Беседећи верном народу, Владика Јован је рекао да:
“Господ Исус Христос када је позивао апостоле у своју службу и звао их да проповедају Јеванђеље није обећавао никакве погодности већ им је говорио какве ће све невоље доживети у својој апостолској служби: да ће их људи мучити, гонити, убијати, злостављати, понижавати па им онда даје савет и каже: „Будите мудри као змије и безазлени као голубови. Ево вас шаљем као овце међу вукове.“ То је био незнабожачки народ који није хтео да Христа призна као Спаситеља. Што су апостоли више проповедали Христа као Спаситеља толико су више међу савременицима изазивали мучнину да су их још више прогонили. Зато каже Христос: „Ево вас шаљем као овце међу вукове.“ Они су знали да иду као овце међу вукове али су имали веру да их Господ неће оставити и није их оставио. Зато им је речено будите мудри као змије и безазлени као голубови. Између осталог данашње Јеванђеље нам говори о Мудрости.
Шта је то мудрост? Премудри Соломон говори да је почетак Мудрости страх Божији. Тамо где има страха Божијега, мудрост човека приводи Богу. Где нема страха Божијега тог човека приводи у пакост, гордост, злобу и сујету. Такав човек не размишља по мудрости Божијој, већ по својој мудрости. Управо та мудрост која није преиспитана Јеванђељем и Христом, она га воли у лудост и злобу. У историји хришћанске Цркве, знамо да су многи људи који су себе градили мудрим били највећи злочинци и отпадници јер су се ослањали на своју мудрост. У Делима апостолским каже да Господ изабра не мудре да посрами мудре. Неучене људе, апостоле који су имали мудрост Божију којој нико није могао да се успротиви и да их победи. Онај који ма страха Божијег у себи слуша и живи по Богу и труди се да не повреди Бога , Цркву и другога. У томе је мудрост Божија. Такав човек се труди да што више облагодати умом Божијим и свој ум преда Господу. Оно што Свети Оци кажу: „Кад си у невољи каже Господе немам снаге да владам собом.“ То може да каже само онај који има смирења. А онај који је горд има снагу али шта му вреди. У мом селу се каже: „Ја могу и мој коњ може ако је снага, али ако Бог не да, онда је све бадава.“
Почетак мудрости је у ствари слушати речи Божије и трудити се да се испуњавају. Христос није рекао само благо ономе ко научи, већ и ко испуни. Он ће добити награду. Он добија благослов Божији и убира плодове послушности и живота по Јеванђељу. Све што људи на овоме свету сматрају за мудрост а није мудрост од Богочовека већ од њих самих и не води Господу, то је онда лудост.
Мудрост није само у једној врлини већ у збиру свих врлина. Али истина је и то да ако једну врлину усавршимо онда она већ вуче ка другој врлини и тако човек усваја речи Господње да се усавршавамо до пуноће раста Христовог. Не можемо никада да постанемо Христос по суштини али можемо по благодати. Усавршавање у хришћанском духу је толико велико да човек треба да уложи напора и труда да том усавршавању нема краја. Понекада се потрудимо само мало и ту станемо. Човек је човек. Он је слаб и повредљив, немоћан. Зато му треба да се што више усавршава. Онај који се не усавршава поготово у Јеванђељу, његово усавршавање је кратко и недовољно. Свети апостол Павле каже: „Добро чините да вам се не досади.“ Све добро које учинимо које је по Богу а не због себе, сачуваће нас од гордости самохвалисавости. Ако таквоме човеку неко укаже на његове недостатке он се страшно љути и погођен је.
Мудрост је живети у Богу и по Богу и мудрост је сачувати душу своју за живот вечни. Клонити се греха и зла је добро. Поседовати врлине и какао кажу Свети Оци, а не надимати се. То је што апостол Павле каже: „Знање надима а љубав изграђује“. Не надима ти се. Горд човек се стално надима и у њему нема места за Бога. Своју гордост је заменио за Бога. Мудрост је не гордити се а то је својство само мудрих по Богу. Мудрост је не злоупотребљавати по Богу слободу. Ако ти се укаже прилика да чиниш добро, учини га јер сутра ти се та прилика можда неће указати. А исто тако не чини зло. Мудар је онај који са обазривошћу и разборитошћу говори и врлинама Божијим и те врлине усваја. Живи по њима и то предлаже и другима. Велика је мудрост живети. Поготову живети у времену када су све вредности замењене и обезвређене. Живимо у времену у коме чега се паметан стиди тим се луд поноси и проглашавамо оно што није врлина за врлину. Проглашавамо оно што је не природно природним. Живот је једно духовно војевање како кажу Свети Оци. Велика борба. И ако чове није томе вичан, брзо ће страдати. Апостол Павле каже да онај који се не бори на правилан начин не може добити награду, брзо ће да страда и на првој линији ће погинути. Треба да се трудимо да правилно живимо колико је то у моћи нашој. Зато треба да тражимо помоћ од онога који на је једино може дати а то је Бог. Онај ко мисли да све може сам не тражи помоћ Божију. Можеш како хоћеш али не можеш докле хоћеш како каже наш народ.
Победити или поражен бити је неминовност која нам се догађа у животу. Победник је онај који је са Богом. Који победи себе а не другога. Ако победимо уживаћемо плодове кроз сву вечност у супротном трпећемо ужасе кроз сву вечност. Зато нам је потребно да мудро живимо али да ту мудрост не црпемо из своје мудрости већ из мудрости Господа нашега Исуса Христа. Докле човек има страха у себи неће лако да погреши све док га не изгуби онда се више не плаши. Наша изрека каже да онај који се Бога не боји и људи не стиди, он свашта ради. Бога нема а онда нема ни мерила. Без људи све ми је слободно да чиним. Зато нам треба мудрост, мудрост Божанска. Она мудрост која је од обичних неписмених људи начинила апостоле. Бог хоће од нас да ми будемо мудрост. Дао нам је разум. Али ако све то не контролишемо запашћемо у заблуду. Да се Богу помолимо да и ми данашње речи апостола чујемо да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Змију када тучеш она само главу чува. Ако је исечеш она се обнавља. Главу сачувати значи сачувати мудрост. Народна изрека каже: „Иди мудро не погини лудо.“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након одслужене Литургија Владика Јован је поделио свој Архијерејски благослов и иконице присутнима.
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/9270-liturgijsko-sabranje-u-staroj-crkvi-u-kragujevcu#sigProIdb176d680f7