У спортској сали школе, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у присуству ученика, учитеља и наставника ове школе. Саслуживали су Архијерејски намесник опленачки протојереј–ставрофор Миладин Михаиловић, протојереји Милан Савић, Јован Биберџић, Дејан Динић, протонамесници Слободан Радивојевић и Никола Илић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.

На Литургији су присуствовали ЊКВ принц Михаило и принцеза Љубица Карађорђевић, са њиховим ћеркама принцезама Наталијом и Исидором.

Појали су ученици богословије „Свети Јован Златоусти“ из Крагујевца. Поред домаћина славе, Литургији је присуствовао и верни народ Тополе, као и ученици и наставници Средње школе „Краљ Петар I“.

Након прочитаног Јеванђеља беседио је Владика Јован: „У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга децо ове школе, драги родитељи ове деце, драга браћо и сестре, помаже вам Бог. Веома се радујем што сам данас овде са вама у овој школи. Школи која носи име славног нашег вожда Ђорђа Петровића, или како га наш народ зове Карађорђе. То „кара“ није српско, децо драга, то су њему тако дали Турци,а што значи Црни Ђорђе. Назвали су га тако зато што када су год њега видели на челу војске, знали су да победе нема. Првенствено се радујем нашем сусрету и виђењу и поводу овог данашњег сусрета и виђења, а то је да ова школа од данас има своју крсну славу, Светог Климента. То је заправо и била слава предака Карађорђевића. Остаће уписано у летопису ове школе овај мудри, благословени и храбри предлог увођења крсне славе у ову школу. Од данас ова школа и ви, драги наставници и децо, имате молитвеног заштитника пред Богом Светог Климента. Такође се радујем што је ово наше духовно сабрање и славље почело управо Светом Литургијом. Литургијом се учимо какви треба да будемо, како да живимо, да верујемо - да живимо у љубави једни са другима и зато управо Литургија јесте најбоља веронаука и најбоља васпитачица и васпитач у роду људскоме. Школа је храм науке, то је њено назначење. Зато у њој треба да стичемо не само знање уџбеничко и не само знање овосветско знање него да стичемо знање о правим вредностима живота како овог тако и оног света. Ако само стичемо знање овога света, онда заиста, на нас ће се односити оне речи Светог Апостола Павла који каже: „Знање надима, а љубав изграђује“. Погледајте те надмене људе који се хвале ограниченим знањем овога света како се надимају и горде. Како хоће да се покажу да знају све, а шта су ако не знају праве вредности живота. Шта су вредности живота и овога и онога света? Вредности живота јесу да волимо једни друге, да поштујемо једни друге, да се жртвујемо, да се молимо, да имамо љубави једни према другима, јер како каже сам Господ Исус Христос: „Нема веће љубави од оне да ко је спреман и живот свој да за друге“. То је права љубав, али те праве љубави нема без жртве, а те жртве нема без одрицања. Када се жртвујемо за другога ми се жртвујемо и за себе и за другога, али се жртвујемо и за Бога. Тиме показујемо да преко другога долазимо до Бога и преко Бога долазимо до другога. Све што бих вам рекао, драга децо, јесте да поред стицања науке коју изучавате овде изучавате ту највећу вредност и највећу науку о љубави. Јер ако будети имали љубави, онда нећете имати мржњу ни према коме. Ако будете имали љубави, онда ћете волети свакога једнако онако како волите и сами себе. Ви сте у школи, драги ученици, да стичете знање и да се васпитавате. Школа није само стицање знања, него је школа васпитања на првом месту. То је оно што је важније, усуђујем се рећи, од стицања знања. Васпитати се о правим вредностима живота. Такво васпитање ћете проширити у школи ако првенствено у свом дому у својој породици будете учили да волите једни друге, да једни другима помажете, да будете добри и да будете вољени. Али не можемо да мислимо да смо вољени, ако прво не волимо друге. Не можемо да тражимо оно што не дајемо. Дајмо љубав, ону искрену љубав, жртвену љубав и онда знајмо да ће нам се љубав и узвратити. Ако дамо мржњу, мржња ће нам се и узвратити. Дакле, школа, држава, Црква, су само надоградње на онај тврди, чврсти темељ родитељског дома, родитељског васпитања. Ако је темељ добар и чврст, онда ће и грађевина коју градимо бити чврста. Биће непоколебљива. Ништа јој неће моћи наудити, јер је на чврстом камену, како каже Христос. Онај човек који зида грађевину свога живота на песку, таквом ће и најмањи ветар срушити такву грађевину. Данас многи говоре о васпитању, али да ли ми сви знамо шта је васпитање? Разумноме човеку ова реч васпитање, сама себе објашњава. Реч васпитање српска је реч и веома је значајна и дивна. Она је изведена од речи „питати“. То је стара српска реч и „питати“ значи „хранити“, а хранити значи и духовно и телесно хранити. Једно без другога није исправно. Педагози страних народа труде се са многим философијама и теоријама да објасне науку о васпитању деце, међутим, нама Србима Бог је дао све објашњење у тој речи васпитати - хранити. Васпитање је искра над дететом, и телесна и духовна. Исхранити младунца телесно то знају и врапци, и ласте. Важније је много исхранити дете духовно. Овде се то васпитање односи на свакога од нас који даје деци пример каква треба да буду. Браћо и сестре, Свети Апостол Павле јавља народима и овога и онога света будућег једну истиниту педагогију и каже: „Телесно вежбање за мало је корисно, а вежбање у побожности и осталим врлинама је корисно у свему, пошто ове врлине имају обећања живот за оба света и за овај и за онај“. Ако децу хранимо само телесно, да нам лепо изгледају као цвеће у башти, знајмо да је њихова душа празна, а кад је душа празна онда се у такву душу увлачи све оно што је нечисто. Увлачи се злоба, мржња, освета и ми смо управо и сведоци таквог једног празног васпитања, које се десило у нашој земљи. Браћо и сестре, колико је данас систем вредности искривљен, усуђујем се рећи, и погрешан, може се баш приметити у васпитању деце. Велика је част и одговорност бити родитељ. Велика је част и одговорност бити учитељ. Велика је част и одговорност бити свештеник. Велика је част и одговорност бити исправан човек и својим животом казати онима који нас гледају, онима који нас слушају. Зато сваки родитељ, учитељ, свештеник, сваки одрасли човек, треба да се запита да ли је важније за њега да му дете буде добар ученик или да буде добар човек. Да ли жели да његово дете заиста буде паметно и образовано или само да се такви родитељи хвале успехом свога детета. Имамо нажалост и таквих који причају моје дете има најбољи успех у школи, а погледајте шта раде. И они родитељи су се хвалили у оној школи у Београду, да имају добро дете, да имају образовано дете, али чему све то када је учинио злочин. Браћо и сестре, корен тог васпитања је у самом почетку када се интелигенција и воља детета не усмери на прави, него на погрешан начин. Нажалост, поједини родитељи још на самом почетку школовања, не осуђујем него кажем, саветују дете: „Гледај да имаш само добре оцене, а какво ти је владање то је мање важно“. Па хоће ли од оцена живети? Хоће ли живети од онога што пише у сведочанству? Или од онога што му пише у индексу? Неће, али ће од доброте живети. Заиста, није најважније знање, али је веома потребно. Потребно је онако како нам каже данашње Јеванђеље: Ко научи и испуни, тај је прави човек. Тај је прави хришћанин. Браћо и сестре, добар човек може да буде и са слабим успехом, али то не значи да дете треба да се ослања на слаби успех, напротив, са успехом да се изграђује у добру. Узалудна нам је сва наука ако немамо образа. Образован је онај који образа има, тако каже наш српски народ. Нека вам је срећна и Богом благословена ова прва слава ове школе. Нека сте срећни и благословени, децо моја. Стичите знање, али са знањем стичите и доброту. Доброта је та која ће вас представљати у вашем будућем животу, чак више и од знања. Нека молитве Светог Климента, заштитника и молитвеника ове школе вас чувају од сваких искушења, а данас је много искушења на сваком кораку. Искушења су и у породици и у селу, и у држави и у Цркви, у школи, али је важно да се изучавамо у доброти и да не поклекнемо у искушењима, него да увек гледамо на добро, а добро је и добар је једино само Бог.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Велики број ђака, учитеља, наставника, и радника школе причестио се Светим Тајнама Христовим. Након Свете Литургије освећени су славски дарови и пресечен је славски колач. Бившој директорки школе, Олги Ристић, владика Јован уручио је Архијерејску грамату признања за труд и старање у васпитању и образовању деце, као и у очувању традиционалних и правих вредности. Ученици који похађају верску наставу са својим вероучитељем Г. Александром Алексићем припремили су представу у част посете Његовог Преосвештенства епископа шумадијког Г. Јована и прославе Дана школе. Сабрање је настављено у просторијама школе славским ручком који су са великом љубављу припремили радници школе.

Стеван Илић, ђакон