После прочитаног јеванђелског зачала преосвећени владика Јован се обратио верном народу беседом:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, Господ нам, кроз данашње Јеванђеље, говори да треба да се чувамо лажних пророка, учитеља и лажних спаситеља овога света којих је било и увек ће бити. Ми, крштени хришћани, треба добро да знамо своју веру, учење Цркве и учење Светих Отаца. Да знамо шта је хришћански живот, а на првом месту шта је то Јеванђеље. Ако то све знамо и при томе додамо вере, молитве, жртве и љубави онда ће нам Бог помоћи и просветити наш разум да се чувамо од тих лажних учитеља и спаситеља. Зато Господ упозорава у данашњем Јеванђељу на све те лажне учитеље и пророке. Треба да их се чувамо да не будемо преварени. Онај који стоји чврсто у вери, у Цркви, у Јеванђељу не може бити преварен али онај који незна или је лабилан у вери или било чему, њега је лако преварити и завести. Тамо се каже: Водите рачуна да вас лажни учитељи не заведу. Зашто ти лажни учитељи лако заводе људе? Зато што они нису искрени. Претварају се другачијим него што јесу. Њихов се живот апсолутно разликује од онога што говоре. Дакле, пророци јављају о будућности и они нам о томе јављају како треба да живимо, а лажни пророци су истовремено и лажни учитељи. Зато Господ данас каже: Чувајте их се јер су они вуци у овчијем оделу. Они се претварају да су овце, а овца је симбол безазлености. Показују се да су кротки, смирени и у свему да су добри. Њихова лажна понашања су, како кажу Свети Оци, покривена лажним начином живота и греси су њихови затворени. Не показују своје грехе. Њихова је побожност лажна. Крстиће се на сваком кораку али не да оно знају шта је крст него да преваре друге. Њихово понашање је покривено лажном позлатом светости и не само светости него и лажне побожности. Сатана хоће да буде Анђео и претвара се чак у Анђела како би слабе преварио. У питању је лицемерство, а Господ лицемерство и фарисејство итекако осуђује у Јеванђељу. Лицемерје је јаре у овчијој кожи, а лажни пророк је вук у овчијој кожи. Зато треба све да испитујемо духом Цркве и њеним учењем. Све што није од Цркве то је све противно нашем спасењу. Зато треба да проверавамо себе да нисмо преварени. Треба да проверавамо и те људе који нам се нуде као спаситељи, а то не можемо ако немамо Духа Божијега у себи и ако не живимо Духом Светим јер је Дух Свети Истина. Онај који је у Духу Светоме он је у Истини, и онај који је у Истини у Духу је светоме. Треба да проверавамо и људе какви су они духа. Да ли су Духа Божијега или су духа оног другог. Зато Христос у данашњем Јеванђељу и каже: По плодовима њиховим ће те их познати. Дрво се не може познати само по кори или по листу него по плодовима. Другим речима какво је дрво такав је и плод. Зато Господ каже: Не бере се грожђе са чичка. Па и чичак има плод сличан као грожђе и ако не знаш шта је грожђе ти ћеш узети па ћеш мислити да је грожђе. Тако и они, стално нешто потурају. Праве сличности само да би некога обманули. Лажне учитеље и лажне пророке познаћемо по њиховим речима и делима, у ствари по њиховом целом животу. Код њих је најглавније да једно раде, а друго говоре. Да једно уче, а другачије живе. Ако хоћемо да схватимо те лажне људе треба само да видимо како то они живе у дубини њиховог живота. То опет не можемо открити без Духа Светога. Онај који има Духа Светога у себи открива и оно што је у другом човеку, што је у њему самом, изнутра. Човек Духа Светога препознаје какве су мисли, речи и дела другога. Треба да, браћо и сестре, по делима, како каже Христос, да их препознамо. Они говоре тако слатке речи. Претварају се да живе часно и поштено али у томе и лежи та замка да би преварили оне који су слаби у вери. Зато не будимо лицемерни у вери и не претварајмо се да смо бољи него што јесмо. Бог, срцезналац, који много боље зна и моје и твоје срце него што ми мислимо да знамо своје срце. Ми можемо преварити другога али не можемо преварити Бога. Можемо да се служимо лажима да би истину доказали али истина је истина и она на крају побеђује. Колико често се у човековом животу речи и дела не слажу али Христос је дошао да би их сјединио у тој својој заповести да верујемо у Бога Оца сведржитеља неба и земље. Он да нас утврди у тој заповести и каже: Љубите Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и другога као себе самога. Ако ове две заповести испунимо онда смо испунили цело Јеванђеље. У томе јесте и проблем. Ја хочу да волим само онога који мене воли. Не могу да волим онога који ми указује на моје недостатке. Не могу да волим онога који је поред мене али зато ћу да волим некога који је преко не знам колико брда. Бог нас поставља једне поред других управо зато што Он зна да ми треба да се угледамо на другога. Да се угледамо на доброг човека, на првом месту, али и на лошега. Да се угледамо на доброг човека па да тако и ми чинимо добро. Да се угледамо и на лошега па да кажемо: Чекај, то није добро. Добро добро рађа, а зло зла рађа. Зле мисли не могу да рађају добре мисли, а добре мисли су плодови Духа Светога, како каже Апостол Павле. Зато, браћо и сестре, држимо се Христа, Јеванђеља и Цркве. Слушајмо, учимо, трудимо се да Јеванђеље сместимо у себе. Трудимо се да Бога сместимо у своје срце. Кад Бога сместимо у своје срце онда смо испунили Богом цело наше биће и ту нема места онда за зло. Ђаво не може да испуни потпуног човека али се зато он труди да Бога немамо у себи. Шта је највеће оруђе или оружије према човеку? Да се потруди, да му каже да нема веру, да му избије веру. Да не верује да Бог постоји. Онај који верује и онај који прилази Богу треба да верује да Бог постоји и да Бог награђује оне који верују. Чули смо када је Апостол Тома рекао: Господе, помози моме неверју. Читамо у Јеванђељу како Апостоли кажу: Господе, научи нас како да се молимо. Читамо такође у Јеванђељу где апостоли кажу: Господе, дометни нам вере, јер браћо и сестре, без вере се тоне, а без истине се лута. Истина је само једна, а то је Господ наш Исус Христос. Зато, држимо се Христа па ће нам бити све боље. Ми ћемо бити бољи. Када ја постанем бољи онда ћу помоћи и ономе другоме поред мене да постане бољи јер човек примерним животом највише говори, најбоље беседи. Зато се трудимо да не будемо лицемерни јер Господ боље познаје нас него што ми познајемо Њега. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Преосвећени владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић