После прочитаног јеванђелског зачала преосвећени владика се обратио беседом сабраном народу:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, из овог данашњег прочитаног Светог Јеванђеља чули смо како је Господ Исус Христос рекао да ко призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим небеским, а ко се одрекне мене пред људима, одрећићу се и ја њега пред Оцем небеским и пред Анђелима. Заиста, браћо и сестре, веома је важно да у нашем животу признамо Сина Божијега пред људима али не да причамо и да се истичемо пред другима говорећи како верујемо у Христа него да то наше исповедање буде кроз веру и кроз дела. Дела и вера много више говоре од речи. Речи можемо да обликујемо, да састављамо и будемо оратори. Дивно да говоримо на језику али да ли је то све унутра, у нама, што језиком говоримо? Иако нам је Бог дао језик да славимо, хвалимо, да се молимо и разговарамо са Богом, језик нам је дат, исто тако, да га чувамо и не говоримо оно што не треба. Апостол Павле каже на једном месту: Ко не чува језика свога његова је побожност лажна. Чувати језик, а кад чувамо језик чувамо и речи. Када чувамо и језик и речи онда пазимо шта говоримо и како говоримо. Речју можемо много што шта да учинимо добро али реч може тако да посече чак горе него и мач. Зато се каже да је човек господар сваке речи док је не изговори. Веома је важно да Господа Исуса Христа признамо пред људима кроз живот и кроз веру да би Син Божији признао нас пред Оцем својим небеским. Када човек верује у Христа и исповеда га онда он Христа има за сведока. Када изађемо пред лице Божије заиста ће нас Господ Христос посведочити да смо ми веровали у Њега. Ко верује у Христа верује и у Бога Оца и Бога Духа Светога. Зато и данашње Јеванђеље каже да ко рече реч против Сина човечијега опростиће му се али који похули на Светога Духа неће му се опростити. Похулиш ли на Духа Светога похулио си на целу Свету Тројицу и ту нема опроштаја јер си се ти свесно одрекао Духа Светога који човека води и руководи. За нас је врло важно да се не одрекнемо Господа Христа и да се Христос не одрекне нас и да када изађемо пред лице Божије Господ Христос каже: Ја те не познајем. Неће требати већа казна за човека него да Господ каже да га не познаје. Како Господ да не познаје човека ради кога се Он и оваплотио, родио, пролио крв и васкрсао. Неће га препознати зато што га не исповеда срцем, душом и умом односно вером и делима. Зато, браћо и сестре, када се ми молимо Богу Духу Светоме, молимо се целој Светој Тројици, јер ко живи по Богу тај живи по Духу Светоме и тога, управо, Дух Свети води и руководи. Кога води Дух Свети и ко живи Духом Светим тај нема никакве дилеме шта је добро, а шта зло. Шта треба да ради, а шта не треба да ради. Предати се Духу Светоме да те води и руководи. Апостол Павле је у праву када каже: Духа Божијега не гасите у себи. Када човек угаси Духа Божијега у себи у њему је све божанско угашено. У њему настаје духовно мртвило. Зато данашње Јеванђеље каже: А када вас доведу пред судијама и пред царевима и синагогама не брините се шта ћете казати јер ако верујете у Бога Духа Светога, Дух Свети ће вам открити шта треба правилно да кажете. Да би нам открио треба да живимо у Духу Светоме. То значи да треба да живимо у вери, нади, љубави, милосрђу. Да живимо у свему ономе што је божанско. Видите шта значи када је човек испуњен Духом Светим, а без Духа Божијега човек је испуњен оним другим духом, или својим или нечастивим. Са Духом Божијим човек је без свих тих брига.

Ако хоћемо да живимо без брига овоземаљских, мада бриге су присутне у овоме животу и не можемо их се одрећи, ми треба да се предамо Духу Божијем јер тада сам Дух упућује човека куда ће ходити, како ће деловати. Не може човек ни право ходити, како кажу Свети Оци, ни право делати, ако му то свемоћни и свевидећи Дух Божији не каже. Ко год се не руководи Духом Светим, као што рекох, тај се руководи или својим сопственим духом или духом демонским због чега бива немоћан, ожалошћен, гневан и очајан, како каже Апостол Павле, и такав умире. У чему се састоји циљ нашег хришћанског живота? Ми ћемо данас, ако поставимо то питање некоме, чути да је циљ да идеш у Цркву, молиш се, постиш и чини добро и то је све. То је добро. То треба прихватити али то није прави циљ хришћанског живота ма колико ове хришћанске врлине биле добре. Ипак се циљ не састоји у њиховом испуњењу, премда оне и служе као неопходна средства до достизање циља. Истински циљ хришћанског живота састоји се у стицању Духа Божијега. Сва друга хришћанска дела која се чине Христа ради су само средства да задобијемо Духа Светога. Христос нам каже: Утешитељ, Дух Свети, кога ћу вам послати од Оца у име моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што сам вам рекох. Све што је речено и све што је записано у Јеванђељу ће се испунити. Свет ће постојати све док се последња запета и она цртица не испуни из Јеванђеља. Но, шта практично значе ове речи Христове, ако не то да се сваки дан молимо. Да нам се пошаље Дух Свети онако исто као што се молимо сваки дан за наш насушни хлеб. Треба да тражимо Духа Божијега јер ко тражи он добија. Ко куца њему се отвара ко не тражи неће ни добити. Дакле, Бог хоће да нам свакога дана пошаље Духа Светога но Он тражи од нас да се свакога дана молимо за Духа Светога јер као што у погледу хлеба шта бива. Час га имамо у изобиљу, час га немамо. Тако је и са Духом Светим. Ако не водимо рачуна и нисмо испуњени Духом Светим бићемо празни. Зато, као што знате, нема ни једног богослужења које не почињемо молитвом Духу Светоме: Царе небески, утешитељу душе истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, благи, душе наше. Да, Дух Свети не може да се усели тамо где је нешто прљаво. Ако је запрљано срце човеково онда је запрљан и ум и душа човекова али када човек очисти срце своје и у њега усели Бога Духа Светога, Свету Тројицу, човек је чист. Зато је Христос рекао Апостолу Петру, када је једном тражио да му опере ноге, чистоме је све чисто. Чист човек све чисто гледа. Он ће гледати све чисто у другом човеку и неће се сећати и видети ону његову другу страну. Као што пчела тражи само чист цвет и тамо слеће, а на жалост мува неће слетети на цвет. Она слети на прљавштину. Тако је и са човеком, ако се трудимо да се чистимо изнутра бићемо очишћени Духом Светим. Треба да се чистимо изнутра као што се чистимо и споља. Као што за спољно чишћење имамо ова средства која купујемо исто тако имамо и духовна средства за духовно чишћење, а сва та средства су у Цркви само треба знати кад које средство треба да узмемо. Зависно од нашег духовног стања. Да би знали треба Цркву да слушамо и да примамо та средства и да примењујемо како нас Црква учи и Свети Оци. Свети Јован Златоусти је говорио да је лек лек само онда када се узме у одређено време и у одређеној дози. Не узима ли се лек у одређено време и у одређеној дози онда лек постаје отров. Ми онда још више трујемо себе зато што нисмо послушали да чинимо оно све како треба да чинима, а треба да слушамо Бога, Цркву, Свете Оце, да слушамо шта нам Јеванђеље каже. Ако будемо слушали и трудили се да чинимо добро даће нам Бог силе, моћи и снаге. Даће нам Бог Духа Светога који ће нас водити и руководити. Човек који неда да се води он пропада. Само онај који се преда и који се да водити, онај који се прихвата за руку Онога кога треба да га води неће пасти. И ако клецнемо рука је та која нас подиже. Дете када учи да хода почиње да пада али га мајка држи за руку и оно је сигурно и ако пада да неће мајка дозволити да се оно повреди. Нас прихвата Црква само треба ми Цркву да прихватимо. Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Светој Литургији су присуствовали ученици који похађају верску наставу у ОШ “Свети Сава” са својим вероучитељем протођаконом Мирославом Василијевићем.

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић