Јереј Драгиша Богичевић је у уводној речи поздравио госта ове трибине професора философије Прве крагујевачке гимназије Господина Сашу Миленића. Члан је Удружења књижевника Србије. Од песама, есеја објављено је: “Погледај дом свој” (1989); “Уклет посед”( 1991); “С коца и конопца” (1998);”Црно на бело” (2002); есеј “Христос и означитељи”(2000).

Професор Саша Миленић је у свом предавању истакао неколико значајних чињеница, везаних за тему: “Да ли је могућа школа без саблазни?”.

Саблазни које долазе из процеса наставе и учења углавном су ненаучне, имплицитне и нерефлектоване од стране наставника. Њихово дејство је “паразитско” - помућујуће и греховне ефекте оне производе разрадом и импликацијама у личности ученика, снагом њиховог сопственог, искреног, сазнајног доживљаја.

Пример такве саблазни је екстремни номинализам у настави природних наука. У реалном процесу учења, а који се финализује тек у схватању ученика, он функционише као антикосмолошко оповргавање Божје егзистенције. Све општости, па и природне законе, екстремни номинализам интерпретира као теоријске конструкте истраживачког интелекта, као културне конвенције, усвојене на основу утврђених методолошких критеријума науке. Самим тим, екстремни номинализам познаје само научне законе, сугеришући да природни закони, као поредак и правилност иманентна природи, уопште и не постоје. У конјункцији са неексплицираном, а подразумеваном космолошком премисом: “Ако Бог постоји онда и у природи постоји ред”, по модус толенсу, такав став прећутно генерише спонтано извођење логички нужне конклузије да ни Бог не постоји. А заправо, једино што стварно следи, јесте чињеница да номиналистички оријентисана наука, методолошки доследно, самостално конструише научне законе, без претензије да они изражавају икакве законе природе и без интересовања за питање њиховог постојања.

Описана наставна саблазан, непротумачена доследно и до краја, шири међу ученицима лажно, потпуно ненаучно и културно инфериорно уверење како “наука зна да Бог не постоји”. Школа која је одвојена од мисије Цркве тако, реално и неовлашћено, почиње да мисионари уместо и против Ње, непознато по чијем налогу и у чијем интересу. Или још горе, можда ипак добро познато. Зато би у интересу педагошке одговорности и научне валидности школске наставе било корисно покренути повремене разговоре наставника и свештенства о јеванђелском позиву на бригу о малима.

Након предавања су уследила питања присутних. Уз молитву Пресветој Богородици “Достојно јест...” завршено је треће предавање у оквиру XIV Госпојинских свечаности.

Срећко Зечевић, протојереј