Након прочитаног јеванђелског зачал, Епископ се беседом обратио вернима, рекавши:

У име Оца и Сина и Светога Духа!

„Браћо и сестре данас наша црква прославља Светог апостола Матеја. Он је био један од Дванаесторице апостола иако је прво био прибројан седамдесеторици, али када је Јуда издао Христа, тада су апостоли изабрали Матеја на место Јуде. Он је заиста проповедао Христа и јеванђеље и на крају је мученички страдао због тога. Био је очевидац дела Господа Исуса Христа. Зато је он и писац првог јеванђеља које управо носи назив по њему. Пошто је реч о Светом Писму, не би било лоше рећи неку реч шта је Свето Писмо. То је, како кажу Оци, биографија Божја у овоме свету. У Светом Писму, Неописиви донекле описао је себе. Онолико колико је нама потребно за спасење јер ми суштину Божју не можемо спознати. Дакле, Свето писмо Новог завета је биографија Оваплоћеног Бога. Бога који је примио тело, природу, који је постао човек и опет остао Богочовек. Оно што је за нас битно јесте то што је у Писму Бог рекао одакле је овај свет и чему иде овај свет и чиме се завршава. Људи који немају вере, мисле да све на овом свету постаје и настаје и да се све са овим светом завршава. Да после овог света нема ништа. То је дух овог времена. За оно што следи после овог живота, треба се борити и радити на задобијању у овом животу. Оно што долази је вечно и непролазно, а то је Царство небеско. Од онога како живимо и верујемо у овом свету зависи вечни живот у Богу и по Богу. Такође, Писмо нам каже шта је добро и одакле је то добро али и чему води добро и како се оно стиче. Добро се стиче само у Богу. Каже се да нико није добар као Бог. Зато ако се човек угледа на Бога, он постаје добар, а човек који не живи по Богу, не чини добро. Али, добро ће кад тад победити ма шта год нас у овом животу задесило. Веровати у добро значи веровати у Бога. Исто тако у Писму стоји и шта је зло и како постоји. Зло настаје када у нама нестане љубави, вере, милосрђа и свега онога доброг. Уместо свега овога нас обхрли гордост, а она, гордост, узрок је сваког греха и зла. Све док човек има злобу у себи, нема таквом спасења. Ми смо људи и замерамо се међу собом али је важно не гајити зло према другом човеку, јер како каже цар Давид, гледај да сунце на зађе у злу, управо зато јер не знамо да ли ћемо осванути. Дакле, још се каже и шта су праведници, а шта грешници и како се од грешника постаје праведник. Читајмо Свето Писмо и видећемо Марију Египћанку која од највеће грешнице постаја светитељка. Она је читала Писмо и покушавала да га сатка у своје биће и онда се покајала. А, покајање је веће од сваког греха. Само горд човек неће да се покаје и поправи. Горд човек не може да прихвати савет, поуку, него још више срља у гордост правдајући себе. Треба признати и не треба се упирати свим силама да се докажемо како смо исправни. Ми смо сви грешни и чим смо грешни не можемо праведно просуђивати. Уопште, Бог је у Писму казао све што је било потребно и зато стоји да неће доћи Син човечији док се не испуни и последње слово. Још се у Писму налази и биографија свакога човека, свакога од нас. Ако са разумевањем, молитвом, смиреношћу читамо Свето писмо, видећемо себе у њему. Заиста, видећемо свој живот у тим речима. Сваки од нас може себе наћи у страницама Писма и тако подробно проверити себе. Проверити и признати какав сам ја. Без Светог писма и Бога то не можемо да урадимо јер ћемо тада о себи говорити узвишено. То значи да можемо проверити своје врлине али и своје мане. Нажалост, мане не желимо ни да видимо, а камоли да се сетимо. Наћи ћемо путеве којима душа иде од греха у безгрешост и сав пут управо од човека до Бога. Ако имамо било какву дилему, питајмо цркву. Ту ћемо наћи питање на све одговоре ако имамо молитву и веру. У Светом писму има много више одговора него што цео свет може да постави питања. Ми не налазимо одговоре јер слабо читамо Свето писмо или не разумемо или тумачимо на свој начин. Једини тумач Писма јесте црква и да бисмо добили одговор треба да слушамо цркву. За сва наша стања у животу у Светом писму ћемо наћи одговор и укрепљење. За слушање и изучавање Светог писма,Оци препоручују озбиљну припрему јер то није обична књига. Они нам препоручују припрему која се састоји најпре у молитви. Треба да се молимо да нам Бог просветли ум да бисмо речи Писма разумели. Ако се на свој ум ослањамо, грдно се варамо. Свето писмо је књига која се чита практиковањем, што значи да ми у себе уносимо тај квасац у тесто душе наше и онда наше биће расте. Зато је несхватљиво да један на пример, православни дом, нема у кући Свето писмо, крст, кадионицу. Али, то не сме да буде изложено већ да све има своју употребу. Православни хришћанин не би смео ни једног дана да живи, а да не чита Свето писмо.

Нека би нам Господ помогао да отоворимо наш ум како бисмо разумели шта нам Свето писмо каже и поручује“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

протојереј Горан Ђерковић