Након окупљања ходочасника код храма Силаска Светог Духа на апостоле – Старе крагујевачке цркве, нешто пре поноћи, кренуо је аутобус препун душа оних који су пошли да својим присуством и молитвама увеличају интронизацију Патријарха Порфирија у трон Архиепископа пећких.
Ходочашће је започело молитвом за срећно и безбедно путовање. Све је деловало идилично, до доласка на административни прелаз Јариње, на ком је аутобус са путницима задржан, по мрклом мраку, готово сат и по времена. Захваљујући оцу Стефану који је путнике смиривао речима “Не брините, биће све у реду, и треба мало да се помучимо, да осетимо у каквим условима живе наши људи на Косову и Метохији”, ходочасници су стрпљиво сачекали да се отклоне препреке ка њиховом доласку у Пећку Патријашију. Путовање је настављено уз полицијску пратњу која је аутобус испратила све до Косовске Митровице.
У рано, прохладно, кишом праћено јутро, у петак, 14. октобра 2022. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, аутобус из Крагујевца стигао је на одредиште – у Пећку Патријаршију – скупину цркава надомак Пећи, крај Пећке Бистрице.
Верни народ са свих страна наше Србије већ је почео да се окупља у порти Пећке Патријаршије – једни су палили свеће за своје ближње, други брижљиво заузимали места у храму у ком ће бити устоличење, а остали су тих пар сати пре почетка Свете Литургије искористили да обиђу светињу којој су дошли на поклоњење. У атмосфери се осећало жељно ишчекивање надолазећег догађаја ком ће сви присуствовати и на тај начин бити део историје – увођење у трон седмог Патријарха Српске Православне Цркве, од њеног уједињења 1920. године.
Како се приближавао почетак Свете Литургије током које ће Његова Светост Патријарх Српски Господин Порфирије бити уведен у трон Архиепископа пећких и Патријараха српских, тако је велика лавра Пећке Патријаршије постајала претесна да прими све оне који су желели да изблиза доживе овај свети чин. Велику пажњу и благонаклоност присутних изазвао је долазак принца Филипа Карађорђевића који је стрпљиво чекао почетак Свете Литургије и разговарао и фотографисао се са својим сународницима.
А онда је у храм, уз радосно појање, ушао шпалир ког су чинили митрополити, архиепископи и епископи, и на самом крају – Његова Светост Патријарх Српски Господин Порфирије, који је началствовао је Светом Литургијом, уз саслужење Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског Jована, високопреосвећених митрополита дабробосанског Хризостома, црногорско-приморског Jоаникија, будимпештанског и мађарског Илариона из Московске Патријаршије и преспанско-пелагонијског Петра из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије; преосвећене господе епископа сремског Василија, будимског Лукијана, бачког Иринеја, жичког Јустина, врањског Пахомија, шумадијског Јована, зворничко-тузланског Фотија, милешевског Атанасија, диселдорфског и немачког Григорија, рашко-призренског Теодосија, западноамеричког Максима, горњокарловачког Герасима, источноамеричког Иринеја, крушевачког Давида, славонског Јована, аустријско-швајцарског Андреја, нишког Арсенија, далматинског Никодима, осечкопољског и барањског Херувима, ваљевског Исихија, шабачког Јеротеја, западноевропског Јустина, стобијског Давида, ремезијанског Стефана, мохачког Дамаскина, марчанског Саве, брегалничког Марка. Саслуживали си и изабрани епископи новобрдски архимандрит Иларион, јегарски архимандрит Нектарије и топлички протосинђел Петар; као и архимандрит Прокопије Тајар из Антиохијске Патријаршије, игуман дечански архимандрит Сава, презвитер Срђан Перић и протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић, у молитвеном присуству директора Патријаршијске управне канцеларије архимандрита Данила, главног секретара Светог Архијерејског Синода архимандрита Нектарија, свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве и сестринства манастира Пећке Патријаршије на челу са игуманијом Харитином.
На крају богослужења обављен је свечани чин устоличења Његове Светости Патријарха Српског Господина Порфирија у трон архиепископа пећких и патријараха српских. Синодски акт о увођењу Његове Светости Г. Порфирија у трон Архиепископа пећких и Патријараха српских прочитао је Преосвећени Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, члан Светог Архијерејског Синода.
Патријарха српског Г. Порфирија у пећки трон увели су високопреосвећена господа митрополити дабробосански Хризостом и црногорско-приморски Јоаникије који су Његовој Светости том приликом уручили патријарашке инсигније.
Тада се храмом проломило гласно – Аксиос, аксиос, аксиос!
Уследила је приступна беседа Његове Светости Патријарха Српског Господина Порфирија у којој је Патријарх Порфирије истакао да је његов и програм Српске Православне Цркве – мир и само мир, тако потребан распетом Косову и читавом данашњем човечанству.
Након Свете Литургије, у порти Пећке Патријаршије уследио је културно – уметнички програм.
За ходочаснике из Крагујевца полако се приближавао тренутак када је требало напустити Пећку Патријаршију и упутити се назад, ка Косовској Митровици, где је о. Стефан детаљно појашњавао у ком делу живе Срби, а у ком делу Албанци и том приликом својим сапутницима показао како данас изгледа српско, а како албанско гробље у Косовској Митровици – прво, готово потпуно девастирано, а друго нетакнуто.
Ту, у северном делу Косовске Митровице, ходочасници из Крагујевца, имали су прилику да се сусретну са својим сународницима са Косова, да размене коју топлу реч и дају им, макар и вербалну подршку у њиховој тежњи да остану на својим огњиштима. Поклоници из епархије шумадијске својим добровољним прилозима помогли су четворочлану породицу Трајковић из Ораховца која има двоје мале деце, а у којој је у радном односу само њихова мајка. Према сведочењу о. Стефана, у Ораховцу данас живи 232 Срба који су дословце у гету, јер им је омогућено кретање у кругу од 200 метара.
Пут је даље водио ка још једној косовској светињи – манастиру Бањска у који ходочасници пристижу у сумрак. Дочекао их је умиљати, црно бели мачак ког је представио игуман ове светиње, отац Данило, рекавши да се мачак симболично зове Башким, што у преводу са албанског на српски значи “јединство”.
Манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану, саграђен је између 1313. и 1317. године, као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина. Манастир Бањска је један од ретких манастира са очуваном оснивачком повељом – Повеља краља Милутина манастиру Бањска. Манастир, који је више пута девастиран, 2013. године прославио је седам векова постојања.
Након целивања светиња у манастиру Бањска, поклоници су посетили и манастирску продавницу у којој се, поред икона, крстића, бројаница, тамјана и духовних књига, може пронаћи и манастирско светло и тамно пиво које станари ове светиње производе у сопственој пивари.
У вечерње сате крагујевачки ходочасници поздравили су се и са овом светињом и кренули назад, ка Крагујевцу. Очекивано, у повратку, на административном прелазу Јариње није било дужег задржавања.
До неког наредног ходочашћа, Косово и Метохија остају у срцима оних који су га, на Покров Пресвете Богородице походили, са жељом да му се у скорије време врате.
Ана Брзаковић, новинар Радија Златоусти
