СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ВИНОГРАДИМА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ВИНОГРАДИМА

У петак, 25. новембра 2022. године, када наша Света Црква молитвено прославља Светог Јована Милостивог, Патријарха александријског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.

После прочитаног јеванђелског зачала Владика се обратио беседом сабраном народу:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, данас наша Црква слави великог угодника Божјег, великог молитвеника, Светог Јована Милостивог. Црква му је заиста дала тај назив с правом јер је он сав био милостив, а милостив је био зато што је био у милости Божјој и зато што је молио за милост Божју. Он је говорио „ако желиш благодарства не тражи га у крви него у добродетељи јер то је право благородство“. Сви свети, браћо и сестре, одликовали су се милосрђем али се Св. Јован беше сав предао овој заиста дивној добродетељи. Из житија Светог Јована Милостивог видимо шта то значи живети у једној благочестивој породици. Шта то значи живети у једној породици где влада мир, љубав, међуљудски односи и где влада вера. Овај свети човек је рођен од благочестивих родитеља. Све што је у животу постигао он је започео у свом дому, у својој породици. У својој породици је добио печат духовности, милосрђа, вере, наде и љубави и, понављам, Црква га са правом назвала Милостиви. Шта је то милосрђе? Милосрђе је провера наше вере, наше љубави и наше мудрости. Мудар је човек који даје али да би човек примио нешто прво треба да да. Оно што често говорим је да затворена шака не само да не прима већ и не даје. Што је вид оку, кажу Свети Оци, и слуху ухо, то је милосрђе вери и љубави. Веру, љубав и наду увек прати милосрђе и обрнуто. Вера без милосрђа је око без вида и ухо без слуха. Тако исто је и са љубављу. Да би хришћанин удружио у себи веру, милосрђе и љубав треба да се много стара да чини добро другима. Треба да се много стара и много ради на томе јер се та врлина милосрђа стиче љубављу. Кога волимо томе и дајемо али хришћани треба не само да воле оне који њих воле него да воле и непријатеље. Господ је дошао и страдао и за пријатеље и непријатеље и за праведнике и за грешнике. Знајмо да иза великог милосрђа у нама увек стоји велика божанска љубав у души нашој док иза малог милосрђа увек стоји и мала љубав. Ако се мало дајемо мало ћемо и примити. Ако се више дајемо више ћемо примити јер једино човек се не празни када се даје за другога. Напротив, он се пуни Богом, милосрђем, свим оним што је божанско и зато је Господ себе дао за нас. Зато смо ми богати имајући Христа и Јеванђеље у себи и живећи Јеванђељем. Нико се не може спасити без милостиње. Зато Свети Оци кажу да ако све врлине доводе човека до врата Раја, милостиња отвара врата Раја и човек улази у њега. Сетимо се само оних Христових речи да ко нахрани једнога од ове моје мале браће, напоји жеднога или одене нагога или болесника обиђе, јесмо ли ми само учинили тим људима? Јесмо али смо пре учинили Христу јер је Христос у тим људима у тим болесним и гладним људима. Ето нам прилике како можемо да се спасемо, како можемо да одемо у Царство Небеско да нас Господ препозна преко многих врлина али на првом месту преко врлине милостиње. Човек и постоји и живи по милости Божијој. Зато ће цар Давид казати: Смилуј се на мене Боже по великој милости својој. И ми, браћо и сестре, живимо милошћу Божијом. Ми се и спасавамо милошћу Божијом. Бог је милостив, а човек је икона Божија и он треба да се угледа на Бога па да и он буде милостив. Природно је да човек буде милостив. Будите милостиви једни према другима. Милост је добродетељна туга, кажу Свети Оци. Да осетим тугу другога да би та туга другога изазвала у мени милост да помогнем том тужном човеку. Да би голотиња другога изазвала у мени љубав и милост да дам одећу другоме. Дакле, туга другога треба да изазове милост у нама. Милосрђе се може указивати не само имовином, не давањем неког свог богатства, не новцем. Милосрђе се може показати и речима. Дивно је то рекао свети Јован Златоусти: Ако немаш новца да даш некоме, ако немаш кору хлеба да му даш, ако немаш одећу да му даш, имаш нешто што увек постоји у теби ако си у Богу, а то је молитва. Имаш и сузу да пролијеш за таквим људима јер ако осетимо тугу другога онда ћемо и засузити али та је суза радосна јер нас побуђује на милосрђе и на добро. Ако ништа немамо да дамо другоме имамо бар молитву да се молимо за друге, а Бог ће услишити нашу молитву јер она је не само за себе већ за друге. Ми хришћани не смемо да се молимо само за себе него и за друге. На нама је да колико се молимо за себе да се исто тако молимо и за друге јер нам тај други треба. Треба нам заједница људи, Бога и Цркве. Управо се ми спасавамо кроз ту заједницу.

Милостив човек даје своме брату људску љубав, а од милостивог Христа прима Божанску милост. Такав човек своме брату даје пропадљува и привремена добра, а добија божанска и вечна. Храна је пропадљива и одећа је пропадљива али кроз ту пропадљивост ми добијамо вечност. То је оно о чему треба стално да размишљамо да нас Бог, живећи у овоме свету и имајући све ово што имамо на овом свету, подстакне на милосрђе. Знате ону јеванђелску причу о богаташу и Лазару када је онај сиромах желео да се нахрани мрвицама које падају са трпезе господара али није му дао али се ствари преокрену. Овај човек је у Рају, а овај у паклу. Овај из пакла вапије за тим што га је одгурнуо, што му није дао ни мрвицу. Тражи кап воде да угаси своју жеђ унутрашњу што га савест пече што није учинио добро другоме, а имао је прилику. Ми имамо у сваком тренутку прилику да учинимо другоме али не можемо учинити ако немамо осећаја милости Божије у себи у нама. Такав човек даје пролазно, а задобија оно што је вечно. Када се у срцу нашем роди милост сва небеска блага Божија задобија као своја. Важније је бити милостив него и мртве васкрсавати, каже свети Јован Златоусти, јер много је важније да даш храну Христу који је гладан тј. човеку у коме је Христос него да васкрснеш мртвог у име Христово.

Нека би нам Господ помогао да будемо милостиви. Нека би нам Господ помогао и молитве светог Јована Милостивог да стекнемо ту дивну и предивну врлину која се зове милосрђе. Будите милостиви према другима да би и Бог био милостив према нама, а Бог је милостив и ми треба да се сећамо те милости Божије да би се у нама пробудила та свест о милости. А неће нам се пробудити ако не волимо човека. Богаташ неће лако да се пробуди и да даје милостињу, мада хвала Богу, има. Богатство није препрека да се спасемо али је богатство страшно када га злоупотребимо. То богатство које примамо, које нам је дато, није наше. Ми смо само ту били некаква карика јер се ми можема много трудити али ако Бог не да све је за бадава. Зато не би требали да злоупотребљавамодарове Божије. Апостол Павле каже: Шта се хвалиш да ниси примио кад си све примио. Све ти је дато Христом. Све нам је дато и зато се угледајмо на Христа и светитеље. Угледајмо се на светог Јована Милостивог да би се и у нама родила жеља за милостињом. Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић