Беседећи на 103. зачало Јеванђеља од Матеја, Владика Јован је рекао да:

“Свети апостол Павле на с упозорава како треба да волимо друге људе, своје родитеље, децу, жену, ближње… Он нам то каже да ако смо хришћани све у нама треба да буде Христово. Да из Христа све извире. И љубав и вера и нада и милосрђе, јеванђеље. Апостол Павле хоће да нам каже да све једнако волимо и ако имамо Христа у себи, ако смо Христоносци, онда ће из нас излазити све оно што је Христово. Онда ће наша осећања, све своје мисли, жеље, сав свој живот треба да испуњавамо Христом. Зато ми на богослужењу стално чујемо речи Сами себе једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. Ако свој живот предајемо Христу, онда све оно што поседујемо треба да предамо Христу. Па и жену и децу и родитеље, али тим пре што сами себе предајемо Христу. И када хришћанин воли себе као такав да све предаје Христу, он у ствари воли све оно што је Христово у себи. Христову истину, правду, љубав и доброту и све остале Јеванђелске светиње, које је он као Јеванђелске подвиге претворио у своју природу, у своју душу у своју савест у свој ја. Онда ће у својој жени, детету, оцу и мајки љубити Христа, видети Христа.

Једино се тако хришћански супрузи спасавају од сладостасног и греховног самољубља. Када имају такав однос, неће им на памет пасти да ће једно друго да претварају у ствар, већ живо биће где је један за другог спреман да се жртвује.

А саможртвовање доноси благодат и балгослов. Онај који се не жртвује све разара јер му је тешко да живи у заједници. Он хоће да се ослободи заједнице и да живи само како он хоће. Он не жели да се потчињава ни Богу ни другоме, већ да се само потчињава своме егу и да удовољава само себи и никако да удовољи другоме. Док год не будемо удовољи другоме неће ни нама бити удовољено. Апостол Павле нам каже да слушамо своје родитеље у Господу јер је то право. Однос деце према родитељима у Господу једино је правилан када деца гледају на своје родитеље, када деца гледају на родитеље у Господу. Исто и родитељи треба да гледају на своју децу као на децу у Господу. Ако родитељ каже то је моје дете ја сам га родио, онда си заборавио да је то било уз благослов Господњи. Како онда можемо да кажемо да је то само наше дете.

Данас има брачних парова који немају деце, али они свако дете осећају као своје дете у Господу. Они рађају духовну децу. Духовно родити дете је много теже него телесно. Како преобратити духовно човека који на 20 или 50 година на пут истине, када је он 50 година био ван тог пута. То може само онај који у свакоме другоме гледа Христа. Господ одређује и једнима и другима смисао. Циљ живота и њихове међусобне односе. Када имамо Христа у себи онда ћемо међусобне односе лако решити. Када немамо Христа постајемо себични и саможиви. Само гледамо да угодимо себи. Онај који угађа себи не угађа ни Богу ни другима. Живот у Христу треба да буде сав у Господу, односно у заповестима Господњим. Као такве деца их слушају као они који су у Господу. Родитељи су тако прави родитељи, а деца су благослов Божији. Они су дар Божији, јени према другима и једни за друге. Када није право слушати родитеље? Онда када те родитељ одвраћа од Христа, али ни тада не смеју да престану да поштују родитеље.

Ако се сећате Свете Варваре она није послушала свог оца који је одвраћао од Христа. Па као и нашег Светог Саву кога су одвраћали од монаштва. На крају су му се и отац и мајка замонашили, а били су против. Тако су многи светитељи чинили, јер чим је у питању Господ или родитељи. Када изаберемо Господа, осетићемо своју децу као Божији дар и другог човека као Божији дар. Ако бирамо Господа или родитеље, онда треба да изаберемо Господа је ћемо знати да родитеље волимо преко Христа, боље речено ако их волимо у Христу.

Јеванђеље каже да се Богу треба покоравати већма него родитељима. Јеванђеље каже да је поштовати родитеље у Христу наша прва дужност у животу. Зато што не поштујемо родитеље, а ни родитељу децу, зато смо у расулу, зато се људи разводе, јер свако хоће да свој его стави изнад другога. Мора то једном пукнути. Поштовање родитеља је толико божански важно да од тога зависи наш живот и наше благостање на Земљи. Заповест Божија каже поштуј оца и мајку да будеш вечан и да будеш благословен, али немају право родитељи да траже да их деца поштују а не и они своју децу. А поштоваћеш и дете своје и родитеље ако све схватиш да је то Христов благослов. Зато да се помолимо Богу да буде више вере међу нама, више љубави, више жртве, а љубави нема без жртве и жртве без одрицања. Не можемо тражити поштовање од других, ако ми друге не поштујемо. Не можемо да тражимо од других да нас воле ако ми њих не волимо. То не значи ако укажемо другоме на нешто што није у реду да га ми не волимо. Онај који то каже, треба први да буде у Господу.

Нека нам Господ помогне да се очувамо у заједници са Богом. Ако се будемо сачували у заједници са Богом, сачуваћемо и породицу. Сачуваћемо село, државу, Цркву, државу. Све ћемо сачувати. Зато се помолимо оном молитвом којом се каже сачувај нас Боже благодаћу својом. Нека нас Господ својом благодаћу штити и чува”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након причешћа верних Владика Јован је поделио свој Архијерејски благослов и иконице вернима, а онда обишао грађевинске радове у порти Старе Цркве.

протођакон Мирослав Василијевић