Лепоти богослужења допринели су Српски православни појци из Београда.

Владика је пре полагања Светих моштију у Часну трпезу поучио верни народ о значају освештавања храма и обзнанио да ће у Светом престолу америћке цркве бити честица моштију Светог великомученика Лазара Косовског.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована на освећењу часне трпезе

Наш Епископ је подсетио да благодатно дејство Светиње просијава и обасјава сваког човека, који отвара своје срце према Господу и предаје се Божијој милости. Владика Јован је рекао да се управо вратио са страдалног Косова и Метохије где је био на устоличењу Његове Светости патријарха српског Г. Порфирија и замолио верни народ овог шумадијског села да се моли за наш народ на Косову и Метохији, с обзиром на то да су изложени сталном прогону и страдању.

У својој Богонадахнутој беседи наш Владика је рекао:

„У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, данас је срећан и благословен дан за српску Цркву, Епархију шумадијску, за овај крај, јер смо данас благодаћу Духа Светога преко нас недостојних осветили овај ваш храм, који је посвећен великом угоднику Божијем Светом Никодиму Архиепископу српском. Радостан је и благословен овај дан, драга браћо и сестре, јер смо данас осветили храм овај. Другим речима осветили смо дом Божији. А у дому Божијем ко станује? Па, Бог драга браћо и сестре. Храм символише Цркву као Тело Христово и зато се данас не радује само земља, него се радује и небо. Данас је ово место добило место где ће се савршавати најсветија Тајна. Тајна Цркве. Тајна Свете Литургије. А Литургија је као што ви боље знате од мене предукус Царства Божијега. Зато сваки наш долазак, сваки наш улазак у храм, у Цркву јесте у ствари, браћо и сестре, ако смо се колико, толико припремали већ улазак у Царство небеско. Закорачили смо у Царство небеско. Где нам је то Царство небеско? Па, то нам је Господ рекао у Светом Јеванђељу – Царство небеско је унутра у вама. Ако човек носи Бога у себи, ако има Христа у себи, ако живи Христом, па ето ти Царства небеског. Али ако имамо Бога у себи, ако живимо Христом, онда треба и по Богу и по Христу и да се владамо, драга браћо и сестре. Треба да живимо и Богу и по Христу. А ко живи по Богу и по Христу он испуњава заповести Божије, тај љуби Бога. А онај који љуби Бога, који воли Бога, он воли и љуби и сваког другог човека. Без обзира ко је и какав је.

Можемо се ми на поједине људи и срдити, што би се рекло, али треба да прво да видимо имамо ли право да се срдимо на другога. А то ћемо најбоље видети ако проверимо себе. Да ли сам ја бољи од тог другога, па да ја могу да му кажем – човече исправи се. Или мислим ја сам владика, ја сам поп, па имам право свакоме другоме да држим придику, а себе не видим. То није хришћански. Хришћански је човеку са љубављу указати ако је учинио пропуст и то не значи да га не волимо. Треба да одвојимо грех од човека, јер нема човека у којем је све добро. Нема ни човека у којем је све зло. У човеку је и добро и зло, зависно од тога кога носи у себи и у свом срцу. Да ли у срцу носимо Бога или онога другога.

Зато нека вам је срећан и благословен данашњи дан и освећење овога храма. Браћо и сестре, овај храм је леп. И Богу хвала, иако је дуго његова градња трајала. Мислим да је ово један од најдужих периода који је у нашој Епархији прошао за изградњу једног храма, али понаваљам, Богу хвала завршен је. Не осврћимо се на оно што је прошло. Видимо шта је сада. А шта је сада? Осветили смо храм. Шта то значи? То значи драга браћо и сестре, ако хоћете да се овај храм радује са вама, ако хоћете да овај храм иде испред вас и испред нас, када будемо отишли са овога света треба да долазите у овај храм. Да долазите на Свето богослужење, на првом месту на Свету Литургију, драга браћо и сестре. Џаба нам је што смо уложили и труд и љубав, да не набрајм све, ако ће овај храм бити празан. Коме се онда треба служити. Је л' се Литургија служи само за попа, владику или једног човека? Никако! Него за род људски. И кад смо у овоме храму и кад смо у било ком храму, драга браћо и сестре на Светој Литургији, ми се не молимо само за себе и не смемо да се молимо само за себе и да кажемо – ја имам моју молитву. Нема на Литургији личне молитве. На Литургији има заједничке молитве. Зато што смо сви ушли у заједницу Бога живога. И сви се молимо за све и сви се моле за једног.

Зато вас молим, питаће вас Господ колико сте пута били на Литургији у овоме Светоме храму. Не само вас, него цео род људски и православни, српски. Да ли градимо храмове. Ја се радујем, ја сам срећан Епископ. Ово ми је 94. црква коју сам осветио од како сам Владика овде. Али џаба нам је што смо подигли 90 или 300 цркава, ако у њима нема народа. Ако народ не долази да се моли или мисли – тај тамо треба да долази у Цркву, како нажалост чујемо од појединаца – али ја не морам. Нема човека коме не треба покајање или исповест. Сви смо ми грешни. Црква је Христова ту, да будемо срећни што нам је Христос дао себе и Цркву да се у њој молимо, да се сједињујемо једни са другима, да се у Цркви мирите, да се у Цркви и венчавате и крштавате и опевавате у своје време кад Бог то каже. Све је то што треба да буде у Цркви.

Зато браћо и сестре, нека вам је Свети отац Никодим коме је овај храм посвећен на молитвену помоћ и да вам буде на спасење. Рекао сам да смо овде у овај Свети престо уградили мошти Светог кнеза Лазара, молите се Светитељима Божијим, молите се Мајци Божијој. Треба нам помоћ њихова, треба нам молитвена заштита, у невољама смо великим. А и ко зна које можда нас и друге невоље буду снашле. Зато треба да ојачамо у вери, али веру да потврдимо делима. И ваш долазак у храм на Свету Литургију је доказ да ви веру претварате у дела. Не само да нам вера буде на језику и на речима. Неко ће казати – ја не морам да идем често у Цркву. Како не мораш? Па, Црква нам је духовна болница. А сваки од нас, рекох, није без греха, а сваки грех кад учинимо ми смо већ духовно болесни људи. И зато треба да дођемо у болницу да се лечимо духовно. Зашто идемо у болнице када телесно страдамо? Па, да се лечимо, да примимо лек, да примимо савет лекара. А овде нам је лекар душе и тела Господ наш Исус Христос, овде нам је Јеванђеље које се проповеда и говори. Па што тражимо Спаситеља, тамо где Спаситеља нема? Он је у вери нашој, јер ми вером усељавамо Бога у нас.

Нека сте срећни, нека сте Богом благословени! Понесите данашњи благослов у своје домове. Желео сам, искрено речено, да овде буде много више народа данас. Нисте само ви криви и ми свештеници смо криви. Тамо где се служи Литургија тамо треба да се сабирамо, а не појединачно па да кажемо – ја идем и не тиче ме се за другога. Кажи му – ајмо брате, ајмо сестро у Цркву да се Богу помолимо, па ћемо добити благослов Божији, добићемо благодат Божију, а без благодати не можемо да живимо, јер благодаћу Божијом ми се спасавамо. Зато на сваком богослужењу говоримо – заштити, спаси, помилуј и сачувај нас Боже благодаћу својом. Нека сте сачувани благодаћу Божијом, нека сте благословени и свако добро од Бога. Бог вас благословио!“, закључио је наш Архијереј.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

С обзиром на то да је након неколико деценија храм Светог Никодима коначно завршен, као и да је уређена порта, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је за заслуге у пастирском раду рукопроизвео пароха кораћичког јереја Жељка Милића у чин протонамесника. Владика Јован је поручио оцу Жељку да је одликовање које је добио подстрек за даљи рад, јер подстрека на добро као и пожртвовања, покајања и свих других хришћанских врлина никада није доста. Епископ је рекао да признање које му је уручено буде додатан мотив на изградњи Живе Цркве, које је важнија и значајнија од сваке грађевине.

Након Литургије Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован одликовао је Архијерејском граматом признања Градску општину Младеновац, Архијерејским граматама захвалности: Предузеће галантерија Васиљевић, г. Мирослава Васиљевића, г. Драгутина Животића г. Живорада Стевановића, г. Првослава Стевновића, а Архијерејским захвалницама: гђу Драгану Вујанић, г. Душка Ковачевића, г. Радослава Смиљанића, г. Александра Вујичића, г. Слободана Стевановића сви из Амерића. Након евхаристијског сабрања приступило се трпези љубави коју је протонамесник Жељко Милић са својим верницима са љубављу припремио.

јереј Марко Јефтић