Чтецирали су: Стефан Спасојевић и Василије Тешић, док су за певницом били оци: Немања Младеновић и Иван Антонијевић са верним народом.

По прочитаном Јеванђељу по Матеју, где видимо да Господ позива своје ученике да крену за њим, Преосвећени је истакао да је поглед Христов пун дубоке самилости према свим људима, посебно према онима који страдају, пате који су остављени, заборављени, према онима који немају своје пастире, духовнике, и поготову према онима који мисле да им духовни вођа не треба да су довољни сами себи, да су достигли не знам какве нивое духовности, узвишености. Ти људи немају потребу ни да траже савет, јер они сами себе саветују. И Господ говори како је послао своје апостоле да проповедају Јеванђеље. А о чему говори Јеванђеље? О Царству Божијем. Оно што треба да знамо о Апостолима јесте да Апостоли не припадају себи и не проповедају себе, они су Апостоли, посланици, они су ти који преносе Његове Божанске силе и домострој спасења света. А у чему се састоји апостолство? Оно се састоји у томе стално осећати себе посланим од Господа Христа, преноситељем Његове Богочовечанске свемоћи и спасоноснога учења. Даље нам данашње Јеванђеље каже како је Христос рекао Апостолима на дар сте добили на дар и дајте. Он ће и казати да је дар од Бога али у дубини душе мисли да је то његов дар и способност. Такви људи највише падају у гордост, такви људи опет понављам, мисле да је све оно што они поседују њихово. Браћо и сестре, све што ми имамо у овом животу све је дар Божији и ваздух, и Сунце, и молитва је дар Божији, и живот је дар Божији. Али зато све оно што је нама дато треба да се трудимо да сачувамо у смирењу и молитви. Дакле, зато Господ каже апостолима, на дар сте добили на дар и дајте. Другим речима немојте се гордити да другима дајете, јер сте и ви то примили на дар благодаћу Божијом. Зато је човек дужан да чува благодат Божију у себи. Сви смо задобили благодат Божију на крштењу, задобијамо кроз свете тајне и врлине. Благодат шта је? Господ наш Исус Христос. И зато апостол каже: будите смирени и не трчите за богатством јер Господ каже: на дар сте добили на дар и дајте. Све што смо добили и што имамо није наше. Само кроз смирење и молитву, покајање… Дакле, дужни смо и себи и вама да умножавамо дарове Божије да делимо а не да им намећемо, него да други кроз наше смирење и молитву виде да имамо дар Божији. Ако желимо да истакнемо себе и те неке дарове које поседујемо људи то примете да то није од Бога него од њихове гордости. Зато не смемо да се лењимо када је у питању задобијање дарова Божијих. Него да се молимо да нам Господ да те божанске енергије да умножавамо дарове Божије и да их делимо. Јеванђеље каже молите се да „Господ пошаље посланике своје“, и зато смо дужни да се молимо за свакога, посебно за оне који треба да нас воде. И зато они који нас воде треба све више и више да се повећавају молитве и да умножавају свој труд и своје подвиге. Наш труд зависи од Бога, од онога који нам шаље јер то није само наше дело. Ми смо на њиви Божијој у служењу Богу и његовом предвечном савету да се сви људи спасу. И зато испред свега треба да нам буде молитва. А сваки хришћанин је позван на службу и апостолство. Сваки је хришћанин у малом апостол. Када? Када испуњава оно што су апостоли испуњавали, а то је воља Божија. Шта је то, испуњавали су Вољу Божију, Реч Божију и преносили су људима Јеванђеље и живели су по Јеванђељу… Цело човечанство је призвано да уђе у Цркву која је слика Пресвете Тројице, да сви буду једно као и ми, каже Господ пред своје страдање. Данашње Јеванђеље каже: „На дар сте добили на дар и дајте“. Живот је дар и благодат Божија је дар. Они који су Христови треба да себе науче да приносе Христу, у служењу Богу и људима. Нека би нам Господ помогао да би својим животом сведочили да смо хришћани, а сведочићемо ако имамо дела. Дела о нама говоре. А дела не само што Бог препознаје него препознају и наши људи који су истински посланици Христови. Зато дужност пастира јесте да се моли за стадо своје. А стадо је дужно да се моли за своје пастире. Молитва је та која нас сједињује једни са другима. Када се молимо једни за друге ми кроз ту молитву разговарамо са онима за које се молимо. Нека би нам Господ помогао да научимо како да се молимо. Ако молитва није из смирења онда је она празнословље, а то је празна реч. А када је празна реч код човека онда су и дела празна. А ми да не празнословимо него да се усресредимо у себе и да се молимо да Господ сачува народ свој, да Господ пошаље праве жетеоце на њиви његовој. Господ увек шаље само треба да препознамо своје посланство. А сви смо послани да служимо Богу и другима. Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После тумачења Јеванђеља, у наставку свете Литургије Преосвећени је причестио верни народ.

ђакон Александар Ђорђевић