За певницом је појао протопрезвитер Драгослав Милован, а чтецирали су вероучитељи Марко Гаљак и Стефан Радисављевић.

у својој архипастирској беседи владика Јован је рекао:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Хрињстос васкрсе браћо и сестре. Ево нас у васкршњој радости. У времену када нас наша света Црква непрестано подсећа да се радујемо. А и како да се не радујемо када је Господ васкрсао и својом смрћу победио смрт и даровао нам живот вечни. Крај данашњег Јеванђеља нам сведочи да нас Господ поучава да онај који реч Његову слуша и верује има живот вечни и не долази на суд већ је прешао из смрти у живот. ако слушамо Реч Божију, творимо је и њоме и живимо, и ако умиремо са Христом ми са њим Васкрсавамо. Ако слушамо Јеванђеље ми не долазимо на суд, јер смо слушајући Јеванђеље ми живимо и твотим реч Божију и прелазимо из смрти у живот. човека не може ништа више обрадовати него да схвати да је човек бесмртно биће, и да човек покајењем васкрсава. Где има покајања, тамо име смирења. Где има љубави има и вере, и онда је човек спреман да испуни сваку Реч Божију. Такав човек је спреман све да истрпи и претрпи. Такав човек је спреман да у потпуности испуни Јеванђеље. А данашњим Јецвађељем Господ нам сведочи да “Отац дела и Ја делам”, како говори Господ. на овај начин Господ нам сведочи да он све чини у име Оца, испуњавајући вољу Његову. Бог Син који је раван Оцу и Духу слуша Бога Оца и даје нам пример да све невоље које долазе, долазе од непослушности наше и слабе вере”.

У другом делу своје беседе Епископ Јован се осврнуо на формалистичко схватање вере, апострофирајући јудејско схватање суботе:

“Субота је код Јевреја била свети дан, као за нас недеља. Дан кад јевреји посвећују себе Богу, проверавајући себе и испитујући своју веру у Бога. Све што не служи томе, не служи ни Богу ни човеку. Законски циљ суботе је освећење човека Богом. Из свега наведеног видимо да је субота човека ради, а не човек ради суботе. Спаситељ је у суботу исцељивао и лечио, као и сваког другог дана, јер нема дана када ми не треба добро да чинимо. Сваки дан, био он субота. недеља, понедељак или било који други дан намењен је за чињење добрих дела, о чему нам сведочи и апостол Павле, поучавајући нас “чините добро једни другима да вам не досади”. Господ нам сведочи да ако неком животиња упадне у бунар да ће он ту животињу извадити. Ако такво старање показујемо за животиње, како тек онда треба да показујемо за ближњег. Узмимо пример Сунца које сија и суботм и недељом и понедељком и сваким другим даном. Оно не сија само од себе, већ Бог чини да оно сија, баш као што и наше срце непрестано куца. За дела светлости и дела љубави никад није невреме. У односу према ближњем ми показујемо наш однос према Богу. О томе нам најбоље сведочи чудо у бањи Витезди у коме имамо сведочанство да је човек лежао тридесет и осам година одузет јер није имао човека да га спусти у воду. Човек који има човека има и Бога, и човек који има Бога има и човека. Зарад ближњег ништа не треба да нам буде тешко. Чак и оне речи које врло често чујемо у нашем народу “ваља се” или “не ваља се”, најчешће су погрешне јер не постоји време када се не ваља добро чинити. Те речи су оправдане само ако их проверавамо Црквом, Јевађељем или Светим Оцима. Слушајући Цркву ми заправо слушамо Бога и испуњавамо Реч Божију, показујемо смирење и послушност које су предуслови нашег спасења. Јеванђељем испитујмо нашу веру, јер колико имамо вере у себи, толико имамо и Бога у себи.

Нека вас Господ благослови!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Литургије, Епископ Јован је погледао нове престоне иконе Христа и Богородице за иконостас и дао распоред за даље живописање храма светог Јоаникија Девичког.