Свету Архијерејску литургију су својим појањем улепшали ученици Богословије, предвођени професором певања јерођаконом Василијем (Старовлахом).

Након прочитаног јеванђелског одељка, Епископ се беседом обратио окупљеном народу и рекао:

“У име Оца и Сина и Светог Духа!

Браћо и сестре данас овај свештени манастир и ми у њему сабрани, прослављамо овај предивни и значајан празник Благовести Пресвете Богородице. Празник који је врло значајан јер у домостроју спасења рода људскога посебну улогу има Пресвета Богородица. Догађај који се десио на Благовести и како се све збило описује нам управо Свети апостол и јеванђелист Лука. То је догађај када Пресвета Дјева одозго, а преко архангела бива обавештена да ће Она бити оруђе спасења људског. Ми славимо и називамо управо тај празник Благовести што и сама реч значи, блага вест. То је вест која се дуго очекивала, када ће се родити Спаситељ. Све ово значи да ми нисмо случајни пролазници у овоме свету, већ смо саздани као иконе Божје, саздани смо за љубав, за вечност. Заиста, Богородица је извор нашег спасења и она је корен који сеже у сам рај. Зато се и овај празник назива почетком нашег спасења. По чему је и какав је тај почетак нашег спасења, то чусмо у данашњем јеванђељу. Ево пре више од 2000 година се тај догађај збио у Назарету у Светој земљи, где је Богородица и живела. Оно што би било добро да споменем, јесте тај тренутак када је сазнала да ће она зачети од Духа Светога. Важно је споменути у каквом је стању и расположењу била Богородица када је анђео дошао да јој саопшти вест. Свети оци кажу да је њу анђео затекао у молитви, у читању Светог Писма и то управо оног дела пророка Исаије где се говори о зачећу девојке. Пресветој Богородици се управо у тренутку када размишља о томе ко је та срећница која ће родити Спаситеља, јавља Архангел Гаврило који јој саопштава да је управо она та. Али, она се ипак пита како је то могуће да она роди јер се заветовала на девственост, али јој Архангел каже да ће то бити Духом Светим. Већ се из овог дијалога може закључити да ће Христово рођење бити натприродно и другачије. Празник Благовести нам показује да ће Христов долазак бити једно велико чудо. А, све ово можемо схватити само вером. Тамо где има вере има и чуда. Ми смо у току овог поста служили једну дивну песму, молитву, а то је Акатист Пресветој Богородици и узвикивали смо “Радуј се Невесто неневесна”. Тачније, ми смо на сваком акатисту, 144 пута ово изговорили. Овај број одржава пуноћу и спасење и није случајан. У том предивном акатисту смо говорили “радуј се јер си Царев престо”; “радуј се јер носиш носиоца света”, Пресвета Богородица је носила Христа у утроби, а по Оцима, Христос је носио њу, још смо чули и “Радуј се јер се њиме обнавља створење”, где се говори о обновљењу палога човека; “Радуј се јер се тобом рај отвори, радуј се Богородице јер се тобом грех заглади”. Све ово што смо чули је предивно па и само читати овај акатист, и узвикивати ове речи. Заиста, рођење Христово је чудо над чудима и дивног ли чуда ово је непојмљиво и надумно. Не може човек својим умом то схватити и немоћи наше да опишемо, да представимо себи и свету ту велику тајну на дан Благовести.

Једино име којим се ми спасавамо је Христово. Управо се у Пресветој Богордици спаја неспојиво, и у њој се спајају небо и земља. Зато је Богородица тај мост којим је Господ сишао на земљу. Она је и за нас мост ако будемо достојни да се успнемо на небо. Кључна реченица која изражава суштински став Богородице јесте одговор на оно што јој Архангел каже и што се не може уклопити ни укакве теорије људске. То су речи њене вере “Нека ми буде по речи твојој”. Ето како и ми можемо да решимо све наше проблеме, невоље, патње али и болести и недоумице. Када кажемо и ми нека буде по речи Божјој морамо веровати у ту реч, а реч Божја је јеванђеље које је прожето Духом Светим. За нас хришћане, реч Божја јесте реч јеванђеља и цркве. Зато онај који слуша цркву слуша и Бога и обрнуто. Тамо где постоји смирење, смиреност онда реч Божју чинимо начином свога постојања. Све бива нашом вером у реч Божју, али и вером у помоћ Богородице. Зато благо роду људском што нам је бог даровао Богородицу да Oна буде посредница, заштитиница и наша молитвеница. Зато јој се треба обраћати у смирењу и великој вери. Она је мајка, а мајка је пуна љубави. Она воли своју децу и љуби их. Мајка подједнако воли и добро и непослушно дете али и пати због оног непослушног.

Потребно је и нама да се уразумимо и молимо Богородици. Да се сећамо овог догађаја на дан Благовести па ћемо моћи увек да чујемо ту вест, благу вест. Али, човек зависно од њега, он ће чути оно што жели да чује. Ко жели да чује добро, добро ће и добити. Сваки човек јеванђеља гледа само оно што је добро и сеже ка добром и види оно што је добро, а све друго заборавља. Битно је заборавити све лоше да нам не би то лоше одвукло пажњу. У човеку нема апсолутног добра, а ни зла, само је зависно шта хоћемо да видимо. Зато да се увек помолимо Мајци Божјој. Оптерећени смо са свих страна неким негативним стварима и дешавањима. Нека је благословен и данашњи празник и нека нам буде на очишћење Свето причешће, нека је срећна слава сестринству овог манастира и свима вама који сте дошли да се помолите Мајци Божјој. Ухватимо се за мајку и за њену руку и нека нам Бог да да никада не буде по вољи нашој него увек по вољи Божјој како нас Богородица и учи. Све што терамо да буде по нашој вољи, неће нам на добро изаћи. А, ако кажемо и препустимо се Богу, онда ћемо доћи у једно блажено стање. Не треба нам ни много школе нити било шта друго да бисмо научили оних пар речи, “Пресвета Богородице спаси нас”.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете литургије, уследила је трпеза љубави припремљена трудом игуманије Анастасије и сестринства овог манастира.

Владимир Марјановић, чтец