Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обратио се верном народу надахнутом беседом:

„У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, у Светом Јеванђељу записане су речи Христове које је Он изговорио и које се односе на апостоле и све хришћане не само онога времена него и на садашње хришћане овога света и века, а те речи Христове гласе: – Сваки који хоће побожно да живи, биће гоњен... То јест, сваки онај који исповеда веру у Христа, који живи Христом, који хоће да живи црквом и Јеванђељем, биће гоњен. Јер овај свет другачије све замишља, овај свет у злу лежи. У контексту ових Христових речи јесте управо и данашње Јеванђеље које смо ми сада чули. Господ у њему каже: – Пазите дигнуће људи на вас руке своје и гониће вас и предаваће вас у тамнице и водиће вас пред цареве и намеснике због имена мојега...

Благо оном човеку хришћанину кога гоне на правди Бога. Благо оном хришћанину који страда због вере у Христа. Али није добро оном човеку, тим пре хришћанину, кога прогоне због његових грехова (због његове неправде). И даље Господ каже у Јеванђељу: – И сви ће вас омрзнути због имена мога... То исто је и историја хришћанске цркве потврдила свих ових више од 2000 година и тако ће бити до краја света и века.

Господ исто тако каже да ни длака с главе неће пропасти а да то Господ не зна. Па кад се тако Бог брине о свакој нашој длаки на глави како да се не брине за нас као иконе Божије. Зато је потеребно да и ми мало бринемо о себи. Да бринемо о своме спасењу. Да не малакшемо и онда и ако нас и гоне и прогоне истине ради и Христа ради, него да се поставимо онако како данашње Јеванђеље завршава, где Христос каже: – Трпљењем својим спасавајте душе своје. Онај ко претрпи до краја тај ће се спасти. Трпљење је спасење. Хришћанин и када га гоне и прогоне он треба да покаже своју веру. Да му вера не ослаби ако хоће да живи и да се спасе. Да упражњава хришћанске врлине. Онда ће све лакше поднети. Кад ми вером докажемо да волимо Бога и живимо по тој вери онда ће нам и муке које нам други наносе бити лакше зато што верујемо у Бога и верујемо у загробни живот. И кад верујемо у Бога знамо да ће нам Бог послати снаге и моћи да издржимо све невоље и муке на које нас други стављају.

Христос од нас тражи не само да се ослањамо на његову моћ, на његову помоћ и његову силу, која нам је заиста нопходна, већ и сами да показујемо своје подвиге, свој труд и своју жељу да будемо са Христом. Кад ми то све покажемо онда заиста ми вером усељавамо Бога у себе и онда Бог живи у нама. Онда се ми предајемо Богу. А кад ми себе предајемо Богу ми онда предајемо и оне које су поред нас јер се молимо за њих.

Невоља је било и невоља ће бити. Христос нам каже како да се спасавамо и зато од нас Господ тражи да покажемо трпљење да би кроз трпљење добили награду. Трпљење је спасење. А најбољи пример трпљења је наш Господ Исус Христос. Прави хришћани знају да је самопрекоревање и окривљавање себе једино спасоносно. Не да ми осуђујемо друге. Него да ми осуђујемо своје сопствене грешне поступке. Да оставимо суд Богу за другога човека. Наше је да ми треба да се молимо за другога човека али није наше да судимо о другом човеку.

Свети Оци кажу да је боље бити презрен него презирати. Боље је бити вређан него вређати. Ако су икога вређали Господа су вређали. Ако се човек није наоружао стрпљењем, брзо ће да духовно падне. Зато имајмо увек на уму, кад нас невоље и искушења снађу, кад паднемо и кад потонемо и кад скоро изгубимо веру да треба да се сетимо да Господ промишља о нама. Баш као речи које је рекао, да ни длака са главе наше неће отпасти без знања Божијега.

И зато и ако наиђу искушења, претрпимо их ради Бога, односно претрпимо их ради нашега спасења. Покажимо да верујемо, али ту веру претварајмо у дела. Да делима кажемо да верујемо. А кад делима потврђујемо веру онда нема потребе да причамо да ми верујемо, и да се још и хвалимо тиме да верујемо. А у ствари највише се хвале они који не познају веру. То је тај највећи проблем.

Вера је наука, браћо и сестре. Али ту науку не можемо да савладамо неким својим моћима. Савладаћемо је помоћу Божијом. И зато верујмо Христовим речима, који је рекао, све је могуће ономе који има вере. Вера је сила. Вера је снага. Она носи човека. Вера човеку не да да потоне, без обзира каква искушења наилазила. Па и ако падне, ми знамо да је Спаситељ тај који нам пружа руку да нас подигне, само ми треба да се прихватимо за ту Његову испружену руку. Нећемо се прихватити за руку Божију ако се ослањамо на своје моћи и на своје снаге.

Човек је као она трска у пољу, кад мало ветар дува, она падне. Али кад имамо веру, то значи имамо Бога у себи и та ће нас вера крепити и снажити до краја света и века

Бог Вас Благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају је владика поделио иконице као видљиви знак благослова окупљеним верницима који су се данас сабрали у Бресничкој светињи.