После прочитаног јеванђелског зачала од јеванђелисте Луке, преосвећени владика се обратио беседом сабраном народу:

„У име Оца и Сина, и Светога Духа. Браћо и сестре, у данашњем прочитаном Апостолу смо чули како свети апостол Павле саветује хришћане и каже им: „Молим вас браћо да не примите узалуд благодат Божију.“ Благодат Божија није узалуд у намам ако ревнујемо у вери, ако живимо по вери; ако живимо у љубави, молитви, посту, трпљењу, смерности и кротости; ако живимо уопште у свим јеванђелским добродетељима. Заиста, у нама није благодат узалудна. Ако не живимо тако онда је заиста благодат узалудна, а ако живимо у овим врлинама онда се та благодат, како кажу Свети Оци, разлива по целом нашем бићу, оплођује га и оно рађа јеванђелски род. Благодат се мора неговати да не би закржљала у нама, како каже отац Јустин ћелијски, односно да не би се обесплодила и као таква увенула. Ми благодат Божију задобијамо кроз Свете Тајне и свете врлине. Благодат Божију задобијамо и кад се молимо и кад чинимо и желимо добро. Зато апостол Павле каже: „Напредујте у благодати, растите у благодати.“ У благодати се напредује или назадује. Ревношћу се напредује, а леношћу се назадује. Даље свети апостол Павле данас каже: „Вежбајте се у побожности“. Само истрајним вежбањем, само непрекидним обучавањем се напредује у побожности. У побожности се напредује, опет кажем, у врлинама. У побожности се напредује у молитви. Зато је молитва за нас хришћане саставни део нашег живота јер ако се не молимо онда и не признајемо Бога за Бога. Ако му се не молимо онда Он значи да није Бог. Али Он јесте Бог и то Бог живи. Бог свудаприсутни. Бог свезнајући који зна сваку нашу слабост и немоћ али зна и наше врлине. Он све зна и управо зато што Он све зна Њега треба да молимо за много штошта у животу, а на првом месту да напредујемо у благодати јер се благодаћу Божијом спасавамо, како то чујемо на сваком нашем богослужењу. Када је светом апостолу Павлу ђаво пакостио, он се жали Господу и каже да се моли да сатана одступи од њега. На то му је Господ одговорио: „Павле, доста ти је моја благодат“ – тојесте Господ му каже да ако треба да трпи и да се брани од сатане да му је довољна Божија благодат. Никад и ничим сатана не може бити јачи од благодати Божије, а слабој и немоћној природи људској је управо довољна благодат па да победи сва искушења. Без благодати Божије сваки човек је слабић и немоћан. Једино са њом и у њој човек постаје не само моћан него и свемоћан. Зато је потребно да се молимо Богу да нам Бог дарује своју благодат. Шта је то у ствари благодат Божија? Благодат је Бог у нама. То је благодат. Благодат је Царство божије у нама. Када је благодат Божија у нама онда је дан у душама нашим. Ако нема благодати у нама онда је мрак у душама нашим. Зашто? Зато што благодат Божија надомешћује све оно што ми као људи не можемо да чинимо или учинимо. Зато треба чувати благодат у нама да би благодат чувала нас. Ми не можемо овде на земљи испросити већег добра од Бога него управо што је благодат Божија. Када бисмо добили сву васиону на дар, тај дар би био несумњиво мањи од благодати Божије јер благодат у најширем смислу је сам Господ наш Исус Христос у нама. Зато, као што рекох, чувајмо благодат Божију у нама да би нас благодат чувала. Не може нико да каже да није задобио благодат Божију и сваки од нас ту благодат Божију умножава кроз Свете Тајне и врлине и заиста човек без благодати Божије је ван Бога. Бог није у њему. Зато треба да проверавамо да ли смо у благодати. Онако како и рече Апостосл Павле: „Молим вас да узалуд не примите благодат Божију“. Ми смо примили благодат Божију кроз Свето крштење и кроз Свете Тајне али, браћо и сестре, ако ми не напредујемо у тој благодати она неће бити у нама. Онда ће она бити заиста узалудна. Ми се не можемо спасти, као што рекох, без благодати Божије.

Нека нам Бог помогне да се заиста сећамо и да стално преиспитујемо себе да ли је благодат одступила од нас кроз наша безакоња, кроз наше грехе; кроз нашу злобу, пакост, мржњу. То треба да проверавамо и да се молимо Богу да нам дометне благодати. Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је поделио благослов и иконице.