Појали су ученици богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.

На Светој Литургији и градској литији учешће су узели принц Филип са супругом Даницом Карађорђевић, као и ученици ОШ “Карађорђе” и СШ “Краљ Петар Први” са својим директорима и вероучитељима.

Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ шумадијски Јован се обратио свештенству и сабраном верном народу рекавши:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре и децо драга.

Срећан празник и слава овога храма његовом братству. Срећна слава граду Тополи и свима нама који смо се сабрали под сводове овог историјског храма да бисмо прославили празник Рођења Пресвете Богородице. Овај велики данашњи празник рођења јесте почетак нашег спасења како кажу Свети Оци, називајући овај празник и Малим Божићем. Данас се родила Она која је родила нашег Бога и Спаситеља, која му је подарила људску природу, не само тело већ и све оно што је саставни део људске природе осим греха. Зато је данашњи празник врло значајан за наше спасење. Свети отац Григорије Палама каже да је Пресвета Дјева рађајући Бога, учинила га је човеком да би на тај начин човека учинила богом – али богом по благодати Божијој. Ми не можемо да будемо Бог, али можемо да му будемо слични. Рођењем, Христос је ушао у људску природу и он ју је учинио учесницом славе Божије и тако нам даровао могућност да по благодати будемо синови Божији и народ Божији. Данашњи празник јесте и почетак свих осталих празника. Из овог празника се рађају и Божић и Васкрс, Силазак Светог Духа и Вазнесење. Из њега се и ми рађамо ако живимо животом јеванђељским и хришћанским; ако се трудимо да живимо онако како је живела Пресвета Богородица.

Велики празник и велику радост Црква слави на данашњи дан. Зато Црква Христова сав род људски, сваки узраст и свако знање, да са радошћу празнујемо рођендан свега света. Да се Господ није родио и оваплотио, шта би са нама било? Шта би било са нашим спасењем? Промисао Божији који све управља учинио је да Христос дође на земљу и прими људску природу; да буде један од нас и да проживи све оно што и ми људи проживљавамо – радост, тугу, да будемо пљувани, псовани… Све је то Господ претрпео ради нас и нашег спасења. Где су они који су га псовали и грдили? У паклу су. Тако и сваки од нас који устаје на Бога и Цркву, говори против Цркве, тај је сам себи пресудио. За Пресвету Богородицу молитва каже да је она Благодатна Марија, да је благословена међу женама, да је храм Духа Светога, јер је Њиме осењена како би у утроби својој зачела и носила Христа, и Христос носио Њу. Ето нам великог примера како је дивно када уселимо Бога у себе. Онда нас он води и руководи. Тада нећемо чинити зло другоме. Не можемо зло учинити другоме, а да пре томе нисмо учинили зло самоме себи. Немојмо се уздати ни у моћ, ни у положај, ни у богатство своје – све је то пролазно и ништавно у односу на вечност! Бог човека није створио да буде пролазан и смртан, већ и бесмртан. Треба да се трудимо да и наша дела буду бесмртна.

Браћо и сестре, Пресвета Богородица је олтар Бога живога, трпеза Хлеба небеског. То је Христос и Литургија. Христос је себе ставио на трпезу да бисмо се ми хранили и живели њиме, не само у овом веку, већ и будућем. Христос себе даје, али никога не приморава да верује у њега. Човек је слободно биће да сам изабере да ли ће бити добар или лош. Слобода је заиста највећи дар Божији. Стога, не смемо је злоупотребити. Како је на једном месту рекао велики Достојевски: “Слобода је моја да не учиним никакво зло”. У противном, човек најчешће злоупотребљава своју слободу, па се позива на имање, знање и богатство. Слобода без одговорности није достојна ни Бога ни човека. Зато је Пресвета Богородица управо та трпеза Хлеба небеског. Она је кивот светиње Божије, она је дрво најслађег плода, којим се ми хранимо кроз Свето Причешће, Свете тајне и Свете врлине.

Богородица је слава рода људског и похвала рода женског, како говоре Свети Оци. Дакле, Богородица је похвала мајкама. Свака мајка која се угледа на Пресвету Богородицу је похвала, јер рађа светињу живота. Нама је живот дар Божији. Господ је рекао: “Рађајте се и множите и напуните земљу”. Шта данас радимо са рађањем? Да ли прихватамо рођење како је Бог заповедио или ову срамоту? Чиме треба да се поносимо? “Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси”, како би мудро рекао наш народ. Браћо и сестре, Њеним рођењем се открива нови свет и чудесни рај из којег се рађа и родио Нови Адам да би старога, огреховљеног Адама изменио и васцели свет собом обновио. Стара Ева је пробала плод и огрешила се о Бога и послушност Божију. Стара Ева јесте грех наш, протерала је Бога из света, али га је вратила Богородица као нова Ева. Наша радост је што је Бог са нама. Зато је потребно да ми будемо са Богом. Још је старозаветни мудрац рекао да је човек на свету као у непрекидном рату. Није ово далеко од истине, браћо и сестре. Многе су буре у нашим животима. Многе су буре у нашим душама. Као што видите, буре су у породици. Устају деца на родитеље, и родитељи на децу. Буре са људима и буре око себе, али и буре у себи. Ко ће нас избавити од тих бура? Цар Давид је рекао: “Не уздајте се у кнезове ваше, јер у њима нема спасења”. Нема спасења тамо где нема Спаситеља. Свугде ће човек бити спасен када призива спаситеља за своје спасење.

Браћо и сестре, редовно слушамо да ће нам бити боље. Ми хришћани треба да будемо оптимисти. Али, нема века који није говорио да ће следећи век бити бољи, да следећим веком почиње нови живот. Међутим, нови живот почиње онда када кажемо да одбацујемо старог човека са себе. Нећу немир, хоћу мир! Нећу мржњу, хоћу љубав! Мира без Бога нема! Многе су књиге о миру написане, али видимо да га има све мање. Човек је постао немиран, јер није у сталном односу са Богом, који је мир наш, браћо и сестре. Дакле, сви нам говоре како ће све ново бити боље. Неће нам бити боље ако свако од нас не постане бољи човек. Истина, ми данас живимо боље и лепше него раније, али не и задовољније. Живи се и богатије, али не срећније. Живи се у изобиљу ствари и добара, али често празнога срца. Човек може имати не знам какво богатство ако му је празно срце. Тада он мисли да ће богатством, влашћу и положајем нахранити своју потребу. Душа се храни Христом, добрим и јеванђељским животом. Срце нам је све празније. У празну кућу свако улази, нема стражара, врата су отворена. Зато је потребно да будемо стражари над својим срцем, да ослушнемо када Бог закуца на наша врата. Срце човеково је најомиљенији дом Божији. Но, то не може да види онај који нема духовни вид и све своди на овоземаљско. Потребни су нам хлеб и храна. Али, зар нема ништа узвишеније од овог земаљског? Многи не виде, али ће на крају видети, па ће се питати у чему му је живот прошао. То је као неко проклетство над човеком које је увек присутно када пренебрегне духовне идеале.

Данас је у кризи љубав и однос међусобни. Без те љубави је свуда тесно. Таквом човеку је тесно и за таквог човека апостол Павле каже: “Није вама тесно у вама, него вам је тесно у вашим срцима”. Страшно је то када човеку постане тесно у своме срцу. Узалуд се човек мучи да испуни свој дом ако не настоји да своје срце обогати Богом и Пресветом Богородицом. О овоме се данас ради, због овога настају све кризе овог времена, које ће бити све чешће и теже, уколико је човек сиромашнији у вери, љубави, нади. Браћо и сестре, без вере у Бога нећемо имати ни поверења у људе. Ако вам је искривљена вера у Богу, онда вам је искривљено поверење у друге. Зато човек и измишља непријатеље, јер му је вера извитоперена. Ми смо најчешће сами себи непријатељи, али то нећемо признати. Спремни смо да осудимо другог, да другоме кажемо: “Не ваљаш!” А за себе да говоримо да смо добри, ваљани и поштени. У ствари такви људи говоре оно што нису. Тако говоре и тако раде.

Дакле, браћо и сестре, обратимо се Мајци Божијој да она моли Сина свога и Спаситеља нашег да нам дарује Небеско царство ради кога је Господ и дошао у овај свет. Да га остваримо кроз свој живот да бисмо још овде на земљи живели небом. Нека је срећна слава и нека нас Мајка Божија чува. Мајчина је љубав најсличнија Божијој љубави. Мајка своју децу воли, чак иако нису добра. Мајка воли не би ли се то дете сетило да и оно треба да узврати љубављу. Нека срећна слава и колачарима данашњим, и сваком човеку који призива Бога и Мајку Божију. Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након заамвоне молитве, Епископ шумадијски Јован, свештенство и окупљени народ, кренули су у молитвени ход улицама Општине Топола. Ход је најпре застао испред зграде градске Управе, где је Епископ пререзао славски колач, а затим је настављен до споменика војницима пострадалим из Првог светског рата, где је одслужен мали помен. По завршетку литије, испред Карађорђеве цркве пресечен је славски колач који је припремио овогодишњи свечар господин Слободан Вујичић са својом породицом и челници градске Општине Топола, на челу са својим градоначелником Владимиром Радојковићем.