Молитвено сабрање су својим слаткопојем испратили ученици богословије Светог Јована Златоустог, док су чтецитали богослови Ђорђе Милутиновић и Милан Михаиловић.

Пре Светог причешћа Преосвећени се обратио присутнима подсећајући да смо се данас окупили у овој древној Светињи Каленићкој како бисмо првобитно служили Свету Литургију, али и да извршимо тајну Јелеосвећења, да се помажемо јелејем-освећеним уљем, за исцељење и здравље и душе и тела. Неко ће рећи да ја нисам болестан, али нема човека који није грешан, а грех је управо болест. Зато и треба да се молимо, не у гордости, него у смирености, да нам Господ опрости грехе. Бог ће опростити, али је потребно да се исповедамо. Ми смо се данас, поред Свете тајне Јелеосвећења и Свете Литургије и исповедили пред невидљивим Богом. Исповедили смо се ако смо завапили пред Господом и признали да смо грешни, да смо раслабљени, да нам је потребна бања, а ова бања је Црква. У тој бањи свако добија оздрављење и душе и тела по мери вере и по мери молитве. Преосвећени је све позвао да се причесте који су помазани Светим јелејем.

Окупили смо се да служимо Свету Литургију, а ко зна шта је Литургија, тај зна и шта је Црква. Не можемо Литургију одвојити од Цркве, нити Цркву од Литургије, као што не можемо ни Христа да одвојимо од Цркве. Сабрали смо се да прославимо сведока Васкрсења Христовог, Василија Острошког чудотворца. Од јуче је наша помесна Црква постала богатија за још једну угодницу Божију, мајку Светог Василија. Молимо се Светом Василију да се моли Богу за нас, јер нам је потребно да нас Бог просвети, да се осветимо благодаћу Божијом, да се освећујемо Светим тајнама и врлинама. Потребна нам је мудрост, поготово у овом времену у ком живимо. Али нам је потребна мудрост Божија, а не наша мудровања, која могу бити погубна. Могли смо ових дана да видимо шта је то кад се изгуби смисао живота. Заборавили смо на светињу живота, који је дар Божији.

Владика се посебно осврнуо да свако од нас има одговорности у скорашњим догађајима, можда не директно, ако не бдимо над својом децом, нисмо им говорили о добру, нисмо усмеравали ни себе ни друге ка добру. Треба да учимо и себе и друге да се хришћански понашамо. Посебно је позвао све родитеље да сагоревају у труду над својом децом, да их не препуштају улици. Али на првом месту треба ми нешто да знамо да бисмо могли деци нешто пренети. Деца су од јутра до мрака у школи, на неким додатним активностима; лепо је да се стиче знање, али знање које оплемењује, знање које нас учи да волимо и поштујемо један другога, па и да се жртвујемо једни за друге. Сетимо речи Апостола Павла да знање надима, а љубав изграђује. Свако знање надима које нас не учи добру, а добар је Бог.

На самом крају Преосвећени је још јеном позвао све да се помолимо Светом Василију коме се моле не само православни, већ и католици и муслимани, јер Бог не гледа како изгледамо, већ какво нам је срце. Да имамо срце да у њему може да стане цео Свет, а то је могуће само ако прво у свом срцу имамо Бога. Усмеримо себе, усмеримо децу своју ка вредностима, а не ка видео-играма. Помолимо се да личимо на своје претке Светитеље, да нас препознају када изађемо пред лица њихова и пред лице Божије.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

По заамвоној молитви пресечен је славски колач, подељено је освећено уље и брашно, а након послужења за све присутне уследила је трпеза љубави коју је својим залагањем и љубављу приредило сестринство манастира са настојатељицом игуманијом Нектаријом монахињом.

Александар Јаћимовић, јереј