Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Јован је честитао празник сабраном верном народу и подсетио на значај Светог Нектарија Егинског рекавши:
“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре нема ни једног месеца ни једнога дана у години који за човека није од велике важности. Јер нема ни једног дана када човек нема својих дужности, а сваки своје дужности треба да испуњава како треба. Сваки је дан човеков испуњен дужностима. На првом месту његова дужност свакога дана јесте да брине о свом спасењу, а онда да брине и о свему у свакодневном животу. Зато Свети апостол Павле каже “Сада је дан спасења“. Дакле, наша је дужност да бринемо о свом спасењу, а када бринемо о спасењу онда полажемо сву наду на Бога и Бог нам даје снагу да испунимо своје дужности. Бити човек, то је дужност али и задужење. Али, бити Божји човек. Човек који испуњава све оно што му је Бог рекао да испуни. Наше је свакодневно да иштемо најпре Царство, а то значи спасење, а све ће нам се друго додати. Заиста браћо и сестре, човек који не посвећује важност својим дужностима, то није стабилан човек. Човек који не испуњава задате дужности то није исправан човек. На пример, родитељ ако не испуњава своје дужности као родитељ може ли се назвати родитељем. Да ли је његова дужност да се тако зове или је дужност да васпитава децу своју дужностима и обавезама. Да ли је свештеник ако не испуњава своје дужности. Он се само тако зове. Дакле понављам и себи и вама да сваки има своје дужности и обавезе. Зато је човек призван и позван да савесно испуњава своје дужности, а не онако само отаљавањем него да испуни како треба. Да би неко испуњавао дужности како треба он мора самога себе да преда. Мора целога себе да приволи и да примора и када му се учини да не може да испуни дневну дужност, е баш тада треба да тражи помоћ од Бога и силу Божју Кко би испунио све. Свако остављање дужности је погрешно и тиме се противимо ономе што нам каже Јеванђеље “доста је сваком дану зла свога“. Зато је нама дат сваки тренутак да га испунимо, а испунићемо на првом месту ако смо себе испунили Богом. Човек који је испуњен Богом он не осећа празнину. Празнина је као тунел кроз који дува промаја. Када је човек испуњен Богом у њему нема места за оно што није Божје. Нема места за онога који је против Бога и човека. Дакле, када своје дужности не испуњава верно и тачно такав је човек како нас саветују Свети оци, крив пред савешћу али такав је крив и према друштву и заједници у којој живи. Крив је такав и пред Богом који човека упућује да се угледа на вредноћу мрава и пчеле. Погледајте мрава, он стално нешто ради као и пчела која обавља своју дужност. Има дивна прича код Светих отаца која каже како је пошао мрав у Јерусалим па га на путу срели и питали где је кренуо, а он каже у Јерусалим. Па каже знаш ли колико је далеко, мрав одговора и каже им “знам али ја сам кренуо да испуним своју дужност, а Бог ће дати да ли ћу стићи или нећу“. Значи потребно је да кренемо и направимо први корак. Поготову први корак у чињењу добра у животу. Било ко и један дан свога живота изгуби, не испунивши обавезе и дужност, тај је изгубио оно што никада више не може повратити. Све што пропустиш је изгубљено али ни у таквим приликама човек не сме да одустане од жеље и воље. Не сме да одустане од молитве Богу. Ето, данас наша Црква прославља једног таквог марљивог и вредног човека Светог Нектарија егинског чудотворца. Он се заиста трудио у свим својим приликама и неприликама да испуни и своју хришћанску дужност и епископску и није се лењио и разочаравао јер је био велики страдалник. Напротив, сва страдања су га ојачавала и јачала. Господ му је дао силу и моћ да испуни све овоземаљске дужност. На првом месту, трудио се да буде испуњен љубављу према Богу и ближњима. Он је знао да ми ако не љубимо Бога и ближњега не можемо очекивати да нас Бог љуби. Можемо се ми замерити једни другима али не смемо да мрзимо другога. Треба разликовати човека и грех. Човека не смемо осудити него само грех. Љубити Бога значи испуњавати све Божје заповести, а Господ је рекао љубите један другога као што ја љубим вас. Бог нас непрестано љуби и воли и када чинимо добро али и када чинимо зло. Неко ће питати зашто Бог воли и онога који чини зло. Бог га воли не би ли га коснула та љубав да престане да чини зло. Љубав је бескрајна и нема границе. Дакле, тако су живели Свети апостоли, Оци, али и Свети Нектарије кога прослављамо данас овде. Он је подједнако волео све. Више је страдао од пријатеља него од непријатеља. Онда не треба да анс зачуди она наша народна изрека која каже “Сачувај ме Боже од пријатеља, од непријатеља ћу се сам чувати“. Светог Нектарија прогањали су али је све Христа ради трпео и Господ га је прославио како за време овоземаљског живота тако и више просле телесне смрти. Хиљаде и хиљаде људи су потврдили благодат која делује преко моштију његових, свима онима који прилазе да целивају његове Свете мошти. Али, онима који прилазе са вером и то јаком вером. Ево, овај манастир Дивостин има благослов Божји и благослов Светог Нектарија да овде имамо копију иконе Светог Нектарија захваљујући дивној породици Симић из Варварина. Они су на многим местима подарили иконе Светог Нектарија али и многих других угодника Божјих. А, ево добротом нашег свештеника Дејана Марковића, пароха при саборном храму, ја сам данас донео делић моштију Светог Нектарија Егинског које ће од данас почивати у овом манастиру и молим се Богу и Светом Нектарију да присуство ове иконе и моштију буде на првом месту да се у овом манастиру умножи љубав и сестринство. Морамо радити на умножавању своје породице јер видите докле смо дошли али исто тако морамо умножавати и своје манастире. Ако се не умножавамо у породици, она ће да запусти. Ако не умножавамо број монаха у манастиру, он ће исто запустети. Према томе, ако и то не испуњавамо, онда не испуњавамо ни вољу Божју.
Молим се Богу и Светом Нектарију да сваки онај човек који буде овде долазио и целивао мошти и икону Светог Нектарија да му помогне, а он хоће. Молимо се Господу али замолимо и Светог Нектарија да се он моли за нас. Треба нам исцељење у сваком облику. Оболели смо и духом и телом. Треба прво да оздравимо духом, како би он био срчан по речима апостола Павла. Када Дух буде срчан, он ће носити тело, па нека је и болест у питању. Зато, она стара изрека која каже “у здравом телу здрав је дух“ није исправна, већ је у здравом духу здраво тело. То је управо зато јер је у здравом духу Дух Божји и он нас носи и руководи.
Нека би дао Бог да и ми осетимо ту духовну промену када год дођемо овде да се поклонимо икони Светог Нектарија али и његовим Светим моштима. Нека је благослов Божји на вама али и благослов Светог Нектарија. Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након Свете Литургије, Епископ Јован је пререзао славски колач поводом данашњег празновања Светог Нектарија, који је припремила породица Глишовић из Крагујевца.
Владимир Марјановић, чтец
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/8664-liturgijsko-sabranje-u-divostinu#sigProIdf6734a656b