Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију Пређеосвећених дарова у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром. Преосвећеном су саслуживали: архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, ректор богословије др Зоран Крстић, протонамесник Немања Младеновић, јеромонахом Јованом (Прокин) и ђаконом Александром Ђорђевићем. Чтецирали су: г-дин Владимир Степовић, Никола Марковић, и Димитрије Јаковљевић. За певницом су били богослови матуранти богословије свети Јован Златоусти са професором јерођаконом Василијем (Старовлахом), и свештенством храма.

Преосвећени је после прочитаног Јеванђеља по Матеју, које нам говори о десет мудрих и десет лудих девојака, протумачио прочитани одломак. На почетку беседе Преосвећени је подсетио вернике зашто се ова недеља зове Велика Недеља, да је то због дела које је Господ Христос учинио за нас и наше спасење. И ако читамо свете Јеванђелисте који нам описују ове догађаје, почевши од уласка Христовог у Јерусалим, и ако размишљамо како су она дивна деца поздрављала са другим људима улазак Христов у Јерусалим поздравом: „Осана“ што значи благословен који долази у име Господње. Деца и народ су заиста тако клицала али добар део изабраног народа није очекивао Христа као Месију. Они су Њега очекивали као земаљског цара и владара који ће покорити све друге народе па ће они да владају са Христом свим народима. Христос како рече: „Нисам дошао да судим него да послужим.“ Тај исти народ за неки дан, када су видели да Христос није земаљски цар викали су: „Распни га, распни“. Видите како човек мења своја схватања, и уместо да размишљају о делима које Господ чини за нас, они су желели да Христа убију, и довели су га на распеће, али Господ је узишавши није остао на Голготи, него је преко Голготе сишао у Васкрсење, и тиме нам показао да и наш живот иде браћо и сестре преко Голготе у Васкрсење. Ако још узмемо у размишљање да је Господ ушао у Јерусалим на најнижој животињи на магарету, а то је учинио из свога смирења, онда видимо да је Господ хтео да покаже да се његова мисија састоји у смирењу. Зато нас ова недеља подстиче на још усрднију молитву, пост, уздржање, жртву... и да се молимо Господу да нам Господ помогне браћо и сестре да нам да снаге да се и ми бар ових дана усресредимо, да страдамо са Христом да би са Њиме Васкрсли. Да ми мисаоно и духовно што више размишљамо о свим овим догађајима које споменух које је Господ учинио за нас и ради нашега спасења. Ова нас недеља позива да се сетимо праведнога Јова и Старога Завета. Предивна књига. Тамо се описује, како рече премудри Соломон, да је имао Јов свега у изобиљу. Бог га је обдарио свим земаљским благом, и великом породицом. У току једнога дана остао је без целога свога блага, и без породице. И када је последњи дошао да му каже да су му децу поубијали и да се само он спасао он рече Богу: „Наг сам и го сам дошао у овај свет, го ћу и отићи са овога света. Нека је благословено Име Господње.“ Погледајте шта значи вера. Ми би се разочарали брзо и потонули. А он је рекао: „Нека је благословено име Господње.“ Бог га је наградио што је имао такву веру. Јов је предсказао васкрсење Христово, тиме што је рекао: „И ако се ова моја кожа распадне у истој тој кожи ћу видети Господа,“ и тако је било браћо и сестре. Ова недеља нас позива на наше стражење, да стражимо над собом. На својим мислима да нам мисли не иду тамо где не треба. Да стражимо над својим речима, над својим умом. И заиста то стражење нам је потребно да нас подсећа да ће Господ који је Распет, да ће Тај исти Господ доћи да суди живима и мртвима али да ми не знамо када ће тај Други Долазак Господњи бити. Данашње Јеванђеље каже да о дану и часу нико не зна до анђели небески до Отац мој сам. И Христос на другом месту каже: „Небо и земља ће проћи али речи моје неће проћи док се све не испуни.“ Све се испуњује. И оно што су предсказали о Распећу и Васкрсењу Христовом. Ово значи да једна иста истина је у небу и у земљи и у речима Господа нашега Исуса Христа. Све њене путеве те истине, кроз творевину зна само Господ исто тако само Он зна све путеве зла и његовог развоја у нашем земљаском свету. Његов муњевити долазак како стоји у Светом Писму, неће бити пре него што у нашем свету не сазри и зло и добро. Јер ће добро бити побеђено управо када Господ дође по други пут да суди живима и мртвима. Зашто је Господ то тако установио? Да не би рекао да је над њим извршено насиље од Свемогућег Бога, да му није дато довољно времена да краја изведе своју борбу за добро. Увек је борба између добра и зла. То је борба је у нама јер у нама је и добро и зло браћо и сестре. Да зло не каже да му није дато довољно времена да чини зло над добрим, стога се даје времена и добру и злу да до краја развију своје моћи и силе. А када сазри земаљско жито добра и зла, тада ће доћи Син Човечији као муња, и опет да споменем речи Христове: „О дану и часу нико не зна до Отац мој на небесима.“ Оне значе да то знање премашује и анђелске и људске способности сазнања. Људској природи као таквој не припада такво сазнање, зато Господ говори да то не зна ни Син Човечији, тј. ни Његова људска природа иако као Син Божији и Бог Логос управо то зна. То сазнање људска природа може добити као дар од Свезнајућег Бога. Стога то не може предвидети ни људска логика, али баш то сазнање људско треба да буде судобносни, морални подстрек за стражарење над собом и над људском природом управо у овоме свету.

На крају беседе, Преосвећени је истакао да се молимо и да ишчекујемо Други Долазак. Када ће он бити, да ли за сто или хиљаду година, то је у Божијој руци. Али та знања су дарови Божији. У данашњем јеванђељу смо чули како су таланти дати људима. Бог зна колико је коме дао, нама је дато да те дарове умножавамо али у смирењу. Да се не бунимо што је добио неко један, неко два, неко пет. Зато је наше да стражимо онако како певамо у тропару: „Ево женика иде у поноћ...“ Важно је да не заспимо у злу. Да нас смрт не затекне у злу. Да заспимо у добру да заспимо са вером у Бога, да се молимо Господу да нам дани ове Велике недеље да нам буду подстрек да се што више и усрдније молимо. Да што више учинимо добро. Да што више се потрудимо да учинимо добра, да нахранимо гладнога, напојимо жеднога. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије, Преосвећени је причестио верни народ светим Причешћем, уводећи их у предстојеће дане Страдања Господњег.

ђакон Александар Ђорђевић