Чтецирали су богослови светога училишта Јована Златоуста.

За певницом је било братство овога светога храма са богословима.

По прочитаном Јеванђељу Преосвећени је протумачио прочитани одломак Јеванђеља по Матеју и посланице Апостола Павла Галатима речима да човек треба да живи Духом Светим.

„Свети оци кажу да човек треба да поведе рат са собом. Они који се боре против зла они су се распели са Христом. Зато је управо потребно да човек стално и непрестано води рат у себи. Против кога? Против свега онога што је супротно плодовима Духа Светога. Другим речима ако у нама постоји мржња, уместо смирења гордост, онда човек мора да води рат ако ће да буде хришћанин, ако мисли на спасење треба да се бори и против мржње и против зла и уопште. Човек треба да поведе духовни рат, да се бори против свих нечастивих сила које хоће да нам помуте разум како би ми прихватили оно што није у Духу, и што није са Духом Божијим. А све што није у Духу против је Духа Божијег. Апостол Павле каже: „Духа Божијега не гасите у себи“. Човек када престане да ратује у себи са собом онда човек почиње да води рат са другима. Почиње да објављује рат другима. Нажалост често се дешава да почне рат против родбине, породице, пријатеља, комшија и читавога света. Зато што не види да треба да ратује против духа нечастивога у себи, онда он ратује са другима. А када човек се бори против онога што није добро и у њему, онда устаје и другога клевеће, осуђује, и када би свако када би имао да призна себи то своје стање, видео би да је самог себе претворио у борбу против свих и свакога а само не против себе. Човек треба да се обрачуна са собом“.

У наставку беседе Преосвећени је истакао плодове љубави: „Љубав, воли, трпи, не свети се. Који закон то може осудити таквога човека? Нема закона ни земаљског ни небеског који би могао да осуди човека који живи у Богу и са Богом, човека који поседује плодове Духа Светога. Зато је важно да развијамо ту саможртвену љубав и само по њој су прави хришћани по тој жртвеној љубави. Само је љубав спремна да се жртвује за другога. То што ми подносимо једне друге са љубављу помаже нам да уживамо у миру и јединству са другима. Јер љубав се жртвује управо за друге. Зато Господ каже: „Нема веће љубави да живот свој положи за другога“. Наше је да знамо да је Бог љубав. Није доста то знати. Знање надима али љубав изграђује. Голо знање о истинитом Богу такво знање одводи човека у гордост. Док божанска градилачка стваралачка сила љубави, изграђује човека Богом. Јер чини да Бог обитава у човеку и да човек обитава у Богу. А када човек обитава у Богу и када има Бога у срцу, његово је срце широко као васиона. У такво срце човек може да смести целу васиону. Онај који нема љубави њему је срце мало и у њему само обитава он или онај други. Браћо и сестре љубав изграђује тако што не гледа своју корист него гледа корист другога. Да нам Бог помогне да живимо у плодовима Духа Светога. Јер ако живимо у плодовима Духа Светога онда живимо у миру са собом, у миру са Богом и у миру једни са другима. Немамо ли Духа Светога или угасимо ли Духа Светога све смо погасили оно што је животворно и зато Апостол Павле каже: Духа Светога не гасите у себи. Угасимо ли Духа Светога, заиста, онда човек није прави човек. Боље речено није Христов човек, зато се и молимо на почетку свакога богослужења: „Дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте“. Дух Свети чисти, али ако немамо Духа Светога у себи не живимо у чистоти, него живимо у прљавштини. Нека нам Господ помогне да те дарове Духа Светога којег смо задобили сви, да у нама обитавају и да донесемо плодове тог Духа Светога.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије, Преосвећени је причестио верни народ Телом и Крвљу Христовом. По завршетку евхаристијског сабрања, Преосвећени је дао благослов и смернице за фрескописање проскомидије у нашем светом храму.

ђакон Александар Ђорђевић