Епископу су саслуживали: протојереј Саша Антонијевић старешина храма, јереј Милош Ђурић и ђакон белошевачке Лазарице Немања Стојковић.

За певницом је појао протојереј Драгослав Милован, док су чтецирали вероучитељи Стефан Радисављевић и Марко Гаљак.

Након прочитане јеванђељског штива верном лаосу се надахнутом беседом обратио Владика Јован:

“Одељак из данашњег Јеванђеља који смо данас чули говори нам о љубави. Христос каже ученицима: “Да љубите један другога”.

Заиста, браћо и сестре, када читамо Свето Јеванђеље видећемо да се највише говори о вери и љубави. Вера и љубав су неразадвојне, још када додамо и трећу врлину а то је нада, ми заиста постајемо испуњени. Испуњени смо Богом, испуњени смо врлинама, таквом човеку ништа не фали како да кажем. Али када човек нема љубави, нема вере нема наде онда значи нема ни поверења. А човек који нема поверења он све сумњичи у све сумња. А ми хришћани смо позвани не да сумњамо него да верујемо. Јер Господ и каже све је могуће ономе који има веру. Човек који има веру у Бога, све што њега наиђе све то лакше подноси, зна да има излаз а излаз је у Богу. Зато са вером у Христа увек иде и љубав према Христу и љубав према другима. Љубав не престаје јер све воли. Расте ли вера у Исуса Христа расте у нама љубав према њему и према ближњима. Јер преко другога ми долазимо до Бога. Али исто до другога ми такође долазимо преко Бога. Е то је она права љубав, однос јер у темељу свега тога ставили смо љубав. љубав не мрзи,она се свему нада.

Браћо и сестре, благо оном човеку који прихвати и примени у себи заповести Божје. А заповест није намет, нити терет који се нама даје него то је заповести су уствари знак слободе. Само људи велике вере утемељени су у љубави. Када размислимо зашто сам потонуо или пао,знате због чега нам то? Ослабила нам је вера. А рекох када ослаби вера ослаби и љубав. Човек је тек онда прави човек тек када је испуњен љубављу. Јер шта је човек? Човек је слика Божја, икона Божја. Човек прави неколико врста љубави па љуби и воли онога који је само по његовој вољи.Воли онога који што каже наш народ иде низ длаку.”. Чим му каже ово ти не ваља, одмах ће да промени љубав и однос према њему. Али нас Господ учи да не волимо само оне који нас воле већ и оне који нас мрзе. Е то је тај виши степен љубави браћо и сестре. У томе се састоји наш хришћански живот, да свакога волимо подједнако.Човека да волимо а грех да му указујемо.

Дакле, браћо и сестре, духовна љубав је тако силна да она не иступа ничему већ увек влада душом оног кога љуби. Знак истинске љубави јесте како кажу Свети Оци да се веселимо спасењу другога човека. Да се веселимо њиховом спасењу а да тугујемо када видимо да се људи спотичу. Та љубав увек је тако жалостива и милостива. Права љубав осећа бол другога и моли се за другу особу. Све вам ово говори да треба да будемо повезани љубављу. Браћо и сестре, љубав Хритова је претежнија од свакога знања. Зато Апостол Павле каже знање надима а љубав изграђује. Љубав Божја је толико велика да надомешћује недостатке сваке друге љубави. Потребно је да достигнемо унутрашње стање духовности,да осетимо топлоту а та топлота је љубав Божја.”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након свете Службе Божје, Владика Јован је поделио иконице и благословио верни народ који се данас сабрао у бресничкој богомољи.

Вероучитељ Марко Гаљак