Већ дуги низ година ђаци наше школе чине велико човекољубиво дело, а то је да у току васкршњег поста доносе намирнице, средства за хигијену, одећу и сл. а пред васкршњи распуст то деле својим сиромашним друговима и другарицама како би и они у радости дочекали Христово Васкрсење. Без превелике помпе не знајући ко колико и шта даје, “јер Отац који види тајно, платиће јавно!” (Мт 6,4) давали су, дају и даваће, јер у себи имају пробуђене хришћанске вредности. Ово је њихов пост и њихов подвиг већ годинама уназад који ће се у Божијим очима рачунати више од сваког уздржавања од јела било које врсте!

Идеја која је настала на верској настави пренела се на читаву школу, на све ђаке и све оне који их уче да је најважније бити човек у времену када је човек-човеку вук, а не брат. Ова деца се с правом могу назвати хришћанима на делу, а не само на речи, од њих се морамо и можемо учити, “јер како можеш рећи да волиш Бога кога не видиш, а мрзиш (не мариш за)брата свога кога видиш!” (1Јн 4,20).

Ништа од овога не би било у потпуности остварено да није пропраћено, одобрено од стране наше директорке Јелена Милетић која својим доласком на чело школе донесе “ново вино” (енергију), а знамо да се “ново вино не ставља у старе мехове” (Мт 9,17) те тако све тече као вода. Посебан труд, пожртвовање и залагање даје и наставница ликовне културе Сања Микић жртвујући своје време и часове како би се посветила стварању бољих људи кроз овакве акције. У овоме делу њих две се нађоше као primus inter pares међу свима једанко заслужнима. Знамо “да мало квасца укисели сво тесто” (Гал 5,9) те се тако надамо да ће тај хлеб добрих дела наћи се као велики и мирисни на Трпези Господњој и да ће расти из године у годину. Христос Васкрсе!

вероучитељ Марко Арсенић, ђакон