Након прочитаног јеванђелског зачала Епископ се беседом обратио вернима, рекавши:

Христос је праведницима стално говорио о страдањима рекавши им да их шаље у свет као овце међу вукове. То је рекао јер су људи у свету тада убијали хришћане због вере. Зато хришћани треба да буду мудри, а шта то тначи? То значи, по речима Соломоновим, да хришћани треба да имају страх Божији. Мудрост је такође и брига о другоме, као што се мајка брине о детету док бдије над њим целе ноћи, без да се умори. Тамо где има страха Божијега мудрост их привлачи Богу, а тамо где нема страха Божијега свака мудрост човека обија, а зашто, због тога што му гордост не дозвољава, јер на тај начин што ће да послуша другога деградира себе у својим мислима. Почетак мудрости је, дакле, послушност Богу. Све што људи у овоме свету сматрају за мудрост, а да то не води ка Богу, то није мудрост, него лудост. Врлина у којој се усавршава човек може да буде најклизавија подлога за пад не проверивши да ли га да врлина води ка Богу или не, да ли је та врлина јеванђелска врлина или смо ми одлучили да је то у чему ћемо се усавршавати велина. Мудрост је браћо и сестре сачувати душу, сачувати је за вечност. Ако човек верује у јеванђеље он ће знати да разазна шта је добро, а шта зло. Исто тако када је човек окупиран собом он се надима, како каже апостол Павле и не може да уздигне себе без да осуди другога. Бог је мама дао слободу да будемо мудри или луди, добри или зли, али исто тако морамо знати да ћемо ми одговарати за свој избор. Браћо и сестре треба да се помолимо Богу да нам да мудрост како бисмо де одржали у животу јер време у коме живимо захтева мудрост, да не чинимо зло. Мудрост је одржати се у даровима које нам је Бог дао, а када је дар Божији ми на њега треба да узвратимо човечијим даром, а то су добра дела која можемо да чинимо.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је поделио благослов и иконице присутном народу.

Василије Тешић