Чтецирали су: Милан Михаиловић, Ђорђе Милутиновић и Василије Андрић.

За певницом је било братство храма.

По прочитаном Јеванђељу по Луки, Преосвећени се обратио верницима истакавши да данас прослављамо свете мученика Вукашина из Клепаца и светог Теодора епископа вршачког.

“Када погледамо житије и једнога и другога светитеља они су заиста били испуњени Духом Светим и испуњени љубављу према Богу и човеку. И зато Апостол Павле када говори о људима који су испуњени Духом Светим, апостол Павле каже шта су то плодови Духа Светога. Љубав, радост, мир, дуготрпљење, доброта, кротост, уздржање. Све ово се може применити на ову двојицу светитеља. На крају Апостол Павле када набраја плодове Духа Светога, каже да онај човек који поседује ове врлине и живи њима каже да за такве нема закона. Највећи закон је љубав. Од љубави нема ништа веће. Нема закона који може такве људе осудити када они поседују такве духовне врлине.

Који то закон може осудити човека који је сав у љубави Божијој? Који то закон може осудити човека који живи у миру са Богом и са другима? Они живе у миру са другима зато што имају мир Божији у себи. Ко може осудити човека који је пун трпљења? Све што им се догоди, сва мучења они све то подносе у трпљењу, нади и вери да ће бити награђени од Господа. Зато је пуна историја Цркве мученика исповедника светитеља, који су заиста живели Духом Светим. Чули смо да када апостол Павле говори о овим врлина на првом месту ставља љубав. Зашто? Зато што љубав не суди. Како да осудиш онога кога волиш? Како може да се осуди неко ко те воли? Љубав а не суд. А у љубави је сав Богочовек Христос. Ту је наравно и суд. Где је љубав Божија ту је и правда Божија. Али не суд којим Бог суди човеку, већ суд којим човек сам себе суди.

Kaда би Бог био сам љубав, а не правда, не би била разлика између доброг и лошег човека. Љубав Божију прати и правда Божија. Дакле, не би судили другоме, једини је спас од тога браћо и сестре да ходимо у љубави Божијој и да ходимо у Духу Светоме. Ми нећемо извршавати жеље телесне јер тело жели против духа а дух против тела. Ово се противи једно другоме каже апостол Павле.

Зато, браћо и сестре, уколико тражимо Светога Духа и допустимо да се вером Дух Свети усели у нас, онда немамо шта да се плашимо на овом свету осим непокајаног греха. Онај човек који живи у Духу Светоме њега Дух Свети води и руководи. Зато неће никада навести човека да греши. Увек ће га водити ка истини. Зато је Црква непогрешива јер је води Дух Свети. Ми људи у Цркви јесмо грешни, Црква је наша духовна болница, где треба да исповедамо Богу своје недостатке и грехе а не да се хвалимо пред Богом да смо нешто. Зато треба да кажемо Богу шта нас боли: на првом месту треба да кажемо Господе боли ме мој грех, гордост, сујета, надменост, боли ме мој его. Господе не могу од тих грехова да ходам јер су грехови терет. Зато имамо Цркву као духовну болницу у којој постоје сви лекови, за сваку нашу духовну болест. Само треба да живимо Црквом, да слушамо Цркву, да будемо у Цркви и да тражимо те духовне лекове. Ако тражимо у смирењу, Духу Светоме, ако душа оздрави онда и наше телесне болести лакше носимо и подносимо. Дух је тај који носи наше тело. Када душа изађе из тела тело је укочено. Тако треба да водимо рачуна о спасењу своје душе, своме спасењу, зато треба да се трудимо да живимо у Духу Светоме да би задобили плодове Духа Светога.

Све ове плодове имали су и Свети Теодор Вршачки и Свети Вукашин, и живели су у Духу Светоме и Дух Свети их је водио и руководио, и довео до Царства Небеског.

Бог вас благословио!”

Поучивши их својом речју, у наставку Свете Литургије, Преосвећени је причестио присутни народ и поделио им свој благослов.

ђакон Александар Ђорђевић