После прочитаног јеванђелског зачала Светејши се обратио окупљеном верном народу, подучавајучи о значају храма Божјег:

– За наш народ храм је место чувања себе и свога идентитета, простор проналажења смисла постојања овде на земљи. Без обзира на то да ли су спољашње околности повољне или не, храм је место сусрета са Живим Богом и нас једних са другима, место на којем постајемо не само блиски са Богом него место где постајемо једно са Њим и једно међу собом – штавише, постајемо Његово Тело. У храму Божјем сабирајући се пројављујемо и објављујемо свету, сведочимо да смо Црква – Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква.

Патријарх је истакао да је наша православна хришћанска вера сва у Крсту и Васкрсењу Христовом, сва у знаку парадокса – пораза и победе у исто време.

Тумачећи данашње Јеванђеље, архипастир наше Свете Цркве је истакао да нас Господ упозорава да онај ко хоће да иде за Њим, када узме Крст свој и пође за Њим, не треба да очекује једноставан и лак живот:

– Онај који је узео Крст свој и пошао за Христом, будући да се определио за Јеванђеље Његово, за заповести Његове, мора да зна да ће то бити, у најмању руку, сметња онима који се опредељују за другу врсту закона, који бирају да живе по својој острашћеној вољи и по своме острашћеном срцу. Њима ће сметати сви они који хоће да посведоче Христа, јер им смета Христос. Неретко ће сматрати провокацијом наш труд да живимо јеванђелски, да живимо по православној вери, да тако хоћемо да уредимо живот у својим породицама, у своме граду, да тако хоћемо да учимо своју децу, да их васпитавамо у школама у складу са речју Христовом. Не због тога што је то наша идеологија и због тога што хоћемо друге да поробимо том идеологијом, него управо због тога што знамо да је реч Христова истинита и спасоносна.

Патријарх је објаснио да јеванђелски начин живота, односно хришћански подвиг, увек подразумева сусрет са Богом, али и сусрет са собом и са ближњим, са онаквима какви треба да будемо, али да не смемо дозволити да себе надобудно сматрамо бољим или узвишенијим од другог.

У данашњем свету и времену, пуном изазова и искушења, не смемо дозволити релативизацију речи Христове, јер разводњавање значи одрицање – упозорио је патријарх Порфирије:

– Понекад кажу: ‘Треба да модернизујемо реч Христову, реч Јеванђеља!’, а то у пракси значи да је се одрекнемо. Стога, трудећи се да читавим својим бићем живимо речју Христовом, заповестима Његовим, знајући да има оних којима то смета, јер им смета Христос, молимо се и за такве. Молимо се Богу, да нам Бог дâ вере и за њих, јер знамо и то је у Јеванђељу записано, у причи о оној четворици који верују Христу и својом вером приносе једнога који не верује и он бива исцељен вером ових верујућих.

Патријарх је објаснио да смо дужни да се молимо за сву нашу браћу и сестре, да никога не презиремо и не одбацујемо, него да увек имамо расуђивање и да никада не одустанемо од свог опредељења за Христа:

– Зато Господ и каже: Будите мудри као змије и безазлени као голубови, то јест потребно нам је расуђивање, јер ако имамо само мудрост без милосрђа, без љубави, онда она може да се претвори у свој антипод, у злоћу. И наравно, ако проповедамо романтичну доброту, без свести о томе да треба разликовати добро од зла или ако хоћемо да снисходимо по сваку цену свему што се чини у свету, ако не раздвојимо зло од човека који чини зло, онда можемо постати наивни.

Патријарх Порфирије је верне поучавао о вери која расте из плода и крви мученика, како је њихова послушност заправо икона Христове послушности Богу Оцу, те стога прави пример за нас:

– Ово наше сабрање, браћо и сестре, и молитве светих новомученика бачких и светога Иринеја, епископа бачког, које нас сабирају, показују да оно семе и оно предање које смо добили од наших отаца је итекако живо и да је то најважнија вредност. Дај Господе вере, љубави и наде свима нама, а нарочито дај мира нашој браћи на Косову и Метохији. Све вас молим, браћо и сестре, да свако од нас појединачно унесе у своје молитвено правило молитву за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији, да им Бог дâ мира и да ми будемо увек спремни да носимо и делимо крст њихов, јер то је и наш крст.

Патријарх је поново замолио оне који држе у својим рукама кључеве мира исте и употребе, како би сви људи који живе на Косову и Метохији добили преко потребан мир.

Беседу патријарха Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.

Након отпуста свете Литургије, Његова Светост Патријарх Порфирије је уручио ордене Светог Саве другог реда, док је епископ Иринеј уручио архипастирске грамате заслужним верницима. После доделе одликовањâ, присутнима се обратио Епископ бачки г. Иринеј:

– Свима вама, браћо и сестре, желим да честитам данашњи вишеструки радосни празник, ради којега смо сабрани, а то је, као што рекох, празник светога Иринеја, епископа бачког, а и свих бачких мученика, новомученика, који су својим мучеништвом посведочили веру и дали нама пример верности, оне коју смо дужни Христу. Исто тако, данас прослављамо и један леп јубилеј – то су три стотине година откако је сазидан и потом освећен наш православни храм у Суботици, која се тада још није звала Суботица, и то је био први хришћански храм у овоме граду. То је, заиста, један велики датум и у животу Суботице и наше Епархије и читаве наше Цркве.

Беседу владике Иринеја у целости можете прочитати ОВДЕ.

***

На светој Литургији Светејшем Патријарху српском су саслуживали: Високопреосвећени Митрополит будимпештански и мађарски г. Иларион из Руске Православне Цркве, Преосвећена господа епископи сремски Василије, будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, крушевачки Давид, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, мохачки Дамаскин, умировљени епископи Георгије и Филарет; јеромонах Харитон (Павлица), настојатељ Светоархангелског манастира у Ковиљу, архимандрит Василије (Костић), протојереј-ставрофор Мирко Шипка, умировљени свештеник, протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, инспектор Богословијâ Српске Православне Цркве, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, секретар Епархије крушевачке, јеромонах Андроник (Дунаев), протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, протођакони Радомир Врућинић, Горан Ботошки, Иван Гашић и ђакон Мирослав Николић. Појали су чланови хора „Свети Роман Мелодˮ из Суботице и хора Школе појања „Свети Јован Дамаскинˮ при Црквеној општини новосадској.

***

Патријарх српски г. Порфирије уручио је ордене Светог Саве другог степена, које је, на предлог Епископа бачког г. Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио: Српском културном центру „Свети Саваˮ из Суботице и г. Милану Мародићу, вишедеценијском председнику Српског културног центра „Свети Саваˮ, у знак признања за неизмерни допринос унапређењу културе, очувању српског језика, традиције и културне баштине нашег народа уопште; г. Браниславу Шипошу из Александрова у знак признања за дугогодишњу несебичну помоћ у изградњи храма Светог Нектарија Егинског у Суботици, г. Саши Спреми у знак признања за дугогодишњу несебичну помоћ у изградњи храма Светог архиђакона Стефана на Келебији, као и г. Милану Бабићу и г. Ђорђу Мркићу из Ветерника у знак признања за делатну љубав према Цркви показану кроз велику помоћ приликом изградње и украшавања храма Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику. Епископ бачки г. Иринеј уручио је архијерејске грамате признања г. Предрагу Петричевићу и г. Војину Ђорђевићу из Суботице, за оданост православној вери и љубав према Цркви, показану кроз помоћ и допринос у духу задужбинарске традиције Православља.

***

Прослави патрона Епархије бачке присуствовали су: г. Стефан Бакић, градоначелник Суботице; г. Балог Ђерђ, представник Конзулата Мађарске у Суботици; гђа Загорка Панић, градски менаџер; гђа Весна Босанчић, заменик градоначелника; помоћници градоначелника Суботице и чланови Градског већа; гђа Јелена Мародић, управник Српског културног центра „Свети Саваˮ из Суботице; г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске; гђа Милосава Раичевић, председник Црквене општине суботичке; г. Вељко Војнић, председник Буњевачке матице у Суботици.

Извор: званична интернет презентација СПЦ-а