Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља верном народу се обратио Преосвећени Владика пригодном беседом:

“У име Оца и Сина и Светог Духа. Помаже Бог браћо и сестре. Драго ми је што смо се данас сабрали у овоме Светоме храму који је посвећен Светој Петки, Параскеви, да у њему служимо Божанствену Литургију. Да приносимо благодарност Богу, што Литургија и значи. Да се Богу помолимо и да у исто време учинимо помен Светој Петки. Да се заједно са њом, јер њен дух је свуда присутан, Богу молимо. Свету Петку коју воли и којој се моли Православни свет, и не само Православни. Српски народ је имао тај благослов да њене мошти, у једном периоду, почивају у Београду. Света Петка треба да нам буде узор и пример у свему. Пример како треба да верујемо у Бога, пример како да живимо по тој вери, како треба да се молимо, како треба да живимо, како треба да се владамо у овоме свету да би задобили Живот Вечни. Јер од начина живота у овоме свету нама зависи Живот Вечни. Онај Живот Вечни који ће бити са Богом, а и они који не воде рачуна у овоме животу и они ће живети вечно, али не са Богом. Неће живети у рају, него ће живети у паклу своје савести. И зато кажем треба да нам она буде пример у свему, а њен живот треба да буде пример свима, а посебно у овом времену нашим мајкама како треба да живе, како да васпитавају и подижу децу, како треба да им покажу смисао, да деца знају шта је смисао живота како не би живели бесмислено, како не би лутали у овоме животу. То је и за нас исто позив, ако немамо смисао живота, све нам је пропало, све је изгубљено. Само човек који зна смисао живота, а смисао живота јесте вера у Бога, да буде добар човек, добар хришћанин. Колики је значај мајке у породици, сви вероватно знамо. Жена је највећи сарадник Божији, она рађа потомство, рађа људе за Бога, а да ли су сви са Богом. И због те величине и значаја жене у овоме свету, Свети премудри Соломон каже “Врсна жена вреди више него драго камење”, “Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага” и наставља “Она пази на владање чељади своје”. Таква жена заслужује похвалу и од Бога и од људи. Видите браћо и сестре како је дивно живети примером, како је дивно примером показивати ко смо и шта смо, а не да се доказујемо речима, или да се хвалимо некаквим успесима. Џабе нам сви успеси у овоме свету, ако нисмо научили своје дете да буде човек. Како ћемо га и научити ако ми старији нисмо људи? Како ће наше дете да се влада боље ако се ми не владамо боље? Како можемо да кажемо детету немој да крадеш ако, има неких, који краду? Како да кажемо детету немој да пијеш ако се ти као родитељ опијаш? Дакле примери су много вреднији од речи. Човек може да буде речит, може лепо да говори, али џабе ако живи другачијим животом од оног који говори. Овим речима Премудри Соломон описује такву врену жену, мајку, добру домаћицу и нежну мајку. Ове врлине су управо одликовале Свету Петку, Параскеву, коју данас славимо и те врлине су узвисиле до престола Божијег. Њена молитва за нас много значи, она је поред и са Господом. И кад јој се искрено, вером, обраћамо и молимо, баш зато што је поред Господа, Господ јој излази у сусрет, и прима молитве. Када славимо светитеље Божије, поред тога што им се молитвено обраћамо, треба да завиримо у своју душу и да видимо како ми уствари разумемо светитеље, и како разумемо светост Божију. Неретко мислимо да су светитељи неки надљуди, као да су својеврсни супермени, као да нису једни од нас. И они су имали тело и души, и они су живели овим животом са свим невољама, али и радостима, и живели су по Богу, живели по Јеванђељу. Један од најбољих могућих примера тог светитељства је Света Петка. Иако је потекла из једне врло богате породице, богатога рода, али је знала да јој смисао живота не може бити ништа од овога света. Не може да јој буде, јер ни слава коју је могла да стекне, ни позиција коју је кроз богатство могла да добије, нигде није видела смисао свог живота. Она је знала да смисао живот аналазимо у самоме Богу, у самоме Господу нашем Исусу Христу. Нема ли смисла нама у Богу? Сваки смисао који ми мислимо да јесте, није смисао. Будући кртшена у Име Христово Света Петка је постала невеста Христова. А у чему је преокупирана невеста Христова? Само да се састане са својим Жеником. Њу више не интересује шта је око ње, она тежи да се сретне са својим Жеником, са Оним кога воли и Оним који њу воли, а то је Господ наш Исус Христос. Он нас воли више него што ми себе волимо. Он нас воли више него што нас родитељи могу волети, и пријатељи, јер та љубав превазилази и родитељску и пријатељску љубав, јер је то она вечна љубав, љубав која се жртвује. Љубав која је спремна да за другога да и свој живот, то је права љубав. Ова наша емотивна љубав она је од данс до сутра, али љубав Божија је вечна, она ће бити вечна и после наше смрти, љубав Божија ће бити вечна и када нестане вере и наде. Такву је љубав стекла Света Петка, она јецелим својим бићем управо пошла за Христом, Њој је Христос био мерило. За њу је Јеванђеље било огледало како да живи, како да се понаша, шта да ради, шта да говори, шта да мисли. Поћи за Христом не значи променити место, ми често кажемо да смо на другом месту боље бих живео, био би бољи човек. Поћи за Христом не значи променити нешто у спољашњем нашем животу, него променити себе изнутра. Променити себе изнутра значи познати Истину, а то значи познати Христа. Христос је једина Истина. Људи када хоће да оправдају неке своје поступке набрајају хиљаду истина и тиме се само заводе тамо где не треба. Истина је једна, она за коју је Христос рекао “ Ја сам Пут, Истина и Живот”, тим путем пошла је Света Петка. Она је била укорењена у истини Христовој, учврстила се. И зато њу није могло да поколеба никакво искушење, а многа је искушења имала у животу. Могла је да буде царица а она се одлучила да живи у пустињи. Када смо ми укорењени у Христу, и када Њега, Христа, имамо као непрестани критеријум, као непрестано огледало, онда ћемо увек знати, ма колико имали недоумица, који пут треба да бирамо. Нама се људима ствара пред очима ко зна колико путева, али је један пут који води у Живот Вечни, а то је пут Христов, то је пут Јеванђеља. Света Параскева је изабрала пут Христа, тиме што се ослободила свега што је оптерећује, као данас што је богат човек стално оптерећен да га неће неко покрасти, да му неће пропасти, да неће девалвирати његово богатство, и он уместо да буде радостан што има и то богатство, он је стално у грчу, јер се искључиво везао за овај свет и за ово богатство, и живот ће му проћи у страху. Бог нас није створио за страх, него за радост, а радост не можемо да доживимо ако се не ослободимо својих нагона, своје сујете, своје гордости, своје привржености па било за шта и било за кога. Онда ћемо почети да изналазимо начине не могу да идем на друго место где ми се каже јер сам везан за ово место. Ти ако си ћовек Божији, свако место ћеш место учинити Божијим ако идеш по послушности, а ако се водиш својом вољом, онда ту нема спасења. Читав свој живот Света Петка је претворила у своју молитву, претворила је у подвиг. Отишла је у Јорданску пустињу, у тој пустињи није било лако ни мушкарцима да преноће, а она се годинама тамо борила са собом, јер је имала и тело и крв као што и ми имамо. Борила се против нечаствих сила које су је ометале да иде путем Христовим. Ђаво управо хоће да нас убеди да није Христов пут прави, већ онај који нам он каже. Он тражи да ми њега слушамо и да нас убеди да Бога нема, и да нам не треба вера у Бога. Света Петка и остали светитељи су једни од нас, да не схватимо као неки, ја не могу да будем светитељ, па нећу да се трудим ни у чему. Човече ти се труди, а награду немој ти да очекујеш и немој награду сам себи да одређујеш, има онај који је Свевидећи, онај који је Свезнајући, Онај који познаје и мисли и речи и дела наша, Онај који зна не само шта смо учинили него и шта ћемо учинити до краја живота. Он зна да нам да награду ако га слушамо и идемо за Њим. Немојмо мислити да идеал светитељства не можемо да достигнемо. Можемо, примери су нам светитељу, данас славимо Свету Петку, имате Марију Египћанку, највећу грешницу онога времена, она је била грешница све док није спознала смисао свог живота, а када га је спознала она се окренула Христу, подвигу, посту, молитви, љубави, и Бог ју је наградио да је ми данас славимо као Светитељку. Од највећег грешника Бог може да направи светитеља ако ми то желимо. Бог нас не тера да будемо свеци, али то је наш идеал. Хришћански идеал је да будемо светитељи, а то се не може лако задобити. За то је потребан труд и подвиг. Само онда када смо дали све за Христа, а Христа ни за шта , само смо тада када смо дали све за Христа онда у изобиљу добијамо оно што је честито, што је добро, што је ваљано, што је поштено, што је потребно за наш спољашњи живот, али исто тако и за наш унутрашњи живот. Чули смо данашње Јеванђеље, оних пет мудрих и пет лудих девојака које су чекале Христа, Женика свога. Христос је Женик наших душа. Пет њих није хтело да се ода сну, већ су будно чекале када ће Женик да закуца на врата да му отворе и да уђе са њима, оне су то мудро чувале тај пламичак вере, и стално су доливале уље у кандило вере, а то уље представља добра дела. То је позив свакога од нас. Да доливамо у кандила својих живота уље вере. Од нас зависи да ли ћемо бити у друштву ових пет мудрих или пет лудих. Све што слободно изабирамо за то треба да одговарамо. Оно што нисмо слободно изабрали, то се у овоземаљском суду другачије суди. Наш српски народ лепо каже “Можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш”. Од тога како проводимо овај живот овде на земљи, јер нас је Бог послао баш у ово време да посведочимо Христа овоме свету који у злу лежи. Јер хришћанин треба да буде та свећа да светли и онима који су у тами, онима који нису спознали Бога, који нису спознали ни Цркву, који нису спознали ни послушност, који нису спознали ништа од онога што је добро. Хришћани треба да сведоче својим животом да и оне који су у тами Бог просветли у светлост. Од овог живота нам зависи вечност, зато замолимо Свету Петку да нам она помогне својим молитвама пред престолом Божијим, снажне су њене молитве, браћо и сестре. Срећна слава овоме храму, срећна слава братству, одбору ове Цркве, срећна слава свима који данас славе као Крсну славу Свету Петку да њих и све нас чува и штити својим молитвама Света Петка. Она хоће да нам помогне само ми треба да желимо да се спасавамо.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована</p

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је припремило братство овога храма заједно са: овогодишњим домаћинима Ивицом и Верицом Милосављевић, благочестивим парохијанкама Данијелом Симоновић и Јеленом Рибарић, протиницама Валентином Сенић и Славицом Милутиновић, и осталим парохијанима.

ученик богословије Ђорђе Милутиновић