После прочитаног јеванђелског зачала преосвећени владика се обратио беседом сабраном народу:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, свако од нас је на неки начин оптерећен, уморан и натоварен из разних разлога, а највише смо оптерећени и натоварени својим гресима. Сваки грех који учинимо је један товар на нама, а човек под тешким товаром клеца, савија се, посрће и пада и све док човек не збаци тај терет са себе стално ће клецати у животу. Постављамо питање како човек може да збаци са себе такав један терет, поготову тај духовни терет? У томе нам најбоље говори данашње Јеванђеље где нас Господ теши да ни у таквим стањима кад се нађемо не смемо да очајавамо јер Господ као што чусмо из данашњег Јеванђеља каже: Дођите сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене јер сам Ја кротак и смирен у срцу, и наћићете покој у души својој. Верујући човек има вере у Бога, има наду у Бога да га Бог неће оставити већ да ће му Бог прићи и прихватити га и да ће га подићи, само је потребно да ми, браћо и сестре, верујемо у Бога и да тражимо да нас Бог спасе. Да желимо да, ако смо пали, устанемо. Онај који је пао, а не жели да устане, он неће ни устати. Не само што неће устати него неће ни тражити помоћ. Нама треба помоћ у сваком тренутку. Треба нам помоћ од људи јер живимо заједно али нам првенствено треба помоћ Божија и то је права помоћ. Бог је моћан да наше грехе убели као снег, само ако хоћемо да се чистимо. Свако од нас има неки свој јарам. Господ Христос нам овде говори о своме јарму. О свом бремену. Зато и он каже: Јарам је мој благ и бреме је моје лако. Јарам је нешто што оптерећује човека као што јарам оптерећује вола који вуче али Господ каже да је Његов јарам лак и да је бреме Његово благо и лако. Лак је Христов јарам тојест лака је Христова наука само је треба прихвати са вером и са љубављу. Када овде Господ каже да је јарам Његов благ и бреме Његово лако треба тако и да верујемо. Ако не верујемо и ако не тражимо да Господ скине терет са нас онда ћемо цео свој живот клецати и посртати. Ово нам Господ говори из сажаљења и љубави и зато Он и позива људе да се на њему науче и да се одморе. Можемо поставити једно питање сами себи: Да ли смо икада дубоко размишљали о овим Христовим речима и да ли смо размишљали о разлици између јарма и бремена које људи сами на себе товаре и овог Христовог јарма и бремена који је лак? Разлика је огромна. Јарам светски или људи који само мисле светски јесте у томе што ти људи мисле све да постигну својом силом, снагом без помоћи Божије, а јарам Христов је у сталном поуздању у свемоћног Оца небескога. Због тога је људски јарам суров јер он само притиска и оптерећује. Баца човека у очај. Док је јарам Христов благ. Јеванђеље је блага и добра вест и само треба да ту благу вест прихватимо са осећањем да Господ благи даје благост своју и своју моћ, своју силу. Тако на примеру треба да се учимо и да правимо разлику од нашег бремена и бремена које Христос даје. Дакле, бреме је светско и бреме је тешко, а измирити се то је лако бреме Христово. Христово је бреме је љубав Божија којом нас Господ воли и љуби, док је несретничко бреме мржња. Мржња стоји насупрот љубави и човек мора у нечему бити. Или у љубави или у мржњи, или у греху или у праведности, или у злоби или у милости. Христово је бреме истина, а ђаволско је бреме лаж. Он нам стално намеће и говори, и хоће да претвори чак и Божију истину у лаж јер је он отац лажи. Христово је бреме још и братољубље. Да волимо другога без обзира какав је тај човек. Грешничко бреме је самољубље јер он нема осећај за другога. Само мисли о себи и све граби себи. Ми, браћо и сестре, када се дајемо, на првом месту, дајемо се Богу али да се дамо и другоме човеку. Да једни друге предамо себи онако као што чујемо на богослужењима где каже: Сами себе и једни друге, сав живот свој, Христу Богу предајмо. Важно је да свој живот вером предамо Богу. Онда ће Бог и моји и твојим животом руководити. Нећемо товарити на себе светска бремена. Јарам Христов је смирење и кротост и ко себе смири пред сваким човеком такав човек има покој у души и остаје миран без обзира шта се око њега и са њим догађало. Он има Божији мир у себи, а не лажни мир, мир овога света. Славољубив човек и гордељивац је увек у бригама и не жели да буде мањи од других. Хришћанство и Јеванђеље каже: Чините друге већим од себе. Никако друге да чинимо мањима од себе. Тако ћемо моћи да победимо све те наше духовне непријатеље. Највећи наш непријатељ јесте грех, смрт и ђаво али највећи је непријатељ човек самоме сбеи. Кад би човек стао и обрачунао са самим собом, односно истински сагледао самога себе какав је и да призна себи себе, а не да хвали самога себе, онда ће другачије да поступа. Зато је јарам Христов, смирење, лако носити јер је нашој пониженој природи лакше смиравати је неголи узносити је. Све Христове заповести су на неки начин јарам. Јарам служи да волови иду по путу и право, а не лево или десно. Зато су и Христове заповести јарам у смислу правац који нам се даје и којим треба да идемо.

Дакле, све људе који су натоварени гресима, поготову оним основним грехом – гордошћу, њих Христос узима и одмара ако се само човек смири. Зато је и речено у Јеванђељу да се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат. Нека нам Господ помогне, браћо и сестре, и да га молимо да нам узме наше грехе. Он је узео на себе наше грехе када се родио, страдао, када је био прикован на Крст. Само ми треба да будемо свесни да Господ носи наше грехе ако му дајемо кроз смирење. Ми данас, браћо и сестре, славимо једног светитеља, светог Јефрема, који је био сав у молитви. Много што шта је написао између осталог и молитве које ми читамо стално у току Великог поста и само једну да узмемо данас где он каже: Господе, дај ми да сагледам моје грехове и да не осуђујем брата свога. Човек ако сагледа своје грехе никада неће осудити другога, а онај који не види своје грехе и не призна их, он је склон да осуђује друге. Христос каже: Не судите да вам се не суди или боље речено каквим судом судите онаквим ће вам се и судити. Ми не желимо да нас нико осуђује па онда и ми треба то да применимо на себе и да ми друге не осуђујемо. Ако другога осуђујемо, знајте да смо сами себе осудили. Господ је милостив. Господ, као што рекох, носи наша бремена. Носи наше невоље и патње. Види и осећа јер Он није само Бог него је Он и Бог и човек. Он је богочовек и зато разуме човека али је затио потребно да ми разумемо Бога. Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Светој Литургији су присуствовали ученици који похађају верску наставу у ОШ “Свети Сава“ са својим вероучитељем протођаконом Мирославом Василијевићем. На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић