Отац Бранислав је на почетку свога обраћања говорио о томе да је Господ Христос користио слике из свакодневног живота у својим причама: “Велики број људи се бави сточарством у Христово време и то је слика која описује однос човека и Бога. Цар Давид пре него што је постао цар био је пастир, а Бог га је учинио царем. Начинио је цара од пастира а не од ученог човека. И тај исти цар Давид у 23 псалму каже “Господ је пастир мој и ништа ми неће недостајати”. Пре тога у Библији а после пророк Језекиљ говори 34:23 “Подићићу им једног пастира каже Бог који ће их пасти и он ће им бити пастир” . У наставку говори:”Потражићу изгубљену, довешћу назад одлуталу, превићу рањену и ојачаћу болесну” говори о овцама. Пет векова пре Христа. Док је за оне који нису праведни рекао: “А дебелу ћу и јаку затрти, пашћу их праведним судом”. Хоће да каже бунтовничку и разбојничку. Христос речима: “Ја сам пастир добри” испуњава ово пророчанство Језекиљино. На тај начин Христос показује супротност између себе и фарисеја између себе и старешина којима је Бог поверио народ да брину о њима као добри пастири. Ти исти фарисеју само пар дана пре ових Христових речи су отерали оног слепог који је прогледао.”

У наставку предавања истакнута је веза пастира и стада, тачније Епископа и стада Христовог: “У Цркви Божијој постоје они који брину о стаду. Свима вама је позната реч Епископ коју ми преводимо Владика а та реч потиче од грчке речи СКОПОС што значи БРДО. Епископ је онај који је на брду, који стражари који надгледа. Који брине о стаду.”

На крају предавања верни народ је износио питања, запажања везана за тему предавања, али и уопште за хришћански живот, конретно однос свештенства и вернога народа. Братство храма наставља са циклусом великопосних предавања па ће тема у пету недељу поста бити “Знаш ти ко сам ја?” протонамесника Немање Младеновића.

ђакон Александар Ђорђевић