Док су својим појањем ово Литургијско сабрање улепшали „Србски православни појци“ из Београда.

После прочитаног Јеванђелског зачала, епископ се обратио сабраном народу, рекавши:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре речи Христове из данашњег Јеванђеља које је Господ Исус Христос упутио апостолима гласе: „пазите дигнуће људи руке своје на вас и гониће вас и предаваће вас у синагоге и тамнице и водиће вас пред цареве и намеснике због имена мојега“. О чему се ради у овим речима и о чему је реч? Овде се ради не само о страдању гоњених него и о греху гонитеља. Цркву су гонили, гоне је данас али ће је и гонити. Ово исто важи и за следбенике Христове. Ништо од овога није ново али на крају ко је победио. Да ли су победили гонитељи или Христос и Црква. Они који су гонили остали су у историји док је Црква по целом свету. Где су они коју су устајали против икона, нема их, а видите ми више од 2000 година поштујемо иконе и клањамо им се. Клањамо се лику изображеном и од тог лика који је на икони тражимо помоћ кроз молитву. Кажем, где су они који су устајали, нема их јер Господ каже да ће зло на крају бити побеђено. Зло нема тријумф у вечности. Зато оно што човек добро учини, то улази у вечност, али зло када чинимо зна се где му је место. Дакле, у овоме што је Христос рекао да ће дићи руке на нас, говори да пропаст народа обично бива услед греха, али оних безбожних који не верују у Христа. Овим речима Христос упозорава апостоле шта ће их снаћи у животу, нарочито у њиховим делима и проповедима о Господу Исусу Христу. Видимо да они који верују у Христа не могу бити побеђени. Тако исто ни човек који живи са јаком вером, човек хришћанин, не може бити побеђен од стране ђавола јер је сам себе предао Христу. Како нечастиви да победи човека када тај човек Христа носи у себи. Живети Христом значи имати Христа стално испред себе, а имаћемо Христа испред себе ако Га имамо у себи. Онај који темељи свој живот на вери у Христа такав човек непрестано гради, како бих рекао свој посебан поглед на свет, живот, творевину, човека на све оно што види али и шта и не види. Он када верује, све другачије схвата од онога који не верује. Они који не верују устају на Бога, Христа, Цркву и на све Божанско. Човек који верује, види све као дело Божје. Зато све и извире из вере у Христову реч која није проста идеологија него је позив на посебан начин живота. Таквим позивом се граде посебне вредности. Вера у Христа ствара богочовечански систем. Данас људи много тога проглашавају за вредност, али вредност је све оно што је везано за Христа. Хришћански систем вредности подразумева спознају да је човек биће створено ни из чега. Да је позван из небића у биће. Први човек је изгубио биће онда када је окренуо леђа Богу, када је престао да слуша Бога. Онда када га је обузела гордост да и он може бити и већи од Бога. Полакомио се али исто као што се и ми полакомимо. Тада је човек изгубио лик Божји или боље речено затамнио лик у себи. Бог је дошао у свет зато да би човека из небића вратио у биће, да би му поново дао лик свој у њему. Дакле, систем вредности који извире из Јеванђеља јесте такав да човек није створен за пуку вечност, него за вечност у којој је смисао и садржај љубави човека са Богом и са свим другим људима. Такав смисао вредности посведочили су сви светитељи. Али на првом месту такав систем вредности прво нам је показала Пресвета Богородица, Мајка Божја чији празник иконе Јерусалимске данас овде празнујемо. У коме се као што знате налази копија икона мајке Божје јерусалимске.

Браћо и сестре, у читавом хришћанском свету, Мајка Божја на различите начине пројављује своје милости али на само Њој својствен начин. Онако исто као када права мајка зна да утеши своје уплакано дете. Права мајка ће наћи начин како да утеши то дете али је потребно да дете осети ту љубав мајчину. Зато ће и Богородица знати и зна како да нас утеши, како да нам помогне. Она је мајка рода људскога и заштитница и молитвеница. Баш зато што је она то све треба да нас побуди све да се молимо Њој. Зато имамо и ону кратку али дивну молитву Богородици, Пресвете Богородице Спаси нас. Дакле, она пројављује љубав свакоме човеку који верује у Њеног сина. Неки од тих начина су скривени од очију јавности и познати су само онима који су искусили помоћ мајке Божје. А, она је шира и од небеса, како је црква зове. Њене руке су велике и грле цео све, али је и њено крило веће од света. Тако да, на њеном крилу може сваки од нас да се огреје и да осети топлину крила. Сваки човек треба да се труди да буде у крилу Мајке Божје. Пресвета Богородица се непрестано моли Богу јер је она посредница између нас и Бога. Када је већ имамо треба да се држимо за њену руку и да се молимо њој. Знамо за многе иконе које су чудотворне али зависно од вере ономе који приступа, оне и помажу. Вера је та која је чудотворна и која чини чуда. То и Господ каже да ако имамо вере као зрно горушичино можемо и горе да премештамо. Овде можемо видети како је човек богат када има вере у себи и када том вером живи. Онај који нема вере је пуст и празан јер вером Бога усељавамо у себе. Она, Мајка, се моли Господу за свакога од нас зато треба да обрадујемо Мајку, и то да је обрадујемо применом система вредности који је она у свом животу примењивала. Њен је живот сав био саткан од молитве, послушности, а слушати значи бити послушан. Она је заиста била послушна, што видимо и када јој архангел Гаврило саопштава благу вест. Бити слуга Божји, то је оно што ће нас подићи, а не гордост и сујета. Смирење је Богородицу учинило Богородицом.

Зато, положимо наду на Бога и Мајку Божју па нам онда нико ништа неће моћи па чак ни они који ће на нас дизати руке и мучити нас. Али, када имамо веру и љубав, све овоземаљске муке имају значај да нас Господ обрадује. Али да би нас Господ обрадовао, треба ми Њега да обрадујемо својим хришћанским животом. Потребно је да тражимо помоћ, а Мајка Божја је милостива. Само је потребно знати шта тражимо али и како тражимо. Потребно је најпре тражити спасење, а друго ће се све дати. Када имамо Мајку нема места очају, зато верујмо и призивајмо Мајку Божју. Бог вас благословио!"

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након заамвоне молитве, Епископ је пререзао славски колач поводом данашњег празновања Богородичине иконе, који је припремила породица Недељковић из Крагујевца.

Владимир Марјановић, чтец