ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ОРАШАЧКОГ НАМЕСНИШТВА

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ОРАШАЧКОГ НАМЕСНИШТВА

У среду, 5. априла, Његово Преосвештенство Епископ шумадисјки Господин Јован је служио Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Светог архангела Гаврила у Аранђеловцу. Непосредно пре Свете Литургије извршена је исповест свештенства орашачког намесништва од стране игумана манастира Денковац, Онифрија (Вранића).

Његовом Преосвештенству су саслуживали, игунам Онифрије (Вранић), Архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протонамесник Иван Теодосић, јереј Петар Грујић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Бабић.

Епископ Јован је верне укрепио својом беседом:

"У име Оца и Сина и Светога Духа,

Ево нас драга браћо и сестре на самом крају Васкршњег Поста и четрдсесетодневни пост који постимо завршава се у петак, будући да је у петак велики празник, Благовести, а заптаво четрдесетодневни пост се завршава сутра. Нама је остала још једна недеља, Велика недеља, Страсна недеља, недеља која по свом садржају, по својој строгости начина живота хришћанскога, она уствари и не спада у овај четрдесетодневни пост. Другим речима, она је седмица над свим седмицама овога Васкршњег поста. Она нас посебно припрема да постећи и молећо се у својим мислима, својим срцем и свом душом, преживљавамо у себи оно што је Господ преживљавао до свога распећа и Васкрсења. Ако постимо онако како нас учи Јеванђеље, тј. Господ наш Исус Христос, онако како нас учи Црква и Свети Оци, а још том посту придодамо усрдну молитву, онда ћемо у себи осетити радост духовну. Осетићемо се некако лакшим. Зашто? Зато што пост чисти душу и тело, само ако смо постили онако како нас учи Господ кроз своје Јеванђеље, ако постимо по свом нахођењу и постим без благослова, од таквог поста ми немамо неке велике користи. У Цркви све што се чини и прима са благословом, то је благословено. То је освећујуће и просвеђујуће, зато човек Хришћанин, кажу Свети Оци, без благослова не сме ни да умре. Погледајмо да ли ми заиста тако постимо. Да ли у Цркви узимамо благослов пре свега за хришћански живот, па за пост, па за молитву... ? То остављам вама и себи да о томе размислимо и да осећамо да ли нам пост доноси духовну радост или нам доноси тегобу. Ономе који не пости са благословом и не пости онако како нас црква учи, за њега је пост тегоба, он је сав оптерећен и мисли зашто не смем да једем извесну храну. Уместо молитве, подвига, метанија, он је оптрећен када ће проћи, да се не огрешим. Тиме си се баш и огрешио, самим тим, што си превагу својих мисли уместо да их усмериш ка Богу, ка себи, да их усмериш ка провери себе, ти си оптерећен зашто не могу да једем баш то или то. Јело човека не спасава, јело може да га погуби, али спасава га искреност, љубав, вера, доброчнство, милосрђе, зато кажем, ако смо тако постили онда у нама нешто струји, једно благодатно дејство, благодат Божија и они су унутра испуњени радошћу, и још када посту придодамо молитву, онда је то тек прави пост. Зато је дивно молити се појединачно, али је узвишеније молити се саборно, сабирно, као што смо се ми данас сабрали у овоме храму да заједнички узнесемо и душу и срце и ум свој ка Богу, да осетимо да се једни за друге молимо, да када смо у заједници, да се чувамо у заједници, да знамо да смо одговорни за заједницу, а не дошли смо у заједницу у цркву, а свак на свој начин и поступа. Није моје да то певам или читам, јесмо ми хришћани, јесмо ли ми свештеници хришћани ако тако поступамо? Не, нисмо, јесмо на речима и на око, али нисмо изнутра. Нема једна молитва за нас свештенике, а друга за вас вернике, једна је те иста молитва, јер нас Бог неће ни чути ни ведити по томе, ко смо, у овом или оном звању или чину. Господ ће судити по срцима нашим. Судиће нам како смо веровали и како смо се молили. Ово време поста требало би да буде време уздржаности, пост јесте уздржавање, уздржавамо се од мрсне хране, али је много важније, а не смемо ни то да пренебрегнемо, али је много важније да се уздржавамо од злих дела и злих мисли, од гордости и сујете.

Данас смо чули премудрог Соломона, који рече данас, „Ко чува уста своја и језик свој, тај ће спасити душу.“ Неко ће казати, „Па није ваљда све у језику и устима?“ , није, али од тога почиње, од језика и уста почиње, хоћемо ли хвалити или кудити Бога, хоћемо ли се Богу молити или Бога грдити, од мојих уста зависи како разговарамо једни са другима, зато ове речи Премудрог Соломона требале би да красе наш свакоднесвни живот. Пост није само оно што у календару стоји, неки број дана, уздржавање је до краја живота, то је процес који траје све до нашег последњег издисаја. До последњег издидаја треба да се уздржимо од недела и зато ми увек у току ових Пређеосвећених Литургија које смо служили и које ћемо још служити неколико пута до краја поста, ми увен понављамо речи Премудрог Соломона који каже „Огради Господе уста која и постави стражу језику моме.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије у сали парохијског дома је уприличено читање реферата на тему „Хлеб Живота – Реч Божија“ који је прочитао јереј Петра Грујић, парох горњо-трешњевички, након чега је уследио разговор о реферату.

јереј Немања Искић