Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшао хор „Свети Кнез Лазар“ из Крушевца, на челу са диригенткињом Ружицом Вешковац, као и монахиње наше епархије.

У току Свете Литургије Преосвећени је и крастио малог Павла.

По прочитаној Јеванђелској причи Преосвећени се обратио присутнима рекавши да је данас дан када се прославља икона Пресвете Богородице Тројеручице чији оригинал се чува у Хиландару, где се и данас она сматра игуманијом манастира Хиландара. Ми овде имамо верну копију Њену, коју чува каленићка Светиња, благодарећи љубави породице Симић. Тако да стојећи данас пред иконом Мајеке Богородице Тројеручице, исто нам је као да стојимо у Хиландару, пред иконом Њеном хиландарском. Битно је да осећамо присуство Свете Богородице, а она је свуда присутна и свако осећа Њено присуство према мери вере наше. Колика нам је вера, толико је и Бог у нама, а када је Бог у нама, онда је и Богородица у нама. У пар наредних реченица Преосвећени се осврнуо на историјат Ове иконе, за коју се каже да је осликао Свети апостол и јеванђелист Лука. Икона је била породично благо Светог Јован Дамаскина, који је живео у Дамаску у Сирији, када се цела Сирија налазила под влашћу муслимана. Владар сиријски, који је био муслиман, није знао да се снађе са православном вером, те зато узима Светог Дамаскина за саветника. У то време појавила се јерес иконоборства која је настојала да уништи све иконе. Баш тада Свети Јован, као саветник владара, устаје у одбрану Светих икона пишући посланице и јавно говорећи. Иконоборци затраже од владара да одсече руку Светог Јован Дамаскина, како не би могао да пише, што овај и уради. Када је извршена та казна, у болу и телесном и духовном, почео је да се моли Пресветој Богородици. У таквом стању је задремао пред иконом од бола и у сну види икону Тројеручице пред којом се молио да га Богомајка исцели како би могао поново да пише похвале Пресветој. Када се пробудио одсечена шака је стојала на свом месту и јавља му се Пресвета Богородица и каже му да не тугује, већ да настави да пише у одбрану Светих икона. Касније Свети Јован Дамаскин одлази у манастир Светог Саве Освећеног, где се и замонашио. Сећајући се своје исцељене руке, дао је да се у сребру излије рука коју је оставио уз икону и она се од тада зове икона Тројеручица. По Светим оцима ова икона изображава тајну Свете Тројице и једнако се прославља како онда, тако и сада. Лакше је избројати песак у мору, него ли избројати чудеса која је учинила Мајка Божија, каже песник. Данашњи тропар Тројеручици нам каже да као што си одсечену руку Јован Дамаскина исцелила, тако те молимо Мајко Божија да исцелиш наше душевне и телесне немоћи, и још додаје да нас избавиш од беда и невоља. Душевне недаће долазе од нечастивог, али још чешће од нас самих, јер се не молимоБогу и Пресветој Богородици, која је не само мајка Господа нашега Исуса Христа, већ и свима нама. Мајка најбоље разуме унутрашње и спољашње стање свога детета па чак боље и од самог детета, ако је права мајка, а права је мајка ако се угледа на Пресвету Богородицу. Мајка је таква јер у себи има љубави, која није она телесна љубав, већ она Божанска љубав. Ако немамо жртвене љубави у себи онда се само надимамо, да се жртвујемо за другога. Нема нам спасења док себе истичем, а другога понижавам. Наравно то не значи да никад не треба другоме указати на грешку, напротив, али прво треба себе да преиспитам да ли сам ја исправан. Све нам бива од вере и љубави, а не од знања; то не значи да нам не треба знање; апостол Павле каже да знање надима, а љубав изграђује. Када се надимамо од хране тада тражимо лек да нам буде лакше, али када смо духовно надувени онда не тражимо лек који је реч Божија.

Преосвећени је позвао све да клекнемо пред иконом Тројеручице, да нас спасе најпре од нас самих, од наше сујете и гордости. Свети владика Николај у молитви каже испразни Господе мене од мене самог. Господ је препун смирења да тражи да ми отворимо врата срца свог како би он ушао у нас, тражи сагласностод онх које је створио; а како ћемо примити Бога у себе: вером, смирењем , кротошћу. не уђе ли Бог у наше срце нећемо га наћи ни на небу ну на земљи, јер он је прво у нама. Ако желимо да се остваримо у некој хришћанској врлини, треба да се угледамо на мајку Божију која је овладала свим хришћанским врлинама. Неко ће рећи да не могу да овладам свим врлима, ако овладам једном врлином и друга ће ускоро доћи.

Говорећи о вери преосвећени је нагласио да смо данас увели у зајеницу новог члана Цркве, али је он добити и другу благодат Свету Тајну причећа. Данас је Палве добио свог анђела чувара који ће га уз Божију помоћ задобити благодат.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

По заанвоној молитви Преосвећени је пресекао славски колач, после чега литургијско сабрање продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Нектаријом.

Александар Јаћимовић, јереј