После прочитаног Јеванђеља, преосвећени владика се обратио беседом верном народу:
“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, у малопре прочитаном Апостолу који смо чули, Свети апостол Павле нам, између осталог каже како је нужно, како је потребно, свагда да ревнујемо у добру. Зашто нам ово свети Апостол каже? Зато што нас он упозорава да стално чинимо добро, другим речима, да се добро не угаси у нама. Где се угаси добро онда ту настаје зло. Где се угаси љубав ту настаје мржња. Где се угаси доброта ту настаје хаос и онда човек у том хаосу не уме да се снађе. Нама је Господ Христос дао управо то божанско добро. Да чинимо добро онако како то апостол Павле каже: “Добро чините да вам се не досади”. Често говорим, добра никада много, а зла и једна кап је много. Једна кап зла може да загорча читав океан. Зло се много брже шири него добро јер зло увек устаје на добро и увек мрзи добро. Човек када је испуњен злом не може да поднесе ништа што је добро па ни човека који чини добро. Господом Христом нам је дато божанско добро да би оно прожело цело наше биће и оплодило све биће наше. Добро треба да буде у нама тај квасац који треба да обухвати наш ум, срце и вољу, наше целокупно биће. Све то треба тај квасац да ускисне као што хлебни квасац стављамо у тесто да нарасте и ускисне да би направили хлеб, тако треба и у нама тим божанским квасцем да ускисне наше добро. Да то добро обузме цело наше биће, да сташе да би могло да производи добро. Када сам казао да то треба да буде квасац, то је онај квасац који је са неба сишао, а то је Господ наш Исус Христос. Ко једе од тог хлеба тај никада не огладни и увек је испуњен добрим, испуњен је хлебом Христовим. Зато је Христос установио Свету Тајну Причешћа како би се ми њоме припремили за вечност јер Христос каже: “Ко једе моје тело и пије моју крв има живота у себи”.
Онај који једи Тело и крв Христову пије то значи да и овде и сада почиње да осећа да је у вечности, а ми се и причешћујемо управо ради те вечности и ради опроштаја грехова. Наше је да се непрекидно бранимо тако што ћемо неуморно и непрекидно да ревнујемо у добру али у добру Христовом. Треба да проверавамои када чинимо добро да ли је то баш добро. Човек може да мисли да чини добро а у ствари то добро није. Он је то тако схватио. Дакле, треба да проверавамо Јеванђељем, Црквом, Христом јер само тако можемо знати шта је добро, а шта зло. Не будемо ли ревновали стално у добру онда нас може сваки лажни учитељ моћи да нас повуче и заведе и да нам кажу да кад и зло чине да мислимо да чине добро. Сам Господ Исус Христос је рекао у Јеванђељу да ће доћи време када ће нас убијати и мислити да Богу добро чине. Видите колико може да буде изопачен ум човеков. Да може да убија и да опет и да опет мисли да добро чини. Зато треба ум просвећивати, а он се просвећује умом Христовим. Да своје срце претвори у срце Христово и своју душу претвори у душу Христову. Зачетник зла је ђаво и то је његов посао. Он ревнује у томе да чини зло. Толико је пао да не може ни да се покаје. Ђаво стално обилази невидљиво срца људска да би убацио неко семе зла, а зло, као што рекох, се много брже шири него добро као она пиревина у пољу која много лакше и брже расте од жита. Коров много брже расте од онога што је плодоносно. Тако ђаво краде људска срца и краде у нашем срцу то посејано семе божанскога добра, семе божанске љубави. Када ђаво украде из срца нашега оно што је посејао Отац наш небески шта онда остаје у нама?
Остаје само неистина јер смо преставши да чинимо добро престали да живимо истином. Зато наш хришћански живот треба да буде непрестани труд, непрестани подвиг охристовљења и подвиг обогочовечења како је то често говорио Св. отац Јустин Ћелијски. У чему се све ово састоји? Састоји се у томе да Христос постане у нама не само жива истина и жива правда и жива љубав него да Он, Христос, сав буде у нама својом пуноћом. Да Христа сместимо у срце, душу и ум свој, а кад сместимо Христа у наше срце, ум и душу онда ћемо ми Христом и мислити. Онда се нећемо огрешити. Дакле да сместимо Христа и да осетимо радост што Христа имамо у себи. Што Христа носимо, што Христом живимо. Као што је апостол Павле рекао: “Не живим више ја него живи Христос у мени”. Човек који је испуњен Христом је испуњен свим божанским врлинама. Зато да се трудимо по ономе што је рекао Свети апостол Павле: “Добро чините да вам се не досади”.
Нека нам Господ помогне да узрастамо у добру јер кад човек узраста у добру он просто и оне поред себе привољева да чине добро. Зато понављам речи апостола Павла: “Добро чините да вам се не досади”. Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.
Ђакон Саша Павловић
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/8540-sveta-arhijerejska-liturgija-u-vinogradima#sigProId362e6b90dd