ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКА ЈОВАН: “САМО СЕ СМИРЕНИМА ДАЈУ БЛАГОДАТ И ДАРОВИ”

ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКА ЈОВАН: “САМО СЕ СМИРЕНИМА ДАЈУ БЛАГОДАТ И ДАРОВИ”

У понедељак, двадесет и други по Духовима, када наша света Црква прославља мученика Маркијана и мученицу Мартирију, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литругију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Преосвећеном је саслуживало братство светога храма: протонамесник Немања Младеновић, протонамесник Бранислав Матић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су богослови светога училишта Јована Златоустог. За певницом је појао отац Иван Антонијевић са верним народом.

Данашње Јеванђеље нам доноси причу о послању Апостола на мисионарску службу од стране Господа Христа, коју је Преосвећени у наставку свете литургије протумачио:

“Апостоли су болесне оздрављивали, слепима су вид враћали и мртве су васкрсавали али не својом силом и моћи, него моћи и силом Господа Христа. “Забадава сте добили забадава и дајте”... Шта је хтео Господ да каже апостолима? Хтео им је рећи да то што они су примили, да то није њихово. Него да су они то на дар добили... Другим речима забадава сте добили, забадава и дајте. Када човек нешто даје другоме, а очекује да га неко награди због тога, он дар не даје. Такав човек дар продаје браћо и сестре. Зато Господ хоће Апостолима да каже да хоће да их сачува од гордости. Али, апостоли браћо и сестре проповедали су Христа, али су проповедали и Царство Божије. Оно што треба да знамо да Апостоли не проповедају себе да би се гордили, него да проповедају Господа Христа. Они су Апостоли, они су посланици, они су преноситељи Његове Богочовечанске силе, Његовог богочовечанског домостроја спасења света. Апостолство се састоји у томе да треба стално осећати себе посланим од Господа Христа, преноситељима Његове богочовечанске чудотворне свемоћи и спасоногснога учења. Данашње Јеванђеље нам каже како је Христос рекао Апостолима: “На дар сте добили на дар дајте”. То је оно што ми треба стално да схватимо, а то је да нема човека без дара Божијега. Нама Бог дарове даје, не да их употребимо за себе, него да их умножимо. Треба и други да осете то благодатно дејство дарова Божијих, благодатно дејство силе Божије и моћи Божије. Апостоли су све то задобили и Господ им каже да се чувају да се не погорде, јер само се смиренима даје благодат и дарови. Гордима и сујетним људима, охолим људима, саможивим људима дарови се не дају. Јер он ће те дарове да употреби за себе, а неће да помогне другоме. Сваки од нас треба да зна да је наша дужност да се молимо за друге, и да чинимо добро другима. Дакле, браћо и сестре, Господ кроз све ово говори апостолима да буду смирени, и да не трче за богатством, јер Господ каже на дар сте добили на дар дајте”. Све што смо добили и имамо није уствари наше, него је то дар Божији, и зато смо ми дужни да те дарове умножавамо да их делимо другима, да би и други осетили добра од нашег труда. А да би човек сачувао дарове Божије треба да се труди, да верује, да се моли, пости, исповеда, каје, да се смирава браћо и сестре. Дакле, Бог нам даје дарове да би нас ти дарови сачували од лењости, да будемо увек свесни да то од Бога добијамо да не смемо да се олењимо и да умножавамо дарове Божије. Не смемо се лењити него се треба стално Богу молити... Треба да Бог види и мој и твој труд и да делимо са другима трудове. Шта то значи? Значи да када једемо да се сетимо да има гладних, када пијемо воду да се сетимо да има жедних. Господ каже: Ко напоји једнога од ових мојих малих чашом студене воде неће му плата пропасти. Неће ни нама пропасти награда од Бога ако се трудимо да оно што смо задобили, а задобили смо све, и понављам нема човека који нема дара Божијега у себи, него је питање да ли га умножава или га закопава у себи. Ко га закопава? Онај који је немилосрдан, неблагодаран, онај који ропће на Бога, што је некоме Бог дао оволико дарова а неко онолико. Бог то зна, и зна колико ће коме дати. Зна Бог колико човек може да умножи талената, који може два, а даје једноме оно што мање може али да умножи и тај један па ће добити награду као онај што је умножио пет на десет таланата. Нека нам Господ помогне да се сачувамо у благодати Божијој, да се сачувамо у вери, да се сачувамо у томе да поштујемо Бога, да примењујемо заповести Божије у себи, јер нас оне чувају да не скренемо на лоше путеве, него да идемо оним путем којим је Господ пропутио, то је пут Христов, за који је Господ могао да каже: “Ја сам пут, истина и живот”. Људи измишљају путеве, и зато се људи погубе по путевима. Јер када смишљамо више путева, долазимо на раскрсницу и онда не знамо којим путем да пођемо. Ако се држимо пута Христова не можемо никако погрешити, јер једино тај пут Христов води у Царство Небеско. Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају свете литургије Преосвећени је благословио верни народ.

ђакон Александар Ђорђевић