Тако је и ове године Конференција одржана у граду Бамбергу у Њемачкој покрајини Баварској, тачније у области Горња Франконија од 2. до 5. марта под радним називом „Литургија – ипак само хокуспокус?“ (Liturgie - doch nur Hokuspokus?!). Неколико докторанада из Беча по препоруци уваженог ментора проф. др Ханс-Јурген Фојлнера са Kатедре за литургику, Католичког теолошког факултета – Универзитета у Бечу узело је учешћа у истој. У згради Бамбершке Надбискупије „Свети Ото“ у којој су били смјештени скоро сви учесници одржавала су се сва предавања и панели као и радионице које су биле разноврсне и јако интересантне. Поред римокатоличких теолога учешће су узели и теолози из Грузијске, Румунске и Српске православне цркве као и две колегинице из Јерменске апостолске цркве, чиме је овогодишња конференција (као и прошлогодишња у Бечу) била у атмосфери хришћанског дијалога.

Првог дана конференције послије уводних напомена и организационих савјета присутне је поздравио проф. др Јурген Брундл (Prof. Dr. Jürgen Bründl) са Института за католичку теологију, Универзитета у Бамбергу. Потом су уследила обраћања организатора као увертира у тему овогодишње конференције. Другог дана послије јутарњег панела предавања уследио је заједнички ручак, а потом и радионице, које су имале разноврсне теме. У вечерњим часовима одржана је вечерња служба, а потом и разговор са уваженим Надбискупом ем. др Лудвигом Шиком (Erzbischof em. Dr. Ludwig Schick). Говорећи о свом вишедеценијском раду на челу ове значајне дијацезе у Њемачкој, Надбискуп се осврнуо и на своје академско усавршавање и љубав према литургици, том приликом нагласивши велики значај Свете Литургије у животу Цркве. Литургија је само срце (централни дио) Цркве и живота хришћана који су призвани да учествују у овој највећој Христовој тајни, нагласио је Надбискуп. Трећег дана, конференција је настављена са два панела предавања који су садржали сваки по две презентације. Радни дио је тиме био завршен, а послије заједничког ручка услиједила је посјета старом језгру града Бамберга којег још са поносом називају и „Франачки Рим.“

Након обиласка старог града учесници су посјетили Катедралу Св. Петра и Св. Георгија коју је од 1004. до 1012. саградио тада Краљ Хајнрих II (од 1014 и Цар Светог Римског Царства) са својом супругом Краљицом Кунигунде. Катедрала је мјешавина романског и готичког стила услед два пожара и градитељских интервенција, која је са старим језгром града уписана на списак светске културне баштине. Карактеристика овог прелијепог здања су два олтара са источне и западне стране. У источном дјелу испод олтара у импозантном мермерном гробу израђеном (1499‒1513) руком Тилмана Рименшнајдера се налази гроб ктиторског царског пара, који су канонизовани 1146. Цар, тачније 1200. године Царица. У западном олтару налази се гроб Папе Клеменса II (1046‒1047) који је као Бискуп Бамберга, изабран посредовањем Краља Хајнриха III за Римског Папу, али своју катедру супротно обичајима Цркве није ни тада напустио. Документа говоре да је годину дана свог понтификата водио преписку између Бискупа Бамберга и Папе, дакле сам са собом, тиме давши велики значај Катедри и самом граду Бамбергу у којем је столовао Хајнрих III, сада већ Цар Светог Римског Царства (Patricius Romanorum) којег је исте године Папа Клеменс II одмах крунисао за цара, вративши тако услугу свом патрону. По његовој жељи Папа је сахрањен баш у својој бискупској цркви која тако постаје још значајнија самом чињеницом да се у њој налази једини гроб неког папе сјеверно од Алпа. У раскоши историјских знаменитости и живописних детаља катедрале издваја се и скулптура „Бамбершког коњаника“ која потиче из раног XIII вијека и једна је од првих такве врсте у Европи од времена касне антике.

У наставку је разгледана велика збирка музеја који се налази тик уз катедралу са вредним експонатима који су припадали знаменитим историјским личностима града Бамберга. Велику пажњу, не само православних теолога, привукла је чињеница да су сачуване одежде, како царског пара, тако и Папе Клеменса II уствари биле израђeнe у Византији, тачније у Константинопољу од најскупљих материјала протканих златним и сребреним нитима. Техника која је по ријечима кустоса толико прецизна и савршена да ни данас у потпуности није откривено како су у то вријеме тканине израђиване готово компјутерском прецизношћу. Послије пада Константинопоља, техника до тада најквалитетнијег ткања пада у заборав и заувијек нестаје. Обилазак је завршен вечерњом молитвом у цркви Свете Елизабете, а потом је уследила и заједничка вечера у локалном ресторану у старом дјелу града чиме је трећи дан обавезног присуства био завршен.

Посљедњег дана неколико учесника је изразило жељу и упутило се возом до Базилике Четрнаест Светитеља - Basilika Vierzehnheiligen (1743-1772) која се налази у близини Бад Штафелштајна (Горња Франконија). Импозантна грађевина са фасадом касног барока изнутра је украшена барокним сликарством и рококо стилом који ентеријер ове цркве чини заиста посебним. Послије присуствовања литургију у поменутој цркви група из Беча отишла је на ручак у оближњи ресторан, потом се вратила у Бамберг, а онда и за Аустријску престоницу.

Сумирајући утиске треба нагласити да је ово једна добра и позитивна иницијатива младих римокатоличких теолога. Прилика да се окупљају, упознају и на разне начине говоре о свом академском усавршавању и теологији у разним животним сферама, заиста је корисна, како њима самима тако и Цркви. Ово може бити добар примјер како и православни теолози могу да се организују и упознају те кроз сусрете у некој од православних земаља подјеле своја размишљања, идеје, али можда и забринутости и питања које се јављају у сусрету са изазовима савременог друштва. Оставићемо ову идеју отвореном и надати се да ће у скорије вријеме на иницијативу младих српских теолога уз благослов наше Свете Цркве можда доћи до реализације сличних пројеката.

Данијел Н. Цвјетковић, докторанд