Преосвећеном Архијереју саслуживали су пречасни и часни оци Архијерејског намесништва беличког: протојереј Александар Гајић, протојереј Малиша Миловановић, јереј Младен Алексић и јереј Милош Ћирић, протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић.

У олтарском простору и око њега помагали су господа чтечеви: Бојан Тодоровић, Стефан Васиљевић, Никола Ралевић и Јован Ивановић.

Литургијско време својим појањем су обојили чланови музичког састава Србски православни појци са господином Марком Качаревићем на челу.

Преосвећени Владика Јован вернима се обратио надахнутом беседом:

“Христос васкрсе, браћо и сестре! – Ваистину васкрсе!

Заиста васкрсе Господ и дарова нам живот вечни. Даровао нам је Господ, браћо и сестре, живот у изобиљу. И зато што нам је дао живот вечни. И ради тог живота вечнога, Господ је нас и створио. И то би требало као крштени људи да имамо стално на уму, пред собом, да смо створени за живот вечни. Да нас је Господ створио за вечност. Нажалост ми често опхрвани вероватно и проблемима, мукама, болестима, патњама, невољама... А често опхрвани у овоземаљском животу заборављамо ту своју намену. Заборављамо да нас је Господ створио за живот вечни, као што рекох, да треба томе да посветимо цео живот. Да би га заиста задобили у оном вечном, непролазном свету. Да би човек задобио живот вечни, браћо и сестре, он треба у центар свог живота да стави Христа. Ако Христа немамо у центру свог живота, све друго што имамо, нећемо од тога имати велике користи, браћо и сестре. Али ако Христа ставимо у центар свог живота, и ако се сабирамо око тог центра, онда никада нећемо залутати. Онда никада нећемо, браћо и сестре, бити немарни, низашта. Ни за богослужење, а нећемо бити немарни ни за живот вечни. Јер ако се сабирамо, понављам, око Христа као центра, онда се сабирамо око свега онога што је Христово. А шта је Христово, браћо и сестре? Да се сви спасемо. Да сви дођемо до познања истине. И зато човек док год себе проглашава собом своју истину, верујте тај човек није у истини Христовој. А узмимо у свакодневном нашем животу, погледајте људе који само инсистирају да оно што он мисли да је истина, он ће да се сав, што кажу, да запени да управо оправда да је то његова истина. Наша истина, браћо и сестре, не може бити истина ако није у истини Христовој. И ако ми нисмо у истини Христовој, ми нисмо ни на путу Христовоме. Зато имати, понављам и себи и вама, Христа за центар свога живота, онда човек осети како у целом његовом бићу струји нека благовест, добра вест. Струји оно што је божанско. А кад у човеку струји оно што је божанско, браћо и сестре, онда у њему неће струјати оно што је његово. Неће онда себе човек издизати изнад других. А зашто људи хоће да буду изнад других? Па хвата их страх да не примете људи да они немају неке вредности. И зато хоће на један лажан, опростите што овако кажем, начин да себе представе пред људима. А наш живот хришћански треба да буде живот у Христу, односно, у смирењу. Нико и никада није и неће показати такво смирење као што је показао Господ наш Исус Христос. И он је имао невоља у свом животу док је ходао земљом. И њега су људи мрзели, оговарлаи. Њега су људи и тукли и разапели. А он у свом смирењу шта чини? – Моли се Богу Оцу да то њихово безакоње Бог Отац не прими за грех. Него каже: „Опрости им, Оче, јер не знају шта раде.“ Е, у томе се и налази смисао нашег живота, што ми, браћо и сестре, ако нам неко каже: „Не знаш, човече, шта радиш“, одмах се наљутим, одмах почињем да реагујем. „Како то? Ја знам.“ Е браћо и сестре, све човек може знати, и може сву науку овога света научити, ал да уствари не зна ништа. То је оно што би рекла она руска пословица: „Учеван си, али ниси паметан.“ Да, ниси паметан... А бити паметан, значи бити у Христу. Бити у Цркви Христовој. Бити у заједници Цркве Христове. А не да се повлачим у смислу: „Није моје ништа да допринесем тој заједници, то је другога.“ Човече, остави другога, гледај себе. Да ти одговориш на то што си одговоран. А шта смо одговорни? – Управо да будемо у заједници, да се молимо једни за друге, да чинимо добро једни другима. И ако тако будемо схватили, онда, браћо и сестре, нећемо ни помислити да други треба мени да чини добро, а ја другоме да не учиним ништа. Или нешто мало успут. Па ћу онда и ту малу своју жртву коју дајем за некога проглашавати, Боже опрости, до Неба уздизати. Али ту већу жртву коју људи други према мени чине, или према нама, е то знам и да омаловажим. То је нешто мало. Њихово је мало, моје је велико. Ништа у нама нема велико без Христа, браћо и сестре. И ми смо велики само у Христу и са Христом. Без Христа смо толико мали. Ми смо они мрави о којима говори преподобни отац Јустин Ћелијски. Мрави... Али и тај мали мрав, он има своје назначење. Погледајте, јесте видели ви лењога мрава? – Па нисте. Мали је ал он сакупља тамо да направи неку своју кућицу, нешто тако и ту сабира... Е па кад тај мрав зна своје назначење, зашто ти и ја, брате и сестро, као крштени људи, као хришћани људи, зашто заборављамо на своје назначење? А знате зашто? – Зато што огугламо. Огугламо на живот. Па онда огугламо на све. И заиста, браћо и сестре, онда кад тако чинимо са собом, онда изгубимо смисао. А изгубимо, браћо и сестре, и тајну живота. И тајну вечнога живота, али и тајну овога и онога света. Јер и овај и онај свет је велика тајна. А у ту тајну не можемо да продремо неким својим умом или умовањем. Зато нам треба помоћ Божија. Зато нам треба сарадња Божија – да сарађујемо са Богом. Зато нам треба жртва, браћо и сестре. Зато нам треба труд. Јер без труда – може ли ишта човек да постигне? – Па не може. Па не може ни да окопа тамо ону своју биљку, или кукуруз, ако не уложи труда, јел тако? А да окопа мора, да припреми све. Мора да припреми онај будак, или крамп, не знам ни ја шта све, да би могао да обради и да допринесе ономе што треба да уради. Е зато и ми, браћо и сестре, треба да обрађујемо себе. Треба да оштримо себе као што оштримо онај будак. Да оштримо себе у хришћанском животу, еванђелском животу. Да бисмо управо схватили ту тајну, браћо и сестре, истинског живота. А тајна истинског живота јесте, управо, Господ наш Исус Христос и то је тај живот, браћо и сестре, живот у Богу на који нас стално управо позива Свето Еванђеље. Али, опет човек оглуви у многоме па онда и не чује Еванђеље. Можда га и чита често, али оно не додирује његово срце. Значи за све нам треба то просвећење с више, како кажу Свети Оци. За све нам треба благодат Божиија. А благодат Божија се задобија, браћо и сестре, у животу по Христу и животу по Еванђељу. А благодат, често говорим – шта је благодат? – Па то је сам Господ наш Исус Христос. Немаш благодати? – Немаш Христа у себи. А благодат смо примили. Али благодат се и губи, браћо и сестре. Да, изгуби се... Али Господ је милостив па може да нам врати благодат уколико ми заиста желимо да живимо у благодати Божијој. Зато Свети Оци кажу: „У благодати, или се напредује, или се назадује“ Трећег пута нема, браћо и сестре. Дакле, зато та тајна истинског живота, уопште живота, јесте управо тајна Цркве Христове, тајна Царства Божијег откривена од Бога у Христу Господу нашем Исусу. Све нам је Господ открио колико је то потребно за наше спасење. За наш живот. Господ нам је открио и показао „како да решим проблем сам са собом на првом месту“. Јер човек док не реши проблем сам са собом, он никад неће решити ни друге проблеме. Него ће стално падати у конфликт. Јер је у конфликту са собом. И он ће сад тражити стално конфликт у другоме и другога осуђивати и другога клеветати, да тако кажем, да му је други крив. „Што је мени неко други крив, браћо и сестре, ако ја не идем за Христом? Ко ми је други крив?“ Крив сам ја, крива је моја лењост. Криво је то што се не молим како треба да се молим. Што се не жртвујем. Нема награде без жртве, браћо и сестре. А највећу жртву за наше спасење је поднео управо Господ наш Исус Христос. Поднео је Он, браћо и сестре. Зато, браћо и сестре, се каже у Еванђељу како се Господ осиромашио, узевши обличије слуге. А ми данас ако кажемо:„Ти си слуга“, сматрамо да је то нешто погрдно. Дакле, Господ је осиромашио, узевши обличије слуге и постао истоветан људима. Потпуно истоветан осим у греху, браћо и сестре. И Он је осећао глад, и бол, и патњу, и замор... И све, све је осећао, али није имао греха. „Он греха не учини, нити се“, каже, „нађе превара у устима Његовим“. Дакле, браћо и сестре, ми смо се управо обогатили тим сиромаштвом Христовим, што је Он дао све о свему, ништа није за себе задржао. Није било код Њега себичности, није било саможивости, није било гордости, није било сујете, него је била само љубав. И Он из те љубави све што је учинио и што и данас чини за наше спасење, чини из љубави. Јер све ће престати и у овоме и ономе свету, и вера и нада али ће љубав остати. Али, ако човек није задојен љубављу, онда је он задојен мржњом, онда је он задојен незадовољством. И погледајте човека који је незадовољан, који мисли: „То што је неки Промисао Божији мене поставио или ту или за ово, за оно... Не, Бог није знао, ја треба да будем на неком узвишенијем, већем месту.“ Човече, хришћанине, оправдај свој хришћански живот па било то у најмањем положају, да тако кажем, а онда ћете Господ узвисити; онда ће те и заједница Цркве Христове узвисити. Дакле, браћо и сестре, да бисмо примили сва та добра која су плод управо Његовог искупитељског подвига, треба нам, опет кажем, Христос. Јер нема другог имена којим би се човек могао спасити до имена Господа нашега Исуса Христа. И то се, браћо и сестре, јасно види из Христовог позивања у апостолство оне просте људе, неуке људе о чему нам управо говори ово данашње Јеванђеље. Значи, просте оне галилејске рибаре. Нико није био писмен у неком смислу, да тако кажем, данашњем, како ми схватамо писменост осим апостола Павла. Али, браћо и сестре, чим се Христос коснуо, чим се Христос дотакао њихових, да кажем, правдољубивих душа. Значи којих душа? - Оних које правду воле, које живе у правдом. Управо тим правдољубивим душама истог трена ти неписмени људи оставили су све и пошли за Христом. Пошли за Христом, браћо и сестре. Ајде сада, кад би се сад овде међу нама појавио Христос, и казао прво мени: „Јоване, ајде пођи са мном.“- Оу, двоумио бих се можда... Али не бих. Јер знам ко је Христос. А замислите онда они нису ни знали ко је Христос. Нису знали! Оставили све, и кућу и породицу и своје занимање, све оставили јер су осетили у том позиву „Хајдете за мном!“, осетили су сигурност. А човек док не осети сигурност он ће стално да се предомишља. Он стално некако, не може да иде, што би се рекло, оштро, него ће да рамља, да се превија, да се савија...Али, они – не! У том позиву „Хајдете за мном!“ осетили да тај који им је рекао „Хајдете за мном!“ да их никад неће оставити. И није их оставио, као што ни нас не оставља. Зато је речено у Светом Писму: ,,Ако мајка заборави свој пород, Ја те“, каже,„нећу заборавити“. Па људи, шта нам је потребно да заиста следимо овако, овим путем Христовим, еванђелским? Потребна нам је вера. Потребна нам је вера, браћо и сестре. Потребна нам је наша сарадња са Богом, да сарађујемо са Богом, како би Бог сарађивао са нама. Нема сумње да је овај чудесни риболов о коме нам говори управо данашње Еванђеље, да је то последица управо сарадње те, како бих рекао,божанске силе са једне стране, и ових позваних апостола, вере њихове са друге стране. Дакле, браћо и сестре, потребан нам је, кажем, труд. Труд... А лењив човек, он не улаже труд, и ако нешто мало улажи од тог труда он то диже на пиједестал не знам колики. Почиње да се хвали, да говори: „Ја, ја, ја,... А у том „ја“ је его. И док ми, браћо и сестре, не заменимо то „ја“ са „ти“, нисмо хришћани добри. Нисмо хришћани добри, браћо и сестре. Све док човек ставља себе у центар, а не Бога и другога, он је у пропадљивости, браћо и сестре. Зато Господ, браћо и сестре, не би чинио ово чудо у овом риболову о чему нам говори данашње Еванђеље да није било те вере. И чули смо како је Господ казао ученицима који су те ноћи стално, целу ноћ ловили и ништа нису уловили. Али, кад је Христос дошао до њих, Он им каже:„Баците мреже у дубину“. А апостол Петар каже: „Па Господе, па сву ноћ ловисмо и ништа не уловисмо, али на Твоју реч бацићемо.“ Бацили су мрежу и извукли толико рибе да су морали, како каже данашње Еванђеље, да позову и друге рибаре да помогну да извуку ту рибу. Е значи, браћо и сестре, да уђемо у дубину, у дубину своје душе, у дубину свога срца и да тако сагледамо, браћо и сестре, себе, а не да гледамо површински. Површан човек – то је нестабилан човек. То није човек од речи, што би рекао наш народ. Он је површан, он је ко онај папир ког бацимо у воду, а онда га вода носи лево, десно, баца на обалу док се тај папир не истроши. Тако и човек. Ако се не ухватимо за Христа и не држимо Христа, браћо и сестре, потонућемо и тонемо. Заиста, без вере се тоне. Зато нам је вера потребна, браћо и сестре. А опет порука и поука данашњег Еванђеља је да никакво добро ни материјално ни духовно човек не може остварити без благодатне силе Божије. И без, као што рекох, сарадње и помоћи Божије, браћо и сестре.Дакле, ако Господ, тамо каже у Еванђељу, не сагради кућу, дом узалуд се, каже, труде зидари. Узалуд... Све нам је узалуд ако не чинимо Бога ради, што би рекао наш диван прости српски народ. Све нам је узалуд, а не само што је узалуд него нас то још води у пропаст. И треба да схватимо, браћо и сестре, да ниједно добро које ми проглашавамо за своје добро, а није усмерено ка Богу, Богу добра, то није добро. Једино је Бог добар, браћо и сестре. Зато апостол Павле ће рећи: ,,Добро чините да вам се не досади“. Добра, често говорим, никада много, а зла, једна кад је превише, браћо и сестре. А зло се много коти, што би рекао наш народ, много се брже шири од добра. Али да ми будемо уз Доброга, а то је Господ наш па ћемо и ми бити добри, браћо и сестре. Дакле, све ово што рекох треба да схватимо да ми ништа не можемо сами од себе учинити, онако и како каже Еванђеље: ,,Не можеш ниједну длаку учинити белом и црном без помоћи Божије“. Неко ће схватити „Е па то је баш просто“. - Није просто, није... Просто је за онога који мудрује собом, а не мудрује Богом, Црквом и Еванђељем, браћо и сестре. Дакле, све ово значи, браћо и сестре, да се извор и корен свакога добра налази у Богу. Зато да се помолимо Богу да, браћо и сестре, будемо у Богу, да будемо у заједници Божијој. Па да будемо у заједници Цркве Његове као Тела Његовога и да будемо у заједници једни са другима и да се дајемо другоме, односно да другоме учинимо добро. А да не чекамо: „Е, ја ћу ти учинити добро под условом да ти прво учиниш мени“. Не... Е, па то није хришћански. Шта дајеш, брате и сестро, то и примаш. Ако дајеш добро, добро ћемо примити у овоме и ономе свету. Ал ако дајемо оно што није добро, онда ће нам се то све вратити. И то ће нам се кад-тад осветити, што би рекао наш народ. Нека нам Господ помогне да чинимо добро, и нека нас Господ помогне, браћо и сестре, да размишљамо ово о чему рекох на почетку, да нас је Господ створио за вечност. Зато и Свети Оци стално нас опомињу, и уче и кажу: ,,Хришћанин, он хода земљом, а треба да мисли на Небо“. Јер док год мислимо на Небо, онда ћемо се сачувати да овде нешто не учинимо што не треба, односно другоме.А знајмо,кад год зло у било ком смислу учинимо другоме, то ће нам се кад-тада вратити, то што оно кажу, бумеранг. Зато, Господ је милостив, Госпос хоће да нас спасе али ми треба да уложимо, као што рекох труда, вере, наде и љубави. Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Велики број верног народа се причестио Светињама за свете, а посета Преосвећеног Владике овој парохији се завршила лепо приправљеним послужењем за све присутне.