СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БАРАЈЕВУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БАРАЈЕВУ

У десету недељу по духовима, пред почетак госпоинског поста, 13. августа 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету Архијерејску Литургију у храму Спаљивања моштију Светог Саве у Барајеву.

Владику је дочекао велики број верног народ са децом.

Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереји Горан Ракић, Игор Обрадовић, Владимир Димић, протођакони Радомир Перчевић, Иван Гашић, ђакони Зоран Степановић и чтецеви Марко Тиосављевић и Павле Гашић.

На Литургији су појали Србски православни појци.

Након прочитаног јеванђеља Владика се сабраним верницима обратио беседом:

„Браћо и сестре, данас смо чули једно потресно Јеванђеље које се може односити на савакога од нас у зависности колика је и каква је вера наша. Реч је о једном дечаку који је био опседнут нечистим силама. Чули смо како је та нечиста сила мучила дете. А можемо само замислити као је било његовим родитељу који је га је довео код Христа да га исцели пошто предходно то нису могли учинити апостоли. Христос тада говори да је род неверан и пита се докле ће га трпети. Види да и народ па и апостоли имају сумњу иако су видели многа чуда. Ту се показује да Дух Свети још није сишао да их просвети и да они још увек размишљају људски. Данашњи јеванђељски одељак пре свега говори о великој моћи вере и како човеку није лако да стекне веру. То је она вера која може и горе да премешта. То је нама нестварно икао често говоримо како истински верујемо а веру мешамо са сујеверијем, са маловерије, измишљајући неку своју веру. Данашње јеванђеље нам открива и шта су последице немоћи пред нечистим силама и какав је грех када се злоупотреби слобода.

Човек често злоупотребљава слободу када себе стави на неки високи пиадестал. Слобода није да чинимо шта хоћемо и шта можемо већ да себе уздржимо од греха, да не учинимо зло другоме, да не кажем зло о другоме, да не мислим зло о другоме. То није ништа друго него уздржање. Не гледамо да ли ми имамо право да нешто приговоримо другоме него се намећемо да смо способни за овај или онај посао. Чим тако човек размишља он је изгубио веру па нека се и стално позива на њу. Вера нам каже како треба да живимо и како да се понашамо и пре свега како да се молимо.

Свети оци кажу да је ђаво крив за такво стање живота код човека. Он који је био славан пао је због гордости и сада људи који су опседнути таквим стањем поистовећују се са ђаволом. Често чујемо да неко по сваку цену држи да је у праву не проверавајући себе. Када себе проверим онда и друге подстичемо да проверавају себе. У тој својој замисли, гордости и злу ђаво се толико утврдио да он и не може више да се покаје. Тако је и код човека без вере који може и причати да се каје али је уствари то фарисејство. То је лицемерно казивање и показивање пред другима. Човек гордог дух не види да се сам заробио и да живи без Бога а без Бога само може чинити зло. Са Богом можемо само да чинимо добро. Ђаво није само заробио себе, он је заробио и човека. Он не може заробити човека ако му човек не да свој пристанак. То је онај тренутак када себи поставимо питање да ли да урадим то или не ако нам је савест и мало чиста. То је тренутак полагања испита. Ако му дамо пристанак он онда са нама чини све што је погрешно. Ђаво има моћ али нема свемоћ. Свемоћ је у Богу и зато се ђаво плаши доласка Христа у свет. Тада се ђаво плаши јер зна да ће бити побеђен. Он се служи лажима јер је отац лажи а наш народ каже да су у лажи кратке ноге.

Поставља се питањ има ли лека од ђаволске лукавштине? Ђаво се претвара, он се по оцим може претворити и у анђела само да би обману човека. Међутим ако имамо веру нема ко да нас обмане. Имаш веру, имаш Бога у себи и живиш по Богу и са Богом. Вера је као квасац јер она и узраста и пада. Ако имамо услове да живимо са Богом онда узрастамо у вери као квасац. Када видимо човека да се он претвара да је бољи и паметнији од други, е ту га ђаво граби. Ту је једини лек Богочовек наш Исус Христос са својом Божанском силом која сатире непријатеље људске. Бог тада помаже али само онима који признају да су погрешили. Кроз признање и веру сила Божија чини нас свемоћним. Зато и Господ када је слао ученике, Он им је дао моћ да стају на све непријатеље вере. Међутим опасно је када човек ту Божанску силу замени неком својом силом и неком својом моћи. Ко има Бога у себи он живи у смирењу и код њега други долазе за савет а не код гордих. Ту се показује вера јер са вером стичемо све па верујемо да нам Бог може помоћ и када је немогуће. Код оних који не верују и оно што је могуће чини се да је немогуће. Са вером добијамо силу Божију јер нам Он благосиља веру. Бог награђује оне који верују у Њега а не оне који верују у себе. Човеку који не верује све је немогуће јер он тада губи и поверење а тако долази и до губитка љубави. Вера и љубав су повезане и на место тих врлина долази пакост, злоба, мржња.

Наше назначење је да постанемо богољубиви људи али само по благодати Божијој. Благодат је сам наш Господ Исус Христос. Ако смо сабрани на богослужењу увек ћемо чути молитву да нас Бог заштити благодаћу својом. Када се молимо да нас Бог заштити благодаћу својом онда у нама има Духа Светога. Дух Свети нас води и руководи и када човек гаси Духа Светога у себи онда човек гаси себе. Човек гаси Духа Божијег у себи када жели да наметне свој дух изнад Духа Божијег. Чим намећемо свој дух одступамо од Бога и нема нам спасења. Дух Свети нас руководи и упрвља нама као што руководи Цркву кој је наша духовна болница. У њој се лечимо кроз свете тајне и врлине. Сви смо болесни и сви потребујемо духовно лечилиште јер смо сви у греху. Христос је наш лекар и Он нам оставља лекове за све духовне болести. Слушајући Цркву ми узимамо лек у одређено време и одређеној дози како нас учи свети Јована Златоусти. Ако га другачије узимамо не може нам бити на корист. Болница нас лечи али нас Црква исцељује. Црква оздрављује. Она оздрављ наш заблудели и болесни ум. Они који не верују у ову моћ Цркве у опасности су да ух ђаво узме под своје као што је узео и овог младића из јеванђеља. Зато долази отац овог младића који је и сам оболео поред сина тражећи лека од Господа. Тиме показује своју веру у Бога иако каже да Бог помогне његовом неверију и Господ помаже показујући да вера истерује духа немоћи. Тада је дете оздравило. Они су признали да су пали и то показују кроз покајање. И нама ће Бог помоћи ако му се искрено помолимо. Да будемо окруружени вером и благодаћу Божијом а таквоме демонсак сила не може ништа. Стално говоримо Богу да помогне нашем неверију. Господ ће нам помоћи ако ми се искрено молимо и да знамо где и како да тражимо спасење а то је у Цркви кроз свете тајне и врлине. Нека нам Господ помогне да се сачувамо од греха чувајући своју веру коју треба да претварамо у дела. Џабе нам је ако нам је вера на речима. Говоримо о вери а чинимо оно што је супротно њој. Ђаво неће љубав, он хоће мржњу. Он неће слогу, хоће раздор. Молимо се Богу док имамо колико толико чисту савест, молимо се за телесно здравље али се пре свега молимо за духовно здравље да духовно оздравимо. Ако почнемо да сумњамо у Бога онда ћемо почети и да ропћемо на Њега. Сумњивом човеку сви су криви и никако да призна да је он највећи кривац. Човек је себи и највећи непријатељ али и највећи пријатељ у зависности шта себи постави за циљ сво г живота.

Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На служби се причестио велики број деце и верног народа, а после Литургије Владика је поделио иконице народу који је у миру и са стрпљењем чекао благослов Епископа. Трпеза љубави је приређена за све окупљене испред храма и у ресторану Липовачка шума.

Владимир Димић, протојереј