Беседећи на прочитано зачало Јеванђеља од Луке, Владика Јован је рекао:

“Јевреји су волели да се истичу у најбољем стању па су стално говорили како је Бог отац њихов. Ти исти Јевреји Христа су разапели. Истичући како је Бог отац њихов, а Господ наш Исус Хростос који зна помисли срдаца свих људи, знајући њихова срца одговорио им је: “када би Бог био отац ваш знали би сте и мене, јер ја од Њега изиђох и дођох вама.” Христос их је овим речима разобличио да они уствари не верују у Бога, јер да верују у Бога веровали би и у Господа Исуса Христа. Пред човеком стоје само два пута: пут ка Богу и пут ка мамону. Богољубље је природан, нормалан, логичан пут човеков, док грехољубље је неприродно, ненормално и нелогично за логичног човека хришћанина. Чини ли рђава дела и мисли, човек је на путу грехољубља. Човек на путу богољубља свим својим мислима, осећањима и свим својим срцем, свом душом и снагом извире из Бога и увире у Њега. Такав човек је сав у Богу и труди се да богомисли и да чини добро, а једино добро је од Бога. Кроз нове богољубиве мисли и богочежњива осећања се одражавају на човека и човек живи таквим осећањима, да је Бог Отац наш, да је Господ Исус Христос наш Спаситељ, да је Бог Дух Свети тај који нас води и руководи. Када човек то зна онда ми не верујемо у једног Бога као муслимани или Јевреји већ у Тројичног Бога: Оца, Сина и Духа Светога. Достојанство свакога човека се испитује његовим односом према Христу. Ми другог мерила немамо осим Христос. Човек измишља и богове, али један је једино Бог, Бог истине, љубави и правде. Зато све наше у животу треба да буде испитивано Христом. Сусрет са Христом је испитивање себе и суд наш. Господ зато каже: “Зашто не разумете говор мој?” Они не разумеју не због заосталости већ зато што су духовно глуви. Очи имају али не виде, уши имају али не чују. Нама су очи и уши дате да се дивимо творевини Божијој, јер на сваком кораку можемо да видимо Бога. Ови Јевреји не желе ни да слушају, ни да разумеју Христа. Наше је да слушамо Бога, а онај који слуша, њему Бог помаже и да разуме. Зато им Господ изриче страшну пресуду да је њихов отац ђаво. Њихова злоба и гордост разара живот и зато је све упућено против Христа. Зато су говорили против Христа. Изговарали су се да верују у Мојсија али им Христос каже да је то истина веровали би и у њега. Свако њихово оправдање није утемељено. Свако наше оправдање када желим да оправдамо грех не може да има подлогу. Зато они измашљаху и убиство и убише Христа. Онај који је од Бога речи Божије слуша. Има само један пут који води у Живот Вечни и други који води у муку вечну. Христове словесне овце тј људи познају глас Христов, свога пастира и разликују га од гласа најамника. Зато нам је потребно да отворимо духовне очи и уши и чујемо тај глас Божији који се непрестано ори и Небом и Земљом. Тај глас се ори сваком Литургијом. Ако човек није у складу са Христом он неће чути тај глас, већ оно што он сам хоће. Човек види оно што хоће да види и чује оно што хоће. Ако човек хоће добро да види, он ће то и видети. Без обзира што има и зла он ће на сваком кораку видети добро и Бога, јер на сваком месту је Бог. Човек чује оно што хоће, ако хоће добро само ће то чути, а лоше неће. Онај који жели да чује лоше и зло онда он не жели да чује добро. Имају очи да виде и имају уши да чују али не чују. Бог нам је дао све. Дао нам је себе, Цркву, Тело своје, свете тајне и врлине које нам служе за наше освећење и просвећење, за наше уздизање и подизање. Зато ко љуби Христа љуби Бога, Ко љуби Бога љуби и Христа и Духа Светога. Господ каже: “Ко одржи моју реч неће видети смрти никада.” Држањем речи Божије, нећемо умрети. Умрећемо телесно али нећемо духовно умрети, живећемо вечно јер верујемо у вечност. Ко је вечан него Бог. Наше је не само да живимо науку Христову већ и да је испуњавамо. Неко ће казати, тешко је да се испуни Јеванђеље. Лењом човеку је све тешко али онај који има Духа Светога у себи, он је бодар, он је снажан и стално ради на своме спасењу. Зато нек нам Господ помогне да имамо Бога у себи и да живимо Богом, да у данима Васкршњег поста почнемо ревносно и да се одрекнемо свега што нам не служи на спасење. Да се уздржавамо од свега: ружних мисли, речи и дела а не само од хране. Када се молимо и тражимо помоћ од Бога, онда ће Он помоћи у свему. Помоћи ће и нама да овај пост пребродимо молитвом, покајање, смирењем, очишћењем како би смо дочекали Пасху Христову, Васкрсење у радости као што и јесте Васкрс највећа радост. Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након причешћа верних Владика Јован је поделио свој Архијерејски благослов и иконице присутнима.

протођакон Мирослав Василијевић