за Христа. Он је имао јаку веру, јеванђелску веру, зато када су га каменовали он је клекнуо и рекао: „Видим небо отворено и Сина Божијег који седи са десне стране“. Вера нам отвара видике и за љубав и за наду и хришћански живот. Зато будимо градитељи мира а не рушитељи и Бог ће нам помоћи да мир завлада у нама. Да мир Божији завлада у роду људскоме. Свакоме је потребан мир Божији и зато што нема мира Божијег у нама зато видите да чујемо слушамо ратове и убиства. Шта је то што човек не може да се помири са човеком? Грех, гордост, смета му сујета, смета му саможивост, што мисли о себи, а ми браћо и сестре немој да се надамо добру и да се нама добро чини ако ми прво не учинио добро другоме. Немојмо да мислимо да ћемо ми бити срећни ако не успемо да било кога учинимо срећним. Свакога ћемо учинити срећним ако му помогнемо да он верује у Бога мира. Нека и овај празник и свети великомученик архиђакон Стефан нам помогне да сведочимо мир. Он се не сведочи само речима него управо делима. Миран човек је спокојан човек, миран човек он кад види неку неправду код другога он ће да се моли за таквога човека, неће да распламсава и шири и окупља друге око себе. Браћо и сестре уселимо Бога у себе, па ћемо бити у миру и са Богом и једни са другима.

Христос се роди!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Преосвећени је причестио верни народ Телом и Крвљу Господњом, на тај начин сведочећи Тајну која је нам се јавила у дане ове да је Господ постао Тело зарад нас и нашега спасења.

ђакон Александар Ђорђевић