Верни народ се окупио у цркви Преподобне мајке Параскеве да са својим Епископом, свештенством и монаштвом започне прославу највећег српског празника. Преосвећеном архијереју су саслуживали пречасни и преподобни оци: Пајсије Илић, Милан Ђорђевић, Немања Стефановић, Срђан Дангузовић; ђакони Иван Гашић и Далибор Нићифоровић са чтечевима и свештеничким хором Архијерејског намесништва беличког са протом Зораном Симоновићем на челу.

Преосвећени владика се у беседи обратио Цркви Божијој окупљеној око њега:

“Драга браћо и сестре, ову службу коју смо овде служили у славу Божију, а у част Светога Оца нашега Саве, првог архиепископа и просветитеља српскога. Свети Сава, браћо и сестре, као што ви то добро знате, он је по много чему велики у роду нашему. Он је велики по томе што је он управо спознао Христа и Христа заволео, Христа сместио у своје срце, Христом мислио, Христом живео, Христом радио. Он је велики по томе што је род наш Духом Светим крстио и што нам је даровао веру Христову, што нам је дао веру православну, да се називамо православни Срби, православни људи. Јер ако узмемо прилике онога времена у коме је живео Свети Сава и поготово још мало пре њега, да није било Светога Саве, ко зна, браћо и сестре, коју бисмо ми веру данас исповедали. Ко зна каквим бисмо се ми именом данас звали. Али ништа не бива без промисла Божијег. Зато је велики промисао Божији и велики дар роду људскоме и роду српскоме што нам је даровао једног таквог просветитеља. таквога кога поштују не само Срби, и славе, и моле му се, него многи, многи православни, па чак и они који нису православни. За Светога Саву сваки је човек био једнак, он је волео свакога човека. И то су осећали и они када је ишао тамо по Турској, када је ишао доле на Исток, они су осетили да он има љубав без обзира да ли су били ови или они народи, овакав или онакав човек, он је носио љубав у себи. А зашто? – Зато што је живео љубављу Христовом и што је Христовом љубављу био обасјан. А имати љубав према некоме значи некога волети, имати љубав према некоме значи жртвовати се за онога кога волиш, а знао је Свети Сава да се Господ жртвовао за нас, ради опраштања наших грехова. И он се заиста, браћо и сестре, жртвовао за род људски. Он је заиста желео да Христа унесе у сваког човека, да Христа унесе у сваку српску кућу, да Христа представи свакоме човеку да схвати да без Христа и вере у Бога нема нам ни живота. Зато ми треба да се радујемо и да будемо Богу захвални, Богу благодарни што нам је дао таквог човека, таквог светитеља, браћо и сестре, да нам подари Цркву, да имамо Цркву своју. Да није било њега не знам да ли би српски народ имао своју помесну Цркву, браћо и сестре. Али он је знао да без Цркве нема народа. То је знао и његов отац Стефан Немања, потоњи Свети Симеон Мироточиви. Он је знао да је држава тело, али у телу треба да буде душа. И зато је основао Цркву као душу. И заиста, браћо и сестре, док је душа у телу тело живи, тело носи, тело ходи; али кад се душа одвоји од тела, тело умире. А исто тако и душа умире када се одвоји од Христа. То је управо учио Свети Сава српски народ. Он је пут који нам је пропутио да немамо куд потребе да лутамо или да истражујемо неке своје путеве, браћо и сестре. Зато се и каже у његовом тропару да је пут који води у живот. Али који живот? – Не онај живот који многи замишљају да је живот, да се састоји у овоме или у ономе. Живот се састоји у чистоти. Живот се састоји у вери. Живот се састоји у љубави. Живот се састоји у давању, браћо и сестре. Величина је у давању, а не у узимању. Зато ми да се молимо Богу као што су се молили наши преци Светом Сави и осталим српским светитељима да нас чувају, да нас сачувају као православне, да нас сачувају као Србе. Времена су озбиљна, као што ви то боље знате од мене, и нема нам помоћи ако прво не завапимо Богу да нам Он који је свемогући и свезнајући, да нам Он помогне. Да завапимо нашем Светом Сави и осталим светитељима нашим и светитељима и угодницима Божијим да нас, браћо и сестре, помогну да не скренемо са пута. Јер ко скрене с пута он је над провалију се нанео, што би се рекло. А из провалије може ли човек лако да изађе? - Не може без помоћи. Па и ми ако некад паднемо као људи, кад смо слаби, кад смо немоћни, затражимо опроштај од Бога. Затражимо, молимо се. Али и верујмо. Зато будимо срећни што нам је Бог дао оваквог просветитеља и учитеља. Многи народи, браћо и сестре, увек су говорили, вековима у назад, да су имали таквог човека испред себе, каже: Где би нам био крај? А наш крај треба да буде у Богу. Наш крај треба да буде у љубави, у слози, у миру. Нека сте срећни! Нека је срећна слава! Свесрпска слава и школска и свесрпскога народа Свети Сава. И нека Свети Сава нас све крили, закриљује и нека се моли. Али он се моли за нас. Али да и ми молимо њега да се он моли за нас. Бог вас благословио!”

Након вечере љубави уприличене за све директоре основних и средњих школа у Јагодини, сви су се упутили у Културни центар “Светозар Марковић” где је одржана традиционална градска Светосавска академија коју приређују вероучитељи и наставници јагодинских основних и средњих школа. Преосвећени владика се и на овом месту обратио верном народу:

“Драга браћо и сестре, Свети Сава је таква личност о којој се толико и толико причало, писало, али има шта још увек да се каже и да се напише. Он је такорећи једна књига која никад можда и неће бити у потпуности завршена јер је он толико велики. А он је велики тиме што је Христа уселио у себе, што је нама предао Христову веру, што је нас са Христом ородио и што нам је дао Цркву. Дао нам је све оно што је заиста потребно једном Србину да се нађе на путу Светога Саве. И заиста многи неки говоре, злонамерно наравно, да је Свети Сава заменио Христа. То није тачно. Он је само, као што рекох, Христа уселио у себе. И тиме Христа уселио у нас. Он нас је учио Закону Божијем. Он нас је учио поштењу. Он нас је учио љубави. Он нас је учио свим оним врлинама које треба да красе човека. Правог човека, Божијег човека. Он нас је учио како да поштујемо родитеље, како да поштујемо старије и млађе. Он нам је пропутио пут. Којим путем треба да идемо. И заиста, мало је народа, драги моји, који су имали таквог просветитеља и учитеља као што имамо ми, српски народ Светога Саве. Рекао сам у цркви да Свети Сава није гледао ко је и какав је човек. Ког је порекла, које је вере, које је боје. За њега је сваки човек био Божији лик. И он је сваком човеку приступао као лику Божијем. Зато њега не само да слави српски народ, њега славе и не само православни, њега славе и многи други. У њему су, док је путовао по свету, препознали човека који је имао, што бисмо ми данас рекли, велико срце. Срце да прими у њега и смести не само свој српски народ, него свакога онога човека који зна шта су вредности живота и који се труде да живе са тим вредностима. Све што бих вам пожелео, и себи и вама, браћо и сестре и драга децо Светога Саве, то јесте да се потрудимо да не изневеримо Светога Саву. А неко ће рећи: Па како? Ја нећу да изневерим Светога Саву. Али чим немаш веру какву је имао Свети Сава, на неки начин изневеравамо. Ако не идемо путем Светога Саве, односно путем Христовим, јер нам је Свети Сава пропутио пут, односно боље речено, он нас је настанио на пут Христов. А једино је Христос могао за себе да каже: Ја сам Пут, Истина и Живот. Да се молимо Богу и Светоме Сави да заиста живимо у истини. Јер како каже и Христос у Еванђељу: Познајте Истину и Истина ће вас ослободити. Поједини неће да живе по Истини. За њих је Истина мач, зато што живе у неистини. А ми да живимо у Истини Христовој, да живимо у истинској вери. Да живимо живот како су живели наши Свети Оци и да се свима њима молимо да нам помогну да останемо на путу Христовом, односно да останемо на путу Светога Саве јер, видите и сами, невоље нас сналазе са свих страна. Немојмо да се плашимо. Све док имамо веру у Бога, све док имамо поверење у Бога, док имамо веру и поверење у Цркву, док имамо веру у Светога Саву, неће он, ни Бог ни Свети Сава, неће нас оставити уколико ми Њих не оставимо. Срећна слава и Бог вас благословио!”

У склопу академије Преосвећени владика је доделио вредне награде ученицима средњих школа Јагодине који су их освојили у протеклом периоду.На ликовном конкурсу “Љубодраг Јанковић Јале” фондације Михајловић Феникс равноправну 2. награду освојиле су ученице Електротехничке и грађевинске школе Никола Тесла:Ена Цветковић из одељења Е13 и Јована Јовановић из одељења Г32.Ученица исте школе освојила је и 1. награду. То је Јана Милић из одељења Г42. На литерарном конкурсу 1. награду равноправно су поделили ученик Гимназије Светозар Марковић, Лука Марјановић из одељења 3/5, и ученик ЕГШ Никола Тесла, Тадија Вишњевац, из одељења Е23. Све данашње догађаје увеличао је својим присуством и градоначелник Јагодине, господин Ратко Стевановић.

вероучиељ Угљеша Урошевић

СВЕТОСАВСКИ ТЕМАТ – ПРВА НАГРАДА

СВЕТИ САВА, СВЕТОСАВЉЕ И МИ ДАНАС

Мир и тишина око мене. Чујем откуцаје свог срца док непомично стојим пред иконом Свеца.

Свети Саво, спаситељу, надо, славо... помози нам, покажи милост...

Дигох поглед. Колико је само благостина том кошчатом лицу. Чело узвишено. Очи тако мудре, дубоке и нежне. Погледом милује, разуме и прашта. Топлина обузима моје биће.Тражим спас за себе, за моје, за све нас...

У последње време се борим с амногим немирима у себи.

Осећам да маре у телу, ударају јако... у глави одзвања... овај свет мене разуме! Молитва ми се омаче са усана: Знам да си живео за друге, ширио љубав несебично, одабрао си да служиш свима, иако си могао да владаш...

Услиши моју мплитву... пробуди снагу у мени, покажи ми пут којим да кренем. Осветли га љубављу, учврсти вером. Свети Саво, дај ми кап своје храбрости, зрно своје мудрости, помилуј моју душу и благослови срце...

Пређох руком преко иконе. Осетих дивну светлост која ме обасја. Саставих три прста, прекрстих се уз дубоки наклон.

Осећам да ћу моћи и хтети даље овоземаљским путем!

Тадија Вишњевац Е23
ЕГШ “Никола Тесла”
Проф. Бојана Весковић

ПИСМО СВЕТОМ САВИ

Први српски архиепископе и пастиру
који се вером у Бога од властољубља излечи,
хтео бих чисте савести и у миру
да ти се обратим с неколико речи.

Ти си најсветији пример деци
по ком нема шта нису назвали,
а ког су наши часни преци
неупоредиво више уважавали.

Далеко од тога да те више не воле
млади, старији ил' већ не знам ко,
али ме одређене промене боле
до којих је дошло, и сам се питам што.

Пробадају ме чињенице као меци,
неописиво ме и језиво боли
што данас деци на првом месту нису свеци,
већ су им квазиинтелктуалци и слични - идоли,

Што друге песме улицама одјекују
у којима је свака строфа недоречена и безвезна,
док се твоје речи више и не чују
и химна твоја се напамет не зна.

Светитељу, не криви нас, опрости!
Вера нам је чврста као зидови твога храма
на чијем ти месту Турци спалише мошти
без божијег страха и људског срама.

Нико од нас младих није крив
што певање твоје химне није најдивније.
Облак над нама је тренутно сив...
Ипак верујем да ће се твој дан поново схватати озбиљније,

Да ће се све српске школе у једно уврстити
гледајући славску свећу и певајући стихове познате,
потом се сви заједно три пута прекрстити
и рећи: "Свети Саво, школска славо, волимо те!".

Лука Марјановић
Гимназија Светозар Марковић