У току опела Преосвећени се обратио члановима породице проте Лазе, као и пријатељима, родбини и свештенству:

„Браћо и сестре, завршио се овоземаљски живот и затворила се овоземаљска књига нашега проте Лазара. Знајући нашу веру у Бога и његову црквену свест, верујем да је прота сада тек почео да живи вечним и непролазним животом којим га је Господ овенчао због своје вере и његовог непролазног труда. Прота је не само проповедао Јеванђеље него се трудио да живи Јеванђељем. То је та одлика која треба да краси свакога хришћанина да живимо Јеванђељем. Џаба нам је што проповедамо Јеванђеље ако Јеванђељем не живимо. Ми данас испраћамо заиста необичног посебног и честитог човека за којег верујемо да пред Господом износи мноштво врлина. Он пред Господа износи цео његов живот. И верујем да му Господ каже: „Добри и верни слуго у малом си ми био веран над многима ћу те поставити над многима ћу те поставити“. Прота Лаза којег смо од милоште звали био је образац једног доброг и племенитог свештеника и као такав може нама свештеницима да буде узор. Лаза је у сваком свом деловању показивао искреност. Показивао је веру, складне речи, што је врло важно браћо и сестре, и све то се трудио да претвори у дела. И то је оно што иде испред њега и оно што остаје иза њега. Као што Јеванђеље каже: „Својим ћеш се делима оправдати и осудити“. Прота Лаза је био умерен и скроман и био је спреман да помогне у невољи. Увек је био спреман да у границама свога знања пружи савет. У свему је био пример часног и побожног свештеника. Отац Лазар изградивши себе као личност трудио се да изгради своју породицу да буду и остану у вери и поштењу. Изграђивао је парохијски живот и заорао је дубоку бразду још у оно време када је свештеник био пљуван и клеветан. Не смемо да заборавимо да је био свештеник када то није било лако па га је то научило да буде трпељив и да буде одмерен. То га је научило да се моли. То га је научило да се смирава. Није свој свештенички чин користио да би се надмудривао да би се показивао да је изнад некога. Тако се прота Лаза трудио да послужи другима… Онима који су га вређали он није одговарао и није улазио у конфронтацију. Знам неке који су га грдили али се никада није узвратио да каже: „Ниси у праву брате.“ Он је у томе применио трпљење Господње. Треба ли браћо и сестре нешто овоме додати? Мислим да не треба. Треба да благодаримо Богу што смо имали часнога човека и свештеника. Треба да га се сећамо у молитвама и да се молимо за његову душу, да се молимо да Бог опрости њему грехе јер је и он човек. Да се у исто време замолимо да се моли за нас. Верујем да је Господ примио његов труд, свештенички, који никако није лак, верујем да се он сада радује, зато да се помолимо Богу за његову душу и спасење. Да му буде срећан и благословен пут његове душе у наручје Божије, да га замолимо да нам опрости ако смо се огрешили био шта о њега, да га замолимо да поздрави тамо свога недавно преминулог сина, да поздрави нашег проту Саву, и да се моли за нас. Вечан спомен и Бог да му душу прости.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку су свештеници отпојали „Вјечнаја памјат“ и на вечни починак и блажену кончину, испратили протојереја Лазара.

ђакон Александар Ђорђевић